Хоће ли Срби једном научити како да извезу храну у Русију

Иако је Русија у последњих пет година двоструко смањила вредност увоза пољопривредних производа, увоз те робе из Србије је у исто време био два пута већи, констатовао је руски амбасадор у Србији Александар Чепурин, присуствујући отварању Пољопривредног клуба у Београду.

Овај клуб, први у низу оних који ће бити отворени широм Србије, требало би да помогне свима који се баве пољопривредом, од произвођача, до удружења и експерата. Ту ће моћи да се окупе и размене знања и искуства, која ће им користити приликом доношења најбољих пословних одлука, објаснио је министар пољопривреде Бранислав Недимовић.

Када је у питању руско тржиште добили су информацију из прве руке. Чепурин је назначио да је Русија посебно заинтересована за српско воће, пре свега јабуке, малине, шљиве, али и вино. Због незагађеног земљишта Србија има шансу и за извоз органских производа. Указао је и на могућности заједничке производње пољопривредне механизације, али и семена.

Тренд раста извоза српских пољопривредних производа у Русију, посебно воћа, настављен је и ове године, каже за Спутњик Данијела Чабаркапа, директорка Сектора за економске односе са иностранством у Привредној комори Србије.

Трговинска размена Србије и Руске Федерације, која је у првом кварталу ове године износила 660 милиона долара, бележи динамичан раст увоза, али и извоза српских производа на руско тржиште.

Српски извоз износио је 223 милиона долара и у односу на исти период прошле године био је за 23,2 одсто већи. Готово четвртину вредности извоза, непуних 50 милиона долара, донела нам је продаја свежих јабука, увећана чак за 30 одсто у поређењу са истим периодом 2016. године.

Узимајући у обзир садашњу динамику, ове године се очекује да укупна размена са Русијом премаши милијарду долара у односу на 800 милиона у 2016. години, напомиње Данијела Чабаркапа.

Она указује да тај тренд раста извоза, посебно пољопривредних производа, постоји већ претходних пет година. У том периоду је извоз свежих јабука порастао за 203 одсто, другог свежег воћа за 102 одсто, али је у просеку за 200 одсто порастао и раније скроман извоз смрзнутог воћа и поврћа. За око 30 одсто више су се продавала и наша вина.

Најновији подаци о извозу прехрамбених производа само су демантовали оне који су мислили да ће Србија бити на губитку чим Русија поправи односе са Турском и обнови увоз хране из те земље. На огромном и пробирљивом руском тржишту, опет се показало, има довољно места за све.

Само главни град Русије, у коме према неким подацима живи и до 20 милиона људи, потроши више од 12 милиона тона прехрамбених производа годишње. Примера ради, Московљани поједу годишње 370.000 тона јабука, 20.000 тона више него што их за годину дана произведе цела Србија.

Стручњаци сматрају да је Србија до сада искористила шансу у складу са својим могућностима и организационим способностима, али и да је за значајнији пробој на захтевно руско тржиште потребно много више. Колико смо напредовали у односу на прошлу годину показаће у септембру и „Ворлд фуд“, Међународни сајам прехране у Москви. На тој манифестацији одржаној прошле године српске компаније договориле су пословне аранжмане вредне 34,7 милиона евра.

Међутим, опште је познато да већи извозни потенцијал српских компанија захтева пре свега организацију обједињене понуде српских производа у великим трговинским ланцима, формирање дистрибутивног центра за српске производе у Москви или Московској области, проширење асортимана робе. Да продамо макар то што имамо, ако већ не можемо више да произведемо.

Данијела Чабаркапа каже да се разматра идеја логистичког центра који би омогућио лакши извоз наших производа. Она је ипак закључила да се може рећи како чак и удаљеност тржишта и транспортни трошкови не одвраћају наше извознике, али ни да цена српских производа на руском тржишту не одвраћа тамошње купце.

„Управо то говори да су наши производи изузетно цењени и препознати као квалитетни. Када кажете воће из Србије, подразумева се да је квалитетно, свеже и здраво. Зато смо сигурни да ће тенденција, која је примећена у претходним годинама, бити реализована и у будућем периоду“, рекла је Данијела Чабаркапа за Спутњик.

Упркос великој супституцији стране робе и све више развијеном „економском патриотизму“, који су „промовисале“ санкције Запада, Руси су уз масовну куповину домаћих производа радо пазарили и храну која долази из традиционално пријатељских земаља, међу којима је и Србија. И ту се, као што рече Чепурин, ништа неће мењати, упркос настојању да у потпуности избалансирају свој извоз и увоз.

Мира Канкараш Тркља, Спутник