Београд – Дојче Веле у тексту под називом „Вучићева самопослуга: Од ЛГБТ премијерке до руских Мигова“ раскринкава манипулативне методе којима Александар Вучић на перфидне начине води своју, како је саговорници овог листа називају, „самопослуга политику“ која за главни циљ нема просперитет и благостање српске државе и грађана већ искључиво његово одржање на власти и изграђивање култа личности.
Председник Србије Александар Вучић разрешио је вишемесечну дилему и одлучио да за нову мандатарку српске владе предложи Ану Брнабић, досадашњу министрку јавне управе и локалне самоуправе. Александар Вучић је образлажући ту одлуку навео њене стручне и личне квалитете, али је са друге стране постигао и други маркетиншки циљ: сви светски и регионални медији у први план су истакли како Србија добија прву жену и геј особу за премијера.
Ана Брнабић: безопасни експерт
Постоји неколико разлога зашто се Александар Вучић одлучио за експертску опцију на месту премијера, каже за политички аналитичар Бранко Радун.
„Избором нестраначке личности Вучић је избегао бројне страначке турбуленције. Да је изабрао неког из Српске напредне странке (СНС), то би изазвало незадовољство унутар напредњака, јер тамо постоје људи који имају нека своја виђења и надања од страначког ангажмана. Да је изабрао Ивицу Дачића, то би опет изазвало незадовољство напредњака, јер и они сматрају да имају добре политичке кадрове. А ту је наравно и процена да би жена тог профила имала далеко бољу комуникацију са Западом“, сматра Радун.
Српска дубока држава
Избором експерта ви на неки начин избегавате да се послови не завршавају, јер је неко део неких политичких кланова, наставља Радун. „Али, ако имате некога ко није део тога, можете очекивати да ће се послови завршавати, а будућег премијера чекају неке веома тешке одлуке“.
Међутим, ту одмах постављамо следеће питање: како ће неко ко је политички аутсајдер остваривати ауторитет унутар владе? Бранко Радун каже да ће Ана Брнабић ауторитет црпети од Вучића, али да није превелики оптимиста да ће и успети да сломи неке отпоре који се могу појавити:
„Јер, ти неки политички кланови, и оно што бисмо назвали дубока држава у Србији, а то су структуре које се не мењају – војне, безбедносне, привредне- оне имају неко дуже трајање и промене на челу владе њих често и не дотичу. То је већ уобичајени кумовски начин функционисања у Србији, где се неки људи мењају али све друго остаје исто. Ана Брнабић ће, уз Вучићеву помоћ, вероватно покушати да нешто промени – негде ће можда и успети – али да ли ће то бити довољно и хоће ли то грађани то тако видети, то је већ друга прича“.
Фигура у туђој влади
Мислим да се Александар Вучић одлучио за експертско решење јер на тај начин нема опасности да га неко са места премијера политички угрози, оцењује за ДW Драгољуб Петровић, главни уредник листа Данас. „Ана Брнабић не може да му отме странку, и представљаће неку фигуру на месту премијера у влади коју вероватно неће сама састављати“.
Са друге стране, у влади око ње ће бити прекаљени политички вукови, и ту се опет поставља питање ауторитета, и како ће се Ана Брнабић снаћи у таквом окружењу.
Драгољуб Петровић истиче да ће то бити тешко. „Око ње ће бити као што кажете политички вукови, а ја бих додао и прљави играчи, и што је најважније кадрови одани пре свега Вучићу. И ја се бојим да ће они за било шта много мање питати њу а много више њега. У пракси ће то значити да ће министри више ићи у странку и код председника своје странке по мишљење и размишљање него што ће ићи у кабинет премијера. Не верујем стога да ће она успети да нека своја решења наметне министрима“.
СНС – један мозак и једно мишљење
Српски медији су уочи коначне одлуке о премијеру износили бомбастичне најаве како ће СПС срушити коалицију уколико Ивица Дачић не буде премијер, а слично незадовољство наводно постоји и код напредњака. Бранко Радун сматра да би СНС како год окренемо био незадовољан, али мисли да то није нешто што ће направити неки велики проблем.
„Можда ће бити неког краткотрајног незадовољства и трвења, али не видим да би то драстично променило однос снага, или довело у питање Вучићев ауторитет. У самој јавности Вучић можда може нешто изгубити код конзервативне јавности због сексуалне оријентације будућег премијера, али с друге стране може добити неке поене код либералнијег дела јавности“.
Драгољуб Петровић сматра да је СПС још пре председничких избора истрговао нека битнија министарска места, и да је Ивица Дачић ту фигурирао као нека резервна варијанта. „А што се тиче напредњака они су један мозак и једно мишљење. Нисте ви ту до сада видели много дисонатних тонова. Нема у тој странци ни много капацитета који могу да угрозе Вучића, а у целој странци таквих је можда двоје-троје. Неки унутрашњи сукоб се може десити уколико Вучић доживи неки пад популарности, али за сада смо још далеко од тога“.
Самопослуга политика
Свидело се то некоме или не, али тема сексуалне оријентације је неизбежна у сваком разговору о будућем премијеру Ани Брбабић. То се видело и по медијским реакцијама на њен избор, и са те стране се потез Александра Вучића може читати и као добар маркетинг.
Александар Вучић је мајстор маркетинга, коментарише тај моменат Драгољуб Петровић.
„Он тачно зна шта ће да буде привлачно домаћим бирачима, али и шта ће се допасти потенцијалним партнерима из света. На тај начин, постављањем ЛГБТ особе за премијера, можда жели да покаже своју чврсту проевропску оријентацију. А кад стигну ови авиони Мигови из Русије онда ће показати своју проруску оријентацију. То вам је самопослуга политика: свако узима оно што му се допадне, а ту је широк избор производа- од ЛГБТ премијера до руских Мигова“.
Курир / Дојче веле
