Док се у Хрватској пољопривредницима регресирано гориво обезбеђује још од 2000. године, субвенцинишући га из државног буџета за 500 милиона куна (око 65 милиона евра) и дистрибуирајући га путем специјалних картица, преко националне нафтне компаније ИНА у Србији држава већ неколико година лута. За ову годину још није одређен ни модел ни количина субвенционисаног горива, као ни дистрибутер.
Док су у суседној Хрватској сељаци и рибари обавештени да ће до краја овог месеца знати колико им регресираног горива – плавог дизела – следује за потрошњу током ове године у Србији држава још није почела да се бави овом темом.
У Србији се држава, односно, надлежно Министарство пољопривреде тек пре неколико година почело бавити регресираним горивом за пољопривреду. Тако је 2010. године донета уредба којом је одређено да се регресирају површине уписане у Регистру пољопривредних газдинстава од 0,5 до 100 ха, у укупном износу од 14.000 дин/ха. Расподела средстава је била у односу: 4.000 дин/ха за декларисано семе, 4.000 дин/ха за дизел гориво, и 6.000 дин/ха за минерално ђубриво.
Наредне године износ субвенције остаје субвенција од 4.000 динара по хектару за дизел гориво, односно евродизел, односно биодизел, да би током 2012. године подстицај почео да се одређује у литрама горива по хектару. За 2013. годину правно лице, предузетник и физичко лице – носилац комерцијалног породичног пољопривредног газдинстава имао је право на коришћење регреса за гориво ако, поред услова прописаних законом којим се уређују подстицаји у пољопривреди и руралном развоју, купи највише 120 литара горива по хектару (до 60 литара за пролећне и исто толико за јесење радове). Овај правилник објављен је 28. марта прошле године, дакле, када су пролећни пољопривредни радови увелико почели. Сељаци су се данима бавили папирологијама и многи су одустали од ове повластице јер се нису снашли у овом лавиринту доказивања, зато што нису имали времена да се баве компликованом документацијом (примарно им је било на Време посејати усеве) али, и избог тога што је држава прописала да за одобрену количину горива треба да плате пуну цену и обећала им да ће им тек на крају, када набаве сву одобрену количину, вратити 50 динара по литри горива.
Да ли ће регресираног горива бит и ове године и како ће бити дистрибуирано још се не зна. Јер, из надлежног министарства пољопривреде су се чуле најаве измена у расподели субвенција.
Све, дакле, указује да се пољопривредника, иако већ годинама држави обезбеђују суфицит у извозу, креатори државне политике у пољопривреди сете тек када трактори у пролеће већ изађу на њиве.
Поставља се питање зашто је то тако. Да ли је циљ да се у потпуности искорене сељаци у овој земљи?
Зашто државни чиновници не погледају како је питање субвенција решено у ЕУ – којој толико тежимо?
Не мора се ићи далеко. Довољно је “бацити поглед” преко границе, у суседну Хрватску. Бар по питању горива. Јер, у Хрватској се плаво гориво корисницима субвенционира од 2000. године.
Хрватска Агенција за плаћања у пољопривреди, рибарству и руралном развоју најавила је ове недеље да ће квоте за плави дизел бити додељене пољопривредницима до краја јануара.
“Суфинанцирање горива за пољопривредну производњу врло је важна помоћ, кроз коју држава посредно помаже пољопривредне произвођаче с 500 милиона куна годишње (око 65 милиона евра). Годишњу квоту на картицама за плави дизел пољопривредници могу искористити до 31. децембра сваке године, а нова квота им се додељује у јануару. Као и сваке године, до краја јануара, свим ће корисницима бити додељена права за плави дизел на њихове картице”, саопштено је 20. јануара из Агенције за плаћања.
А у Србији држава још није расписала ни конкурс за избор дистрибутера субвенционисаног горива за пољопривреднике. Оба пута до сада овај посао је добила Нафтна индустрија Србије, која располаже са највише бензинских пумпи у Србији (око 350) и која у својој рафинерији у Панчеву и производи евро дизел и дизел гориво Д2, односно дизел гориво гасно уље 0,1 .
И поред тога у јавности су се чули коментари од представника других нафтних компанија које имају своје пумпе у Србији да је НИС повлашћен у односу на њих, јер му држава обезбеђује сигуран посао избором за дистрибутера горива за пољопривреднике.
У Хрватској је за дистрибуцију плавог дизела задужена само ИНА.
У овој компанији су нам, додуше, незванично, рекли да је то посао за који се нико од конкуренције не отима јер “ту нема зараде”.
На питање Балканмагазина да ли су и остале нафтне компаније које раде у Хрватској заинтересоване за дистрибуцију овог горива из Министарства господарства Хрватске су нам одговорили: „ИНА је једина твртка која продаје плави дизел на хрватском тржишту, али она није задужена за то, него је то њихова пословна одлука. Друге компаније нису заинтересиране за дистрибуцију плавог дизела због мање премије енергетског субјекта, а већих трошкова манипулације, логистике, складиштења итд.“
Из Министарства господарства Хрватске износе и рачуницу колико је плави дизел јефтинији од других дизел горива.
„Плинско уље обојано плавом бојом ЕУРО (плави дизел) је по својим својствима идентично дизел гориву Еуродизел БС, међутим, од њега је јефтиније 3,25-3,50 кн/л. Наиме, премија енергетског субјекта за еуродизел БС износи 0,66 кн/л, а за плинско уље обојано плавом бојом ЕУРО 0,50 кн/л. Такођер, по литри еуродизела се плаћа посебни порез (трошарина) од 2,66 кн/л, док је плинско уље обојано плавом бојом ЕУРО ослобођено плаћања посебног пореза,“ кажу у Министарству господарства Хрватске.
У Агенцији за плаћања у пољопривреди, рибарству и руралном развоју су још конкретнији када кажу да је на данашњи дан (23. јануара 2014.) разлика између обичног и плавог дизела је 3,57 кн по литру (хттп://ина.хр/дефаулт.аспx?ид=203). Ради лакшег сналажења: 1 евро =7,6 куна.
„Суфинанцирање горива за пољопривредну производњу врло је важна подршка, кроз коју држава индиректно помаже пољопривредне произвођаче са 500 милиона куна годишње. Годишњу квоту на картицама за плави дизел пољопривредници могу искористити до 31. децембра сваке године, а нова квота им се додјељује у јануару,“ објашњавају за Балканмагазин у хрватској Агенцији напомињући да не користе сви плаво гориво, поготово корисници изравних плаћања који немају механизацију. „Због тога се не може извући просек по господарству, јер ни не пратимо потрошњу. Ми само доделимо квоту за једну годину, која истиче задњи дан у години и не сме се преносити у следећу годину.“
У Хрватској, иначе, укупно постоје две врсте права на потрошњу плинског уља обојаног плавом бојом (плаво гориво). Корисницима се издају „паметне“ картице за гориво за пољопривреду и картице горива за намене у риболову, рибогојству и аквакултури.
За сектор пољопривреде право на потрошњу плавог горива остварују корисници који су у претходној или текућој години правовремено поднели захтев за директну помоћ у складу са Законом о потпори пољопривреди и руралном развоју. Корисници могу остварити право на потрошњу плавог горива на основу пријављених површина и/или грла стоке у захтеву за директну помоћ или ако одаберу паушални обрачун права.
Податке о одобреној количини плинског уља обојаног плавом бојом за намене у риболову, узгоју рибе и аквакултури обрачунава министарство надлежно за рибарство, које је издало повластицу за риболов или повластицу за узгој, односно повластицу за аквакултуру једном годишње од 1. јануара до 28. децембра за текућу годину на основу података из Очевидника о господарском риболову на мору, Извештаја о улову, Пописа о аквакултури, Регистра рибарске флоте, Регистра повластица за узгој/аквакултуру и Очевидника за узгој рибе и других морских организама.
У Хрватској укупно 99.272 корисника има право на потрошњу плавог горива али, према подацима Агенције за плаћања у пољопривреди, рибарству и руралном развоју само за 84.492 корисника су додељене квоте на картицама за горива.
У овој Агенцији за Балканмагазин кажу да се обрачун одобрених количина плавог горива за сваку годину у Хрватској обавља на основу начина обрачуна права, на основу пријављених површина и/или грла стоке у захтјеву за изравну потпору, које је пољопривредно газдинство користило у претходној години.
Корисник, такође, може остварити и додатно право на потрошњу, уколико је у текућој години поднео захтев за директну помоћ по површини, за млечне краве, краве дојиље, расплодне крмаче, козе и овце. Додатно право остварује се само за позитивну разлику у броју хектара пољопривредних површина, у броју млечних крава, крава дојиља, расплодних крмача, коза и оваца, за које је поднео захтев за директну помоћ у текућој години у односу на стање у захтеву из претходне године, или ако у текућој години први пут подноси захтев за директну помоћ по пољопривредној површини или за стоку.
Дакле, у суседној Хрватској, пољопривредници који су остварили право на субвенционисање горива имају „паметну“ картицу, на којој им је означена одобрена количина (квота) и за то гориво не плаћају пуну цену дизела већ цену за плави дизел. То гориво могу купити само на бензинским пумпама ИНЕ.
И, сада када се Србија припрема за улазак у ЕУ свакако је битно знати и то да се уласком Хрватске у ЕУ код наших суседа ништа није променило.
„Субвенционирање плавог горива је затечена државна помоћ коју ћемо и даље исплаћивати из Државног прорачуна,“ кажу у Агенцији за плаћања у пољопривреди, рибарству и руралном развоју.
Порука је јасна. Србија има још неколико година да заститу своје пољопривреднике и да им одобри систем субвенција који ће им помоћи да опстану у ЕУ.
Да нам се не деси да је Србија “земља сељака на брдовитом Балкану” само у песми.
Јелица Путниковић
Балкан магазин
