Као што је изненада, као популистичко средство изборне кампање, 2014. године објавио да неће бити нових проширење до краја мандата актуелне Европске комисије, тако изненадно је председник Комисије Жан-Клод Јункер и септембра прошле године изјавио да би Србија и Црна Гора до 2025. године могле постати нове чланице Европске уније, пише Радио Слободна Европа.
– Тиме је на неки начин одредио темпо даљег ширења Европске уније и Европска комисија га је у томе следила. Резултат тога је управо Стратегија о кредибилној перспективи Западног Балкана – каже Бодо Вебер, виши сарадник Савета за политику демократизације из Берлина.
За разлику од нацрта Стратегије, њена финална верзија предвиђа јасан могући временски оквир само за Србију и Црну Гору, док се за остале четири земље региона – Албанију, Македонију, Босну и Херцеговину и Косово предвиђа перспектива учлањења у ЕУ, али не и јасни временски рокови.
Правно обавезујући свеобухватни споразум између Београда и Приштине, који је у нацрту Стратегије био лоциран за крај 2019. године, у коначном тексту документа нема више такво орочење. Уместо тога, у Стратегији се наглашава да треба “хитно закључити свеобухватни, правно обавезујуц́и споразум о нормализацији”.
Остаје нејасно да ли “хитно” може упућивати на датум пре или после 2019. године.
Бодо Вебер за РСЕ каже да верује да је кључ у којем ово треба читати у томе да Брисел и Берлин неће чекати толико дуго – готово две године – на постизање правно обавезујућег споразума између Београда и Приштине него да ће напори вероватно ићи ка томе да се до њега дође раније.
– Мислим да почетак стварних преговора о правно обавезујућем споразуму, за разлику од спинова које сада имамо у Београду и Приштини, сигурно неће почети пре него што добијемо нову немачку владу. А ако је добијемо у марту ове године, нисам сигуран да је план да се заиста преговара тако дуго – оцењује Вебер.
Он верује да ће предуслов за стварни почетак финалне фазе дијалога између Београда и Приштине о правно обавезујућем свеобухватном споразуму бити формирање нове немачке владе које се очекује у марту.
– Немачка ће бити један, ако не и најважнији, фактор који ће, заједно са ЕУ, одлучити шта су услови за оквир таквог једног свеобухватног споразума између Приштине и Београда. Значи, без Немачке нећемо то знати, односно, тек са немачком владом ће се доћи до позиције ЕУ о оквиру и конкретном садржају свеобухватног правно обавезујућег споразума. Без тог споразума Србија сигурно неће ући у ЕУ ни 2025, ни 2030, ни 2050. године – каже Бодо Вебер.
Радио Слободна Европа
