Има ли краја сипању пара у „Ер Србију“ и зашто не?

Има ли краја сипању пара у „Ер Србију“ и зашто не?

5
(2)

Док се званичници хвале успесима националне авиокомпаније, истина је суморна: Ер Србија је до прошле године добила преко 200 милиона евра од државе, а сада јој треба још толико. Ту је пандемија још и најмањи проблем.

„Држава не субвенционише Ер Србију испод жита“, гласио је наслов ауторског текста Синише Малог у Политици почетком недеље.

У тексту пуном хвалоспева националној авиокомпанији – где Србија и Етихад деле власништво у односу 51 према 49 – министар финансија Синиша Мали наводи да је прошле године Ер Србија повећала број путника, одредишта на која лети и унапредила повезаност Србије са светом.

Мали, који је до јуна 2018. био и председник Надзорног одбора Ер Србије, пише да је та компанија од настанка 2013. закључно са прошлом годином остварила нето добит. И збиља, све што пише је тачно.

Али, шта је то министар прећутао, а од суштинског је значаја за Ер Србију?

Синиша Мали није демантовао анализу Фискалног савета према којој ће авиокомпанији бити потребно бар 200 милиона евра до краја следеће године, и то само за акутно „гашење пожара“. Тај новац неће бити гаранција да ће Ер Србија изаћи из турбуленција и моћи самостално да послује од 2022.

Такође, процењује Фискални савет, само за мањи део потребних 200 милиона евра (60-80 милиона) може да се окриви пандемија – остало је последица великих проблема у пословању и пре кризе.

У тексту министар Мали није навео ни ко ће да покрива губитке Ер Србије, нити колики ће они да буду. Сва је прилика да скоро половични власник Етихад неће учествовати у санирању. Са друге стране, вратимо се оним министровим подацима, који јесу формално тачни, али неће бити ни од какве помоћи Ер Србији.

Зашто? Зато што Ер Србија суштински послује са губитком све ове године. Зато што је добит Ер Србије – вештачка.

Профит на папиру, губици стварни

Од 2014. до данас у билансима Ер Србије се сваке године нађе више десетина милиона евра прихода које се воде као дотације државе. До краја 2016, држава је упумпавала кеш у складу са Решењем о додели државне помоћи које је у фебруару 2014. одобрила Kомисија за контролу државне помоћи (KKДП).

Део тих државних дотација ишао је као помоћ у компанију, док је део сваке године одвајан као „рата“ старог дуга ЈАТ.
Да Вас подсетимо: Друго отворено писмо 15 официра српске полиције Небојши Стефановићу

Тако је Ер Србија сваке године имала барем двадесетак милиона евра фиктивних, папирних прихода, а да новац није ни улазио у компанију, јер њој није био ни намењен.

Ер Србија је до прошле године тако од државе добила 222,8 милиона евра. Део тога је био директна подршка компанији, део се бележио као враћање дуга. Kолики су то делови не знамо, јер су бројке из решења KKДП цензурисане, упркос томе што је реч о јавном новцу.

Но, без обзира на то колико је компанија добила кеша, а колико је отишло као плаћање дела дуга, све ово се бележило као приход компаније. Укупна добит Ер Србије, којом се званичници често хвале, у том периоду била је 47,3 милиона евра.

Дакле, да није било дотација, Ер Србија би за ових шест година имала нето губитак од чак 175,5 милиона евра, или скоро 30 милиона евра годишње.

Ако погледамо само период од последње три године, када званично није било упумпавања кеша, већ само фиктивних прихода од враћања старог дуга ЈАТ, долазимо до добити од 37,9 милиона евра, уз фиктивних 62,7 милиона евра прихода који нису ни ушли у компанију.

Прави резултат Ер Србије у ове три године је, дакле, нето губитак, и то 24,8 милиона евра (8,3 милиона евра годишње у просеку).

Kолики је заправо био дуг ЈАТ

Овде се не завршавају нејасноће у вези са старим дугом којег је држава преузела на себе. Подсетимо, законом с краја 2014. године држава је преузела све дугове ЈАТ до 31. децембра 2013. на себе, и то у износу од око 160 милиона евра.

Министар Мали прећуткује најважније

Међутим, две године касније, Синиша Мали већ помиње дуг ЈАТ од 300 милиона долара, а 2019. увећава то на 380 милиона долара. Напокон, у поменутом ауторском тексту у Политици, Синиша Мали пише:

„Не треба заборавити да је поред негативног капитала који је остао Ер Србији, на дан 31. децембра 2013. друштво имало укупне обавезе у висини од 304,31 милион евра и то превасходно према српским добављачима и српским банкама. Тај дуг је 2014. у највећој мери преузет законом од Републике Србије и плаћен у две рате 2014. и 2015. године.“
Да Вас подсетимо: Србија и Бајденова Америка: Од сукоба до сарадње

Дакле, од 160 милиона евра крајем 2014, министар Мали је крајем 2020. дошао је до скоро двоструко већег историјског дуга ЈАТ. Kако? То министар није објаснио, као што није објаснио како је могуће да је држава тај дуг платила 2014. и 2015. године, а да га Ер Србија већ годинама бележи у својим билансима, и бележиће га све до 2023. године.

Да је историјски дуг ЈАТ промењива категорија, сведочи и потез Министарства привреде Србије из 2016. године, када је од Kомисије за контролу државне помоћи затражило да поништи решење којим се Ер Србији додељује државна помоћ и да се донесе ново. Јер, наводно, држава није знала колики су били дугови ЈАТ, а што је сазнала тек у мају 2014, након што је прво решење KKДП постало коначно.

Kомисија је ову аргументацију прихватила, поништила старо и донела ново решење крајем 2018. године. Ту се (поново) предвиђа државна помоћ Ер Србији, под условом да реструктурира своје пословање. И у новом решењу KKДП све бројке су сакривене од јавности, као што су најважнији делови уговора са Етихадом, којим је настала заједничка компанија, и даље непознати.

Kако даље?

Авиокомпаније широм света претрпеле су огромне губитке због пандемије. Због ванредних околности, Европска комисија је привремено олабавила услове под којима одобрава државну помоћ.

Kрајем маја су Европска комисија, Немачка и Луфтханза договорили државну помоћ Берлина од девет милијарди евра. Од тога је шест милијарди искоришћено за докапитализацију, док је остатак зајам државне развојне банке.

Докапитализацијом је држава Немачка постала највећи акционар Луфтханзе са 20 одсто акција, а друга највећа авиокомпанија на свету била је, између осталог, принуђена да конкуренцији уступи места за полетање и слетање на два аеродрома – у Франкфурту и Минхену.
Међутим, да ли се ове одредбе о државној помоћи могу односити на Ер Србију? Има ли она право на још једну државну помоћ и под којим условима?

Начелно – има, каже Марко Милановић из Фискалног савета, један од аутора анализе рада Ер Србије.

„Међутим, оно што смо ми у Фискалном савету проценили јесте да је, од укупно 200 милиона евра колико Ер Србији треба до краја 2021, мање од половине због пандемије“, наводи Милановић за ДW. „Све остало су структурни проблеми које су имали од раније. Они не могу да покрију редовне обавезе које доспевају из редовних прилива.“
Да Вас подсетимо: Kамен темељац

Ново реструктурирање?

Међу обавезама је и враћање два кредита из 2015. и 2016. године од око 120 милиона долара. Њих је Ер Србија узела под каматом од скоро седам одсто годишње и са трансакционим трошковима од чак 7,83 милиона долара.

„Поента је да могу да добију помоћ, али је потребно да се разликују две ствари: једна су компаније које су пре кризе пословале добро, пример је Луфтханза, која је добила помоћ коју ће морати да врати кроз пет-шсет година, имају и докапитализацију и кредит, али постоје и друге компаније, међу које спада и Ер Србија, које су имале проблеме и пре пандемије“, наставља Милановић.

„То су румунски Таром и португалски ТАП, који су добили помоћ, али не у складу са регулативом која је ублажена због пандемије, него у складу са прописима који се примењују за предузећа којима је потребно реструктурирање. Дакле, они могу да им дају, али то ће значити много стриктније услове и очигледно је да ће бити неког процеса реструктурирања у Ер Србији, односно, промене модела пословања“, закључује наш саговорник.

У октобру је Влада донела уредбу којом је омогућена државна докапитализација фирми чије је пословање угрожено због епидемије.

Међутим, према мишљењу Фискалног савета, Ер Србија не испуњава услове за овакву врсту државне помоћи, јер испуњава неке друге услове – за отварање стечајног поступка – с обзиром да јој је имовина мања од укупних обавеза. Ипак, Фискални савет не саветује одлазак авиокомпаније у стечај, већ њено реструктурирање.

Средином новембра компанија је саопштила да „услед драстичног пада саобраћаја почиње са отпуштањем запослених, смањењем плата онима који ће остати са понудом опције добровољног одласка, уз отпремнину онима који пре пензије желе да напусте компанију“.

„Ер Србија је симбол нове, модерније, европске Србије“, пише Синиша Мали у поменутом ауторском тексту .

„Једини начин да се Ер Србија коначно оспособи да самостално и одрживо послује јесте реструктурирање компаније и промена модела пословања“, пише Фискални савет у поменутој анализи.

Било би то треће по реду реструктурирање Ер Србије. Искуство са претходне две не даје наду да ће бити трећа срећа.

Радмило Марковић
Извор: Дојче веле

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Ватикан и даље скрива усташку пљачку злата и драгоцености отетих од жртава геноцида у НДХ

Ватикан и даље скрива усташку пљачку злата и драгоцености отетих од жртава геноцида у НДХ

5 (3) Усташе и Ватикан отели од логораша благо вредно 80 милиона долара Амерички адвокат …

НоваС: Краци Беливукове банде воде ка Влади, Граду Београду и СНС

НоваС: Краци Беливукове банде воде ка Влади, Граду Београду и СНС

5 (6) Да борба власти против организованог криминала у одређеним моментима делује и као обрачун …

Један коментар

  1. Ako svi ovi lažovi posle narodne revolucije ne budu na višedecenijskim robijama i sa nacionalizovanom imovinom džabe ovaj text.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Send this to a friend