Све пршти од “добросуседских односа” ових дана између Србије и Хрватске. Хрватска је саплела посрнулу и дезоријентисану Србију на путу ка ЕУ. Лицемерна политичка олигархија из Загреба одлучила је да се као изговором послужи захтевом за поштовањем мањинских права, истих оних, које свакодневно крши према Србима у сопственом дворишту остављајући их у безизлазној ситуацији.
И док се Срби у Хрватској безуспешно боре да поврате своју мучки отету имовину, присвојену током рата деведестих и суочавају са ескалацијом мржње и нетрпељивости, хрватски политичари се бусају у прса и траже да Србија испуни исте критеријуме које они нису, како би се прикључила Европској унији.
Симптоматично је да се све дешава после ослобађајуће пресуде Војиславу Шешељу који стоји као кост у грлу свим хрватским националистима. Прикривањем неспособности да се реше проблеми у земљи, скупљају се јефтини поени на ратнохушкачом национализму који све више поприма обрисе озлоглашеног Павелићевог усташтва, што постаје реална опасност не само за Србе, већ и читаво хрватско друштво.
С друге стране српски брод наставља своју пловидбу без компаса, водећи се само легендом о изобиљу које нас чека у Европи кад се склонимо под њене скуте. А у ствари ми имамо изобиље миграната, страха од тероризма, све веће економске кризе и неизвесности око будућности ЕУ која сада све више личи на Франкештајна, погрешно склопљеног, него на врата раја о којима проповеда домаћа политичка елита.
Уместо да стопирање преговора од комшија преко тарабе схватимо као шансу да се мало дистанцирамо од посрнуле Европе и почнемо да решавамо суштинске животне проблеме, кормилари српског Титаника користе прилику да на националној демагогији пабирче гласове пред изборе. Уместо да искористимо хрватско лицемерје и поставимо питање гомиле проблема са којима се Срби боре у Хрватској, премијер и његова свита се бусају у јуначке груди.
Време је да се политичари са обе стране границе узму у памет што би се народски рекло, и почну да решавају све оне суштинске егзистенцијалне проблеме који се гурају под тепих и омогуће колико толико нормалан живот. Јер, у ово време свеопштег безумља и хаоса, најмање што нам је потребно су разуларени политичари чије глупости и небулозе не може ниједна вода да спере.
Д. Марковић – Вестионлине
