Грчка влада предала је Еврогрупи нови пакет мера, којим је изашла у сусрет захтевима међународних кредитора да повећа порезе и смањи државни трошак за пензије.
Грчка од кредитора заузврат очекује 53,5 милијарди евра којима би се до краја јуна 2018. године покриле доспеле обавезе за отплату дугова, преноси Ројтерс.
Те мере, које укључују повећање пореза за бродарске компаније и укидање пореских олакшица за сва осим за најудаљенија острва, треба да испуне услове за нови споразум са кредиторима који би Грчку спасао банкрота и изласка из еврозоне.
Шта је са отписом дуга?
“Фајненшел тајмс” истиче да се у Грчкој документацији нигде не спомиње отпис дуга. Немачка канцеларка Ангела Меркел је јуче рекла и да “класичан отпис” не долази у обзир.
Међутим, поједини медији спекулишу да је Ципрасова влада пристала на бројне уступке не само како би “избоксовала” нову траншу помоћи, већ како би обезбедила значајно реструктурирање дуга.
Нарочито након фактичког признања ММФ да ће и уз све предложене мере притисак јавног дуга остати превисок и после 2030. године.
Влада такође планира да повећа порез на додату вредност за ресторане и хотеле, да крене са реформом пензионог система, као и да одреди чврст рок за отпочињање великих приватизација.
АП констатује да је грчка влада пристала на захтеве које је раније одбијала да прихвати, углавном премештајући разне категорије робе и услуга у вишу пореску стопу.
Ројтерс прецизира да су међу понуђеним мерама тренутно повећање пореза на луксуз и увођење пореза на телевизијске рекламе, као и прелазак на нови систем колетивног преговарања крајем године.
Грчка Влада се такође обавезује да до краја октобра објави датуме када ће расписати тендере за приватизацију железнице и лука у Пиреју и Солуну.
Такође ће предузети кораке у приватизацији регионалних аеродрома и продаје државних акција у грчком Телекому.
Поред тога, Атина нуди кресање трошкова на одбрану – 100 милиона евра ове године, а двоструко више 2016. године.
Влада нову пензиону реформу најављује за октобар ове године, што је мало одлагање у односу на прве захтеве кредитора, који су тражили да се реформе пошаљу на гласање у парламент одмах.
“Гардијан” наводи да је Грчка најавила пензионе реформе које ће донети уштеде у износу 0,25-0,5 одсто БДП у 2015. години и један одсто БДП од 2016. године. Планиране су мере које обесхрабрују прерани одлазак у пензију и стандардизовање прага за пензију на 67 година до 2022. године.
Предложеним мерама се предвиђа и оснивање нове аутономне пореске агенције, која би требало да појача наплату пореза.
Грчки предлог стигао је у Брисел, шефу Еврогрупе Јеруну Дајселблуму, скоро два сата пре истека рока, раније одређеног у четвртак у поноћ.
Ако европски партнери буду задовољни, пакет мера грчког премијера Алексиса Ципраса могао би да буде прихваћен на ванредном самиту лидера ЕУ у недељу.
У супротном, Грчкој прети излазак из еврозоне, наводи Ројтерс.
Танјуг
фото: ДПА
a za kurac je bio referendum