Државна комисија Србије после више од 30 година отворила је прошле недеље сеф Јосипа Броза Тита у Народној банци, али још није званично саопштено шта је пронађено. Према ранијем списку Брозове заоставштине ради се углавном о злату за које се не зна како се нашло у Титовој резиденцији и чему је требало да служи, те једном броју драгоцености и одликовања из заоставштине краљевске породице Карађорђевић, девизног и динарског новца.
Сеф у који је било смештено 11 врећа, отворен је у присуству трочлане комисије, коју су чинили саветници председника Србије Оливер Антић и Милорад Симић, као и заменик генералног секретара председника Ненад Јевремовић, али без присуства правосудних органа.
Брозови наследници су незадовољни што нису позвани да присуствују а нису добили ни записник са отварања, који је требало да буде вођен и достављен Првом основном суду у Београду. Очекује се да истим поводом огласи и престолонаследник Александар Други Карађорђевић.
– Верујем да ће и престолонаследник да реагује, јер он као и други потомци краља Александра Првог, има право да потражује своју својевремено отету дедовину, која се затекла код Броза и та имовина не може да припадне Брозовим потомцима. Ако они тврде да је и то њихово наследство и ако су незадовољни што сад нису присуствовали отварању трезора, питам се да ли су Титови наследници били присутни кад је Тито присвајао туђе – изјавио је за “Вести” Драгомир Ацовић члан престолонаследникових саветодавних тела.
Осим тога, додаје он, “ово откриће сад отвара и ново питање: када ће бити отпечаћени џакови, сада такође у државном поседу, који се воде као заоставштина Карађорђевића и за које влада Србије још није дала сагласност да се отворе”.
Подсећања ради, драгоцености и новац који су се затекли у Брозовом поседу на дан његове смрти 1980. по одлуци тадашњег Председништва СФРЈ две године касније су пописани и похрањени у трезор Народне банке. Према информацији која је 28. јуна 1982. достављена Председништву СФРЈ, на списку заоставштине нађене у Титовом поседу, а која је предата Народној банци Југославије, су: злато у полугама и у праху, у укупној тежини од 29,366 кг, 2.663 великих и малих златника, предмети од злата, брилијаната и дијаманата који су припадали породици Карађорђевић (149 комада). На списку су још одликовања породице Крађорђевић, нумизматички новац, посуђе од сребра са позлатом, ситни предмети мање вредности и девизе (око 26.000 долара и 36.000 немачких марака) и око пет милиона динара.
[quote]
Наследницима паре од ордења?
Титово ордење, према одлуци Председништва СФРЈ, без обзира на његову вредност, није похрањено у Народној банци Југославије. Имајући у виду да нека од тих одликовања имају велику материјалну вредност, предложено је да породица добије копију, а да држава, зависно од природе одликовања, понуди материјалну надокнаду наследницима, док би се оригинални орден задржао у јавном власништву. У НБС такође нису унете ни спомен-плакете (златне и остале), разне дипломе, захвалнице, признања и штафетне палице, али су евидентиране.
[/quote]
Брозова унука тужи Николића
Титова унука, Жаркова ћерка, Светлана Броз најавила је да ће поднети тужбу против Томислава Николића због кршења европске конвенције о људским правима и права на правично и фер суђење у оставинској расправи, јер нико од Титових наследника или представника Првог основног суда у Београду није био позван на отварање депоа. Председник државе, рекла је она, даје себи за право да формира некакву комисију која ће улазити у приватно власништво наследника једног покојника чија се оставинска расправа води пуних 30 година. Међутим, портпарол Првог основног суда у Београду Гордана Вуковић појаснила је да је отварање сефа искључиво у надлежности државне комисије.
Вести
