Насловна / Србија / И Абориџини више цене Сопоћане (фото галерија)
И Абориџини више цене Сопоћане (фото галерија) 1

И Абориџини више цене Сопоћане (фото галерија)

На годишњој скупштини Европске алијансе градова културе (АВЕЦ), чији је домаћин недавно била нишка општина Медијана, у елитно друштво културних престоница Европе, које чине 32 града из Шпаније, Португала, Француске, Хрватске, Румуније, Бугарске, Грчке, Белгије, Мађарске, Италије и још десетак земаља, примљени су Крагујевац и Нови Пазар, као један од ретких чланова ове Асоцијације који има четири културно-историјска споменика под заштитом Унеска и бар још пет-шест који тај статус заслужују и могли би га добити.

Градоначелник Новог Пазара др Мехо Махмутовић обрадовао се што је његов град постао члан одабраног друштва градова Европе.

– Поносан сам на нашу баштину, у којој се прожимају две културе, српска – немањићка и оријентална – турска, имамо споменике којима се свет диви, сада и обавезу да о њима, заједно са државом, Европом и светом, још боље бринемо. Мада имамо Сопоћане, Стари Рас, Петрову цркву и Ђурђеве ступове, који су од 1978. године под заштитом Унеска, Алтун-алем џамију, Амир-агин хан, Иса-бегов хамам и Стару чаршију, који су под заштитом државе, мало туриста, странаца посебно, посећује наш град, а туризам би могао да нам буде главни извор прихода. Као чланови Европске алијансе градова културе имаћемо много бољи приступ европским фондовима и уз помоћ Европе можемо да уредимо наш град, заштитимо споменике и доведемо хиљаде туриста – наглашава Махмутовић.

Алтун-алем џамија

Због подела у Исламској заједници и борбе за контролу над Алтун-алем џамијом, овај вредни споменик исламске архитектуре дуго је био затворен и недоступан за туристе. Од прошле године ова џамија са златним алемом (драгим каменом) коју је у првој половини 16. века саградио Абдул Гани, познат као Мујезин хаџа ал Медини, поново је доступна верницима и туристима.

КОПЉЕ НА ФИЛИПИНИМА

Према подацима Туристичке организације у Новом Пазару, овај град својевремено је, пре санкција и ратова на тлу бивше Југославије, годишње посећивало по 100.000-120.000 туриста, сваки десети био је странац.

Новинар, историчар и публициста Мирко Поповац каже да су због Лепог Јована, Успења Богородице и других чувених фресака манастира Сопоћани, Петрове цркве, Ђурђевих ступова и Старог Раса овамо су знали запуцати људи од културе, науке и пера, али и обични туристи, из Аустралије, Јапана, Кине, Америке…

– Долазили су чак и неки школовани Абориџини са универзитета у Сиднеју који су проучавали сопоћанске фреске и дивили им се, један Канађанин је на њима докторирао, неки су покушали да их копирају на Филипинима. Последњих година ретко ко долази, вредни споменици се чувају, али нису у оном сјају у каквом су били. Мада се градске власти труде и око споменика и довођења туриста, многи, због тензија које су овде годинама присутне, због тешких речи политичара и верских препуцавања једноставно заобилазе овај крај, а штету због тога трпимо сви – објашњава Поповац.

[quote]

Где је двор?

По званичној верзији Министарства културе, Стари Рас је био на Пазаришту близу Сопоћана где је сачуван читав комплекс зидина из Немањићког периода. Иза ове тезе стоји проф. др Марко Поповић који је деценијама радио на Пазаришту, али и званична историја. Међутим, академик Јованка Калић и група професора са Филозофског факултета у Београду заступају тезу да је Стари Рас био на Градини, брду поред пута Рашка – Нови Пазар, недалеко од Петрове цркве. Врсни стручњаци су се једно време препуцавали у штампи, али никада нису сели за сто да научно разјасне ову дилему, а туристи још обилазе два Стара Раса! Публициста Мирко Поповац сматра да су и Пазариште и Градина били само утврђења Старог Раса и да је прави Стари Рас био на месту данашњег Новог Пазара где су неки докази уништени, а неки још постоје.

[/quote]

 

МИНИСТАР ДУДУК
Добросав Никодиновић годинама организује Немањин дежевски сабор, манифестацију коју има за циљ да скрене држави пажњу где јој је постојбина, где је све почело и са чим све располаже.

– Европа је, не само чланством у овој Алијанси, препознала све овдашње културне вредности и наслеђе, а наша држава изгледа није, или се можда прави луда. Овде је и буквално сваки камен историја! Дежевска долина, где је столовао Стефан Немања, где су рођени Свети Сава, три српска цара и више краљева, цела треба да буде на листи Унеска, право културно богатство још је под земљом јер није било пара, а ни добре воље, за озбиљније археолошке и истраживачке радове. Дошао нам је деведесетих година један министар културе из Београда, кад је угледао манастир Ђурђеви ступови, гласно се запитао: „Шта вам је ово?“ Били смо запрепашћени и понижени, српски министар културе не препознаје српску светињу под заштитом Унеска, страшно… Огорчени смо и што децу из целе Србије воде на екскурзије по Турској и Грчкој, а не доводе их у Стари Рас да се на извору напајају својом историјом, културом и вером – објашњава др Никодиновић.

Где је Немањино благо?

У народу влада веровање да је између Петрове цркве и Ђурђевих ступова постојао тунел у који је, у доба Немањине највеће моћи, код Петрове цркве ушло десет мазги натоварених сувим златом које никада нису стигле до Ђурђевих ступова. За златом су трагали Немци 1941. који су прекопали Петрову цркву и не зна се шта су однели, а и комунисти педесетих година који су, новим прекопавањем, пронашли ковчег извесног илирског кнеза са пуно драгоцености које се данас чувају у Народном музеју у Београду. Прича о Немањином благу и данас инспирише многе авантуристе да под окриљем ноћи, са најсавременијим детекторима, трагају за њим.

Када је културна баштина у питању, Новопазарци, Срби и Бошњаци, не заборављају све што је за овај град и крај учинио покојни Ејуп Мушовић, доктор историје и некадашњи директор овдашњег Завичајног музеја Рас.

– Захваљујући овом сјајном човеку, његовим истраживањима и научним радовима и сарадњи коју је имао са културним елитама у Београду и Сарајеву драгуљи српске средњовековне уметности као што су Сопоћани, Стари Рас, Петрова црква и Ђурђеви ступови увршћени су на листу Унеска, а исламски споменици културе стављени су под заштиту државе. Да нам је данас један такав човек и такав потенцијал, били бисмо не европска, већ и светска културна престоница – каже Рамиз Црнишанин, публициста из Новог Пазара, који је годинама сарађивао са др Мушовићем.

 

Д. Н. Петровић 

Вести

 

 

Како бисте оценили овај текст?

+Кликните на звезду за оцену!

Актуелно

Мистерија блага проклете Јерине 11

Мистерија блага проклете Јерине

СРЕДЊОВЕКОВНА престоница српског владара Ђурђа Бранковића, двор деспота и Гркиње Ирине Кантакузин, прозване Проклета Јерина, …

Скитско благо откривено у подножју Кавказа 12

Скитско благо откривено у подножју Кавказа

Москва – Руски археолог Андреј Белински открио је сасвим случајно изузетно лепе и драгоцене скитске …

Један коментар

  1. RT @srbijadanas: И Абориџини више цене Сопоћане (фото галерија) – http://t.co/GZE61yty8y #Srbija http://t.co/Vnp7rTFzpH

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *