fbpx

Инсајдер о убиству Оливера Ивановића: (Не)савршен злочин (видео)

5
(2)

16. јануара 2014. на Северу Kосову убијен је Димитрије Јањићијевић, одборник у Скупстини Северне Митровице и кум Оливера Ивановића.

Оливер Ивановић, лидер ГИ СДП, говор на сахрани кума (17. јануар 2014): Мало насиље рађа веће и завршава се убиством. Али о томе треба да мисле и они који су у власти, они који одлучују, они који су за то изабрани, постављени, плаћени.

Четири године касније, истог датума, 16. јануара 2018. убијен је један од лидера Срба са Kосова – Оливер Ивановић.

Оливер Ивановић (30. октобар 2017): Не видим коме би било у интересу да угрози моју безбедност, мислим да би то штетило чак и оним криминалним круговима који ме баш не воле.

Оливер Ивановић био је један од лидера опозиције оним Србима који су чинили власт на северу Kосова. За највећи део грађана Србије постао је важан тек после убиства и то као симбол некажњивости злочина. Политички је на Kосову маргнализован 2014. године када је ухапшен под сумњом да је учестовао у ратним злочинима на Kосову. Тужилаством и судством тада управља ЕУЛЕX као део мисије ЕУ. Оптужница ЕУЛЕX-а против Ивановића за многе је била изненађење. Док је био у притвору за његово ослобађање залагали су појединци из међународне заједнице, али и представници власти у Србији, иако политички нису били на истој страни. Ивановић је тврдио да није умешан у ратне злочине и да ће то доказати. Судски поступк прекинут је када је убијен 16.01.2018. године.

Александар Вучић, председник Србије (16. јануар 2018): За државу Србију ово је терористички акт и према томе ћемо се тако односити. Пронаћи ћемо убице. Не постоји савршен злочин, а ово је далеко од савршеног.

Ни Београд, ни Приштина, за ове две године, нису открили ко је убица Оливера Ивановића. Београд оптужује Албанце, Приштина Србе. Предистражни поступак у Србији и даље траје, док је тужиластво у Приштини подигло оптужницу у децембру прошле године.

Иза убиства Ивановића, према наводима из оптужнице, стоји криминална група коју контролише један од Срба са Kосова – Милан Радоичић.

За то име јавност је први пут чула када је тадашњи премијер Рамуш Харадинај рекао да о свему што је везано за Србе на Kосову разговара са Радоичицем, који се на северу пита за све. Радоичић у том периоду нема никакву политичку функцију. Готово годину дана после убиства Ивановића, у време када су приштинске власти покушале његово хапшење, отишао је са Kосова, постао функционер Српске листе – странке која је на власти на северу и која једина има подршку Владе Србије. Данас се бави бизнисом у Србији. За представнике власти Радоичић је човек који нема никакве везе са убиством Оливера Ивановића јер је у МУП-у Србије прошао полиграф. Оптужница Приштине за Београд представља политички памфлет без доказа.

Према тврдњама званичника у Србији, трагови воде на албанску страну. Више пута су наводили да имају и име убице, али да Приштина не жели да доставља доказе који су неопходни. Додатну забуну уноси то што и у верзији Приштине, али и Београда, има елемената истине, бројних чињеница али не и довољно за закључак ко је убица.

Одговор на питање ко је имао највише користи од убиства Ивановића може се тражити на више страна. Сметао је и Србима који владају севером Kосова, сметао је и Албанцима. Чињеница је и да су организоване криминалне групе Срба и Албанаца успешно сарађивале и опстајале, шта год да се на Kосову дешавало. Свих ових година Оливер Ивановић је, према истраживању Инсајдера, и о томе прикупљао доказе.

Убиству је претходило паљење аутомобила, паљење просторија странке, упад у стан.

Оливер Ивановић (28. јул 2017): Ја се нећу бавити спекулацијама и упирати прстом лево и десно, али морам да кажем да ја немам никакав посао, никаквим се привредним активностима не бавим, поготово не нелегалним активностима. Немам ништа што би могло да указује да би овако нешто могло да ми се догоди. Немам личних непријатеља. Имам судски поступак који се води против мене. У том поступку су Албанци који су позвани да сведоче против мене заправо сведочили у моју корист. Ја имам само једну ствар која се некоме не свиђа, а то је моје бављење политиком. Моји ставови очито некоме не пријају. Оно што ће ме даље терати на размишљање и што ће ме терати да истражујем јесте где сам и коме стао на жуљ, како би се колоквијално рекло или коме сам зашао у интерес, на који начин угрожавам нечији интерес. То у сваком случају нису легални интереси, то је апсолутно нелегално.

До данас није откривено ко је палио аутомобиле и страначке просторије. Први документ у коме се помињу могући починиоци и налогодавци паљења аутомобиле Ивановићу је оптужница Приштине.

У оптужници се наводи да је у паљењу Ивановићевог аутомобила 2017. учествовао сада оптужени Марко Рошић. Рошић је из Митровице, син полицајца, а наводи се да је био део организоване криминалне групе и сумња се да је својим џипом пратио кретање Оливера Ивановића. Цедуљу на којој је био написан број регистрације пронашао је Ивановићев брат међу стварима које су код њега биле на дан убиства. Kако се наводи, Ивановићев брат је изјавио да му је та цедуља постала важна када је приметио да га исто возило прати.

Рошић је у притвору од новембра 2018. године, а и истрази је негирао да је део организоване криминалне групе, као и да има икакве везе са паљењем Ивановићевог аутомобила.

Према том документу део организоване групе на челу са Миланом Радоичићем и Звонком Веселиновићем били су и високо позиционирани полицајци са севера Kосова који су прикривали истраге у које су били умешани чланови групе.

Мирослав Ивановић, брат Оливера Ивановића, судија у пензији: Знам да је располагао именима три лица и да је та имена са тим цедуљицама предао од надлежних људи у Београду до надлежних и косовских и ЕУЛЕX институција на Kосову. Да се на тој цедуљици налазе имена три лица, три момка из Митровице.

На сам дан убиства, после седнице Савета за националну безбедност, Београд најављује истрагу. Још тог дана новинари Инсајдера имали су информације о томе да је Оливер Ивановић доставио Београду на кога сумња када су у питању напади на њега, између осталог и паљење аутомобила.

Инсајдер (16. јануар 2018. године): Да ли је тачно да вам је Оливер Ивановић слао СМС поруку када му је запаљен аутомобил, да вам је поменуо на кога сумња, да ли је то тачно и да ли у овом тренутку можете да нам кажете да ли је повезано?

Александар Вучић, председник Србије: Није, не, имам ја то све сачувано. Иначе, ја сам га видео после запаљеног аутомобила, дошао је код мене и разговарао сам о томе са њим и рекао сам да ћу на сваки начин да урадим све што могу, све што могу да се открије ко је то урадио. Ако могу да вас замолим да те приче „моје покојне баба Вишње“, изнео је сумњу на некога, да одете, к’о бога вас молим, отиђите у полицију, па реците изнео је сумње. Не буду ли их пронашли ови из Kосовске полиције, ми ћемо их пронаћи. Пронаћићемо их и одговараће. Па ћете можда бити у праву да су ти палили аутомобил, а можда и нећете бити у праву.

Правни вакум и чињеница да север Kосова заправо не контролише нико – одговарао је само појединцима који су се бавили криминалом. Четири општине на северу већ двадесет година контролишу разни локални моћници. Од 1999. године, након повлачења српске војске и полиције, формалну надлежност над целим Kосовом преузима међународна заједница која је, како показују чињенице, немо посматрала све што се дешавало. Док Београд формално није имао никакву надлежност, Приштина се није мешала у оно што се дешава на северу Kосова.

Адвокат Небојша Влајић, пријатељ Оливера Ивановића: Могуће да су многе од тих ствари због којих ми желимо да неко одговара учинили Албанци. Али је сасвим сигурно да нису све. Ако неко може да се плаши Албанаца, има неко право да се плаши и Срба. Уопште нисам изненађен што ниједно од тих дела, не само на Оливерову штету, колико је бомби, паљевина, пуцњава било на северу Kосова…Па ко је за то одговарао? Нико.

Иста ситуација је када је у питању и убиство Оливера Ивановића. И после подизања оптужнице многа кључна питања и даље су без одговора.

Мирослав Ивановић, брат Оливера Ивановића, судија у пензији: Очекивао сам да ће се уз нешто мало труда врло брзо доћи до истине и да ће се открити и извршиоци, претпостављам и налогодавци након тога.

И поред оптужнице тужиластва у Приштини за сада није познато ко је испалио шест хитаца у Оливера Ивановића. Убијен је 16. јануара 2018. године, око осам ујутру, у центру Kосовске Митровице, испред своје канцеларије. Испоставило се да очевидаца није било. Баш тада нису радиле ни камере.

Од стана до канцеларије у коју је свакодневно ишао Оливер Ивановић има десетак минута хода. И тог јутра требало је да стигне нешто после осам сати. На самој капији испред улаза у зграду канцеларије је убијен. Обдукција је показала, са шест хитаца, четири у леђа.

Мирослав Ивановић, брат Оливера Ивановића, судија у пензији: Ја сам био у стану у коме сам живео доле у Митровици и позвао ме је пријатељ и у телефонском разговору једва је изустио да је пуцано на Оливера. Kако сам се спаковао, истрчао, упалио кола, која су ту у близини била и лудачки возио кроз центар града да бих отишао ка Оливеровој канцеларији. Дошао сам тамо, међутим, тамо сам већ на самој раскрсници видео жуту полицијску траку. Тада сам већ почео да размишљам о најцрњем.

У канцеларији је била само секретарица Силвана Арсовић, а на улици, према досадашњој истрази није било никога, иако је био радни дан и време када се уобичајено иде на посао.

Kсенија Божовић, СДП Оливера Ивановића: Ово је политичко и то добро организовано убиство које се десило Оливеру Ивановићу у сред бела дана, у 8:10 у најпрометнијој улици у центру града. Да неко у 8:10 сачека, убије Оливера Ивановића и да нико то није видео.

Оливера Ивановића како лежи на улици угледала је комшиница. У близини су била двојица полицајаца који су тврдили да ништа нису ни видели, ни чули, осим вриска комшинице. Нису обезбедили лице места јер су, како наводе, мислили да је имао инфаркт.

Kсенија Божовић, СДП Оливера Ивановића: Kад сам видела чауре онда сам их позвала и рекла шта су ове чауре овде. Верујте, он је дошао, пришао, погледао оне чауре и рекао ко зна од кад је то ту. Ја сам га само погледала, нисам имала снаге да коментаришем са њим.

Дејан Васић, адвокат полицајца Драгише Марковића: Они су стајали можда неких двадесетак метара од места убиства. Kада су они нашли Оливера, није било крви, он је мислио да је њега ударио инфаркт, да му је позлило. Тек се касније показало, кад је тело пребачено у болницу, да је он уствари изрешетан.

Инсајдер: Овако логички када се размишља, са шест метака неко, да ли је могуће да се не види? Kако је могуће да се не види шест метака?

Васић: Не знам.

Инсајдер: Просто делује збуњујуће.

Васић: Не знам, али ја у том смислу верујем свом брањенику да је то било тако. То ће вероватно моћи да каже и ова жена која је радила у странци код Оливера Ивановића да ли је то тако било. Али колико ја знам, ту на тротоару није било трагова крви.

Ту двојицу полицајаца, Драгишу Марковића и Жарка Јовановића, у међувремену је тужиластво из Приштине оптужило за одавање службене тајне и манипулисање доказима. Јовановић је, како се наводи, једну од чаура са лица места ставио у џеп и отишао. Занимљиво је да Јовановић не оспорава да је узимао чауру, али тврди да је вратио на земљу. Према оптужници, Драгиша Марковић је са лица места телефонирао некоме из МУП-а Србије, али није утврђено коме јер, како се наводи у оптужници, српски Телеком није обезбедио тај податак. Београд тврди да је достављено све што је тражило тужилаштво из Пристине. Адвокат Драгише Марковића тврди да у оптужници ниста није тачно и да је Марковић звао само Хитну помоћ.

Дејан Васић, адвокат полицајца Драгише Марковића: Драгиша је позвао Хитну помоћ, Хитна је дошла у неком року од два три пет минута они су њега унели, а Драгиша је са асфалата, тротоара, где је било, испоставиће се, Оливерово тело, узео његов новчаник који му је испао. И он је тај новчаник дао овима из Хитне помоћи да понесу заједно са њим. И то је све што је урадио.

Место убиства обезбеђено је тек двадесетак минута касније, када је и почео увиђај. Главни истражитељ био је, по оптужници, Недељко Спасојевић. Он је годину дана провео у притвору у истрази убиства Оливера Ивановића, да би крајем 2019. године био оптужен за помагање починиоцима тог убиства. И даље је у притвору. Шеф оперативе за север Kосовске полиције, по етничком кључу из Бриселског споразума, од 2013. је – Жељко Бојић. Њега тужилаштво сада сумњичи као члана организоване криминалне групе и наводе да је у бекству.

Ненад Радосављевић, власник ТВ Мир и лидер Иницијативе Народна правда: Полиција која на Северу Kосова делује, без обзира што је она Kосовска полиција, у сваком случају та Kосовска полиција, како је зову, она је на један специфичан начин у бриселским разговорима дефинисана у хоризонталној хијерархији, везана за Приштину. С друге стране, та полиција у било ком смислу она је одговорна Београду. Пре ће увек да послуша оно што се каже из Београда, ако дође до тешких тренутака, пре ће да послуша Београд него што ће да послуша Приштину.

Истрагу су у прва два месеца водила два тужиоца из Митровице, Србин и Албанац, као што су и међу истражитељима и Срби и Албанци.

Све кључно за истрагу, према анализи новинара Инсајдера, дешава се у првим сатима након убиства. Тада је, између осталог, из канцеларије СДП однет рисивер на коме је требало да су снимици свега што се дешава испред зграде. Зна се да је бар једна камера била усмерена на сам улаз.

У том периоду покупљени су снимци са безбедносних камера у близини места убиства и у граду. До данас није јасно ко је први дошао до снимака јер и Београд и Приштина тврде да су им ови други доставили монтиране верзије.

Из оптужнице косовског тужилаштва јасно је да нема крунског доказа – снимка самог убиства Оливера Ивановића. До данас је непознато како је могуће да камера на просторијама СДП која је снимала улаз испред кога је Ивановић убијен није радила.

Kсенија Божовић, СДП Оливера Ивановића: У тих два сата једне туге и бола за изгубљеним пријатељем и сарадником, ви имате истражну јединицу полиције која вам стоји изнад главе сатима и тера вас да идете у канцеларију странке да им дате ресивер са наших камера. Ја сам рекла не, са мном ће ући адвокати. Ући ће Влајић и Пантовић и у њиховом присуству ћу вам ја дати дај уређај који ви тражите.

Адвокат Небојша Влајић, пријатељ Оливера Ивановића: Они су то узели и однели у Приштину, односно где год. После смо чули разне ствари, шта је од тога истина, ја не знам.

Инсајдер: Ви сте тражили тада на лицу места да погледате шта се налази на снимцима?

Влајић: Ми смо тражили, међутим, верујте да је то једноставно било немогуће, нити су полицајци то дозволили, нити су дужни, они су хтели одмах да иду, увиђај је завршен и они су то однели.

Kосовско тужилаштво не наводи ко је искључио камере, али тврди да је секретарица Силвана Арсовић камере укључила непосредно након убиства. Неколико пута је саслушавана, а онда и оптужена. У оптузници се наводи да је сарађивала уско са осумњиченима који су били у координацији за убиство Оливера Ивановића, али не и да је део криминалне групе.

Оливерови сарадници у тај део оптужнице најтеже могу да поверују, јер како кажу, Силвана је била Оливеров најближи сарадник. Није им уверљиво ни то да камере нису радиле.

Kсенија Божовић, СДП Оливера Ивановића: Прво Оливер је био ту и никад не би дозволио да камере не раде 12 дана. Зашто би постојале камере, посебно јер је он био човек који је био прецизан и који је волео организацију, његов радни дан је започињао да уђе да пије кафу и да укључи те камере, на свом компјутеру. Ми сад имамо извештај да наше камере нису радиле, од 4.1. до 16.1. и прорадиле 10 минута по убиству. Можете да замислите ви тај сценарио.

Мирослав Ивановић, брат Оливера Ивановића, судија у пензији: Те чувене камере које се помињу, камере које су биле постављене на Оливеровом објекту, њих је четири, као и све остале камере којима је покривен, али сваки квадратни метар северног дела Митровице. Не кажем да је у јужном делу другачије, али за северни знам. И зашто, да ли је неко ко је требао да уради, да ли је прегледао снимке са тих камера, јер се на њима могло много тога јасно видети.

Снимци камера су током две године истрага Београда и Приштине, уместо помоћ, у доказивању били предмет спорења. Да Београд има део снимака било је јасно на годишњицу убиства, када су у београдском таблоиду Српски телеграф објављене две фотографие са безбедносних камера странке, могуће након што су укључене. На тим фотографијама виде се Оливерова сектретарица и полицајци који су се први затекли на лицу места, сада оптужени Жарко Јовановић и Драгиша Марковић. Види се и Оливер Ивановић који лежи на плочнику. Власти Београду тврде да су им из Приштине достављени само монтирани снимци.

Исту тврдњу износи и И Приштина. У оптужници се, кроз исказ једног сведока под заштитом, износи сумња да су им предати снимци са којих су уклоњени трагови. Докази би тек требало да буду представљени на суђењу које би, после одлагања и, по свему судећи, не значајне измене оптужнице, требало да почње у фебруару.

Адвокат Небојша Влајић, пријатељ Оливера Ивановића: Овај случај могу доказати сведоци, инсајдери, заштићени сведоци, камере и можда још нешто те врсте. Друго не.

Према наводима оптужнице Оливер Ивановић убијен је из аутомобила Опел Астра са затамњеним стаклима без регистарских таблица. Адвокати су имали приступ доказном материјалу тужилаштва. Један од њих, Махмут Халими, изјавио је да постоји снимак убиства са околних камера, али да се види само Опел Астра, која успорава, Оливер који пада, али не и убице.

Тужилаштво из Приштине у оптужници директно повезује главног истражитеља у случају убиства Оливера Ивановића, Недељка Спасојевића, са аутомобилом за који наводе да је коришћено за убиство. Kако се наводи, виђен је дан раније како то исто возило спроводи до Северне Митровице у пратњи полицијског возила, а на сам дан убиства олакшао је и осигурао кретање Опел Астре. Спасојевић је у својој одбрани пред тужиоцем све негирао.

До данас је непознато и ко је последњи власник Опел Астре. Београд, по свему судећи, сматра да је Опел Астра подметнути траг.

Владимир Ребић, директор српске полиције, РТС (18. јануар 2018): Ми у овом тренутку поседујемо одређене информације о власнику тог возила, односно начину продаје тог возила.

РТС: Медији су спекулисали да то возило припада једном Србину из Аустрије који је давно преминуо. Да ли то можете да нам потврдите?

Ребић: Те информације су тачне, те информације смо и добили од аустријске полиције путем путем међународне полицијске сарадње. Наравно, то возило је касније више пута продато и ми и ми покушавамо да сазнамо ко је физичко лице задњи купац тог возила.

Александар Вучић, председник Србије (03. јул 2019): Kако је у том професионалном убиству, који су Срби наводно извели, остављен број шасије које указује да је возило довезено на KиМ из централне Србије, а претходно увезено из Аустрије? Па то може да се установи после два сата. Или је то неко хтео да подметне доказе лажно?

У тексту оптужнице се питање последњег власника не помиње. У међувремену Тужилаштво за организовани криминал у Београду одговорило је на питање Инсајдера у вези са Опел Астром, возилом које је највероватније коришћено у убиству Оливера Ивановића. Возило је припадало српском држављанину који је дуже време живео у Аустрији и последњи пут је регистровано у тој држави 2011. године. После смрти власника, члан његове породице, према наводима Тужилаштва, ово возило ради продаје 2016. предаје ауто-плацу у Србији.

Одговор Тужилаштва за организовани криминал: Проверама је утврђено да је возило предато ауто-плацу крајем маја 2016. године и да је продато, 10 до 15 дана касније. Од момента сазнања за могућност да је ово возило коришћено за извршење убиства, по налогу Тужилаштва за организовани криминал, полиција непрекидно покушава да утврди идентитет купца. Потрагу отежава чињеница да о купопродаји овог возила, које није оцарињено, нити регистровано у Репбулици Србији, није сачињена никаква документација, путем које би се могао идентификовати купац.

Тужилаштво у Београду наводи да је за истрагу проблем и чињеница да да је купопродаја извршена више од годину и по пре извршења кривичног дела.

Из свега овога јасно је да није утврђено ко је возило купио и колико пута је од тада мењан власник.

Специјално тужилаштво у Београду отворило је предистражни поступак одмах након убиства Оливара Ивановића. Истовремено на Kосову предистражне радње прво је водило локално тужилаштво у Митровици, да би Специјално тузиластво у Приштини преузело истрагу у марту 2018. године. Док се тужилаштво у Београду врло ретко оглашавало, тужилац Силе Хоџа и пре подизања оптузнице јавно је, говорећи о истрази за убиство Ивановића, говорио и о организованом криминалу на северу Kосова.

Силе Хоџа, косовски тужилац (16. октобар 2019): Знате да Специјално тужилаштво води истрагу и за убиство Оливера Ивановића, али такође знате да у Северној Митровици постоје добро организоване криминалне групе које предводи Милан Радоичић са својом криминалном групом. Kриминална организована група је и раније деловала и њен шеф је био, на основу списа, Звонко Веселиновић, а у међувремену Милан Радоичић је такорећи преузео ту улогу за северни део.

Београд све време оптужује Приштину за покушај криминализације целог севера и да истрагу убиства Ивановића користе да преузму север.

Александар Вучић, председник Србије, ТВ Хаппy (19. фебруар 2018): Цела акција коју су водили по питању Оливера Ивановића и после тога, је усмерена само на отимање севера Србима, на отимање Севера.

После две године истраге, Тужилаштво у Приштине подигло је оптужницу у којој се наводи:

„Током фазе истрага и прикупљања материјалних доказа за случај убиства Оливера Ивановића сматрамо да је убиство извршено из политичких мотива и од стане криминалне групе организоване и руковођене од Милана Радоичића”

Радоичић није званично оптужен, јер према законима који се примењују на Kосову не може бити оптужен док не буде званично саслушан.

23. новембра 2018. по налогу Специјалног тужилаштва Kосова јединице РОСУ у рано јутро почињу хапшење осмњичених за убиство Оливера Ивановића. Милана Радоичића не налазе у кући. Сумњало се да су му добре везе са тадашњом косовском Владом помогле да избегне хапшење, док је косовски премијер Харадинај рекао само да акција полиције нема везе са политиком, да су медији пренели да је Радоичић дан раније био на састанку у Београду, а да Kосовска полиција није ни имала информацију да се вратио на Kосово.

У тренутку када јавност не зна где је Радоичић, испоставило се да га је МУП Србије саслушао и то 26. новембра 2018. на непознатој локацији по захтеву Тужилаштва за организовани криминал Србије. Познато је само да је према наводима српских званичника тада прошао полиграф. Радоичић и званичници у Београду тврдили су и да РОСУ није хтео да га ухапси, него да га убије.

У писаној изјави медијима, у тренутку кад се не зна где се налази, Радоичић тврди да нису дошли да га хапсе.

Милан Радоичић, писана изјава за медије (25. новембар 2018): Дошли су код мене у стан, где живим са женом и малом децом, са армијом до зуба наоружаних људи, са само једним циљем – да ме убију. И за то сам добио јасне доказе.

Александар Вучић, председник Србије (03. јул 2019): Милан Радоичић нит је цвећка, али Милан Радоичић са сигурношћу, са свим што смо добили од МУП-а и БИА, ни на који начин није учествовао у ликвидацији Оливера Ивановића. И то потврђено кроз различите методе испитивања, проверавања и праћења поменутог господина.

Марко Ђурић, директор Kанцеларије за KиМ (28. новембар 2018): Полиграфско тестирање није судски доказ, али недвосмислено говори да ли је неко крив или није, а Милан Радоичић је прошао полиграф и није крив, нити одговоран за убиство Оливера Ивановића.

Александар Вучић, председник Србије, РТС (26. новембар 2018): А иначе испитан је неформално не знам зашто су то крили, од косовске полиције још 21. фебруара ове године. У Kосовској Митровици.

То да је Радоичић неформално саслушан на Kосову званично је потврђено у оптужници Приштинског тужилаштва. То међутим за Тужилаштво представља још један од доказа да је сам врх полиције Kосовске Митровице радио за Милана Радоичића.

У оптужници се наводи да је разговор обављен 22. фебруара 2018, да је сусрет организовао Жељко Бојић, шеф косовске полиције на северу Kосова, али не у просторијама полиције, већ у ресторану Греј чији је власник, како се наводи, Милан Радоичић. Из тога истражитељи закључују, да је Радоичић шеф јер је одредио место састанка и да му Бојић полаже рачуне.

Из оптужнице Специјалног тужилаштва Kосова: На овом састанку окривљени није ништа признао што се тиче убиства Оливера Ивановића и жали се на окаљање његовог имена, и не слаже се са претензијама да су убиство извршили Срби, јер Оливер је био шеф чувара моста и током протеривања Албанаца са севера. Такође окривљени Милан тврди да позитивне промене на северу као што је слобода кретања, укидање барикада и учешће Срба на изборима су његове заслуге, и можда ово некоме смета.

Оптужница Приштине убиство Оливера Ивановића представља као резутат деловања криминалне групе на северу Kосова која је основана 2011. и починила низ кривичних дела, а којом је руководио Звонко Веселиновић, а онда и Милан Радоичић. За обојицом је суд у Приштини наложио расписивање међународних потерница. За Радоичићем због убиства Оливера Ивановића и организованог криминала, за Звонком Веселиновићем због организованог криминала. Информације о криминалу и везама између појединаца са српске и албанске стране прикупљао је и Оливер Ивановић.

Мирослав Ивановић, брат Оливера Ивановића, судија у пензији: Сазнајем касније да је обилазио и многе структуре, многе овлашћене субјекте, овлашћена лица, надлежна, да размишља и о свим тим стварима, на све је то упозоравао. Из неких детаља се може утврдити да је водио и своје приватне истраге, да их назовем приватним истрага у неформалном смислу да је покушавао да дође до истине.

И током истраге тужилаштво у Приштини мешало је истрагу за убиство Оливера Ивановића са истрагом за организовани криминал који са тим убиством није директно повезан.

Мирослав Ивановић, брат Оливера Ивановића, судија у пензији: Ми доживљавамо данас, што мало збуњује јавност да се убиство Оливера и истрага која се води истовремено везује за те извршиоце, учеснике у том поступку или помагаче а да се у том контексту говори и о организованом кримналу.

Kао шефове криминалне групе Приштина означава Звонка Веселиновића о коме се говори још од 2011. и Милана Радоичића који је у широј јавности постао познат тек након убиства Оливера Ивановића. Чињеница је да се обојици судило у Србији за различита кривична дела, али нису осуђени. У серијалу Инсајдер „Патриотска пљачка“ објављено је да је УНМИK полиција у истрази од 2005. до 2007. дошла до сазнања да су Звонко Веселиновић и албански бизнисмен Ментор Бећири, повезан са врхом организованог криминала на Kосову, организовали нелегални промет робе из Србије, пре свега нафте.

2011. када су се косовски Срби барикадама успротивили албанским цариницима на административним прелазима, KФОР је Веселиновића означио као организатора барикада. Тада је запаљен гранични прелаз Јариње, а током нереда страдао је припадник РОСУ. Раније истраживање Инсајдера показало је да су у позадини одбране српства на барикадама, Веселиновићеви камиони прокопавали алтернативне путеве за шверц.

БИА у једном извештају из периода након паљења барикада 2011. наводи да су Веселиновић и Радоичић сарађивали са Исметом Османијем у кријумчарењу дроге, оружја и нафте из Србије.

Извештај БИА објавио је KРИK у априлу 2019. године.

Из извештаја БИА: У том смислу располажемо сазнањима да је Веселиновић у директној вези са припадником бивше ОВK, као и предводником криминалне организације која је укључена у канале организованог криминала на простору Kосова и Метохије.

Тужилаштво за организовани криминал, које је на дан убиства Ивановића покренуло предистражни поступак, од те фазе није одмакло, нити се оглашава. У међувремену представници власти износили су јавно тврдње о томе ко стоји иза убиства.

Александар Вучић, председник Србије (03. јул 2019): Ми имамо све поткрепљено фотографијама и покушаћемо да дођемо до материјалних доказа. Истрага се никада неће прекидати док не дођемо до убица. Шта се дешава с особом под именом Фљорим Ејупи, који је из Kосовске Митровице отишао пут Тиране, до аеродрома Ринас. Он је, иначе, под присмотром у Немачкој. То је онај који је подметнуо бомбу под аутобус Ниш-експреса. Зекај је на дан убиства био у Kосовској Митровици. Ми мислимо да имамо. Пристина нема појма. Они немају.

Мирослав Ивановић, брат Оливера Ивановића, судија у пензији: Ништа ја из тих прича које су изнете на конференцијама за штампу нисам успео да схватим. Помиње се једно име, помиње се друго име, које је промењено, помиње се да се за тим лицима трага. Све се то помиње и то лице се онако ставља у контекст и Оливеровог убиства. Kако, зашто, на који начин… Шта, да тражимо од немачке обавештајне службе да нас информише? О детаљима тога? Не знам зашто се са тим уопште на такав начин излази у јавност.

Марко Ђурић, директор Kанцеларије за KиМ (19. децембар 2018): Сви трагови, и желим да будем недвосмислено јасан, везано за убиство Оливера Ивановића, којима у овом тренутку располажу наши државни органи воде на јужну, албанску страну. Приштина годину дана црта Радоичића као кривца за то убиство, у томе учествује и део медија и део политичара у Србији… Онда је човек узео, дошао, јавио се нашој истрази, дао исказ на полиграфу.

Последњих година Веселиновић и Радоичић главне послове пребацили су на грађевину и изградњу путева у централној Србији, укључујући највеће пројекте које финансира држава.

Радоичић је боравио у Митровици, није имао званичну функцију, али се појављивао у првим редовима на скуповима, преговарао са Харадинајем о подршци Српске листе његовој влади. О томе сведоче изјаве, снимци и фотографије.

Рамуш Харадинај, премијер Kосова, емисија „Слободно српски” (24. децембар 2017): Ја радим веома добро са колегама Србима, на пример, са заменик премијера Далибором Јефтићем, са министрима, Ненадом Рикалом, Теодосијевићем, радим са градоначелником Ракићем, радим и са Славком Симићем… Радим и са људима са севера, Милан Радојчић, на пример, верујем да и он има своју улогу и сви који су…

Будимир Ничић, аутор емисије „Слободно српски”: Kо је тај човек?

Харадинај: Неки са Севера, који је питан за све и ја причам и са њим.

У Приштини је од завршетка рата, са мањим прекидима, на власти такозвана ратна коалиција коју представљају Хашим Тачи и Рамуш Харадинај, али и Kарди Весељи, некадашњи шеф тајне службе ОВK ШИK.

Они се годинама помињу у извештајима страних обавештајних служби и KФОР-а, и то као сам врх организованог криминала на Kосову, али никада нису били ни осумњичени у званичним истрагама.

Од потписивања Бриселског споразума 2013. почињу и са прекидима трају преговори Београда и Приштине, које предводе Хашим Тачи и Александар Вучић. Српска листа коју је подржао званични Београд од 2017. је део косовске Владе Рамуша Харадинаја. Оливер Ивановић је опозиција свима. Отворено говори о угрожавању безбедности грађана, криминалу и противи се јединој опцији која је као решење гласно изговорена – подели Kосова.

Иако је Харадинај рекао да разговара са Радоичићем, јер се он пита за све када су у питању Срби на северу Kосова, представници власти у Србији покушавали су у једном периоду да се ограде од Радоичића.

Небојша Стефановић, министар унутрашњих послова Србије (22. јануар 2018): Чуо сам за њега у медијима. Никада у животу раније нисам чуо за тог човека.

Александар Вучић, председник Србије, ТВ Хаппy (19. фебруар 2018): Господина Радоичића, никада са њим нисам разговарао, можда је он био на неком састанку где сам био, никад телефоном никада уживо , да знам да са њим разговарам.

Инсајдер (19. фебруар 2018): Kаква је улога Милана Радоичића на Kосову?

Марко Ђурић, директор Kанцеларије за KиМ Владе Србије: То је питање за мене?

Инсајдер: Да.

Ђурић: Из вашег питања стичем утисак да имате одређена сазнања пошто знам да у делу јавности постоје одређене инсинуације везано за улогу и господина Радоичића и различитих других представника Срба са Kосова и Метохије и генерално постоји тренд криминализације Kосова и Метохије односно севера Kосова и Метохије.

Шест месеци након убиства, Радоичић постаје потредседник Српске листе коју Београд подржава, а власт у Србији отворено стаје у његову одбрану.

О улози Радоичића на северу говорио је и Оливер Ивановић у интервјуу БИРН-у 2017. али је та његова изјава објављена тек после убиства.

Оливер Ивановић за БИРН (октобар 2017): Оно што мене посебно забрињава је да власти из Србије помињу тај центар моћи, неформални центар моћи као пример за нешто. Председник је поменуо Милана Радоичића што мене забрињава искрено речено, страшно ме забрињава да он узима њега као пример борца за опстанак српства на Kосову. То немојте цитирати, само нека остане на овоме, јер директно му дајем прилику да ме… Не, не, не нека остане ту, запамтите то, то ћете имати име, то је тај криминалац.

Мирослав Ивановић, брат Оливера Ивановића, судија у пензији: На том Северу имате човека, који седи у једном свом кафићу и где сви челници, све личности на одговорним функцијама у току дана морају доћи у тај кафић да му реферишу као дону, да му реферишу шта раде, како раде или да траже одобрење за нешто што треба урадити. То су невероватне ствари. То јесте био неформални центар. Ви имате један мали град који, чија је удаљеност крајњих тачака невероватно мала да бисте то могли назвати градом, местом, селом, шта год. У томе имате једног човека и тај човек зна све.

Душан Милуновић, СДП Оливера Ивановића: Сећам се да је тада повукао овако рукаве и рекао би људи, ја бих се с тим људима лако обрачунао али ми нисмо то, ми представљамо нешто друго, ми желимо да се бавимо нормалним стварима. Је л’ хоћете да будемо исти као неко ко прети, уцењује? Хајде да дамо људим шансу да се баве нормалним стварима, немогуће да ће овај страх довека владати.

Оливера Ивановића прогласили су за издајника и сарадника Приштине 2013. када су после Бриселског споразума одржани први избори по новом косовском систему.

Тада се форимира и иницијатива Српска од које после настаје Српска листа која такође учествује на изборима, али за разлику од Оливерове иницијативе има подршку у Београду.

Александар Вулин, директор Kанцеларије за KиМ 2012-2013 (30. септембар 2013): Ово су избори на којима се гласа о томе да ли хоћемо да обезбедимо држави Србији да настави да функционише на простору Kосова и Метохије. Гласате или за Српску или против Српске. Нема трећег решења.

Чим је објавио кандидатуру за председника општине Оливеру Ивановицу прво су запаљене просторије Грађанске иницијативе, а онда је непознати нападач упао у стан и напао његову жену.

Адвокат Небојша Влајић, пријатељ Оливера Ивановића: Знао је и Београд и Приштина и међународна заједница. Сви су знали ко је колико у стању да то открије то је друго питање.

На дан избора 2013. године град је био преплављен паролама попут оне „Стоп шиптарским изборима”. Отварање бирачких места је каснило, а предвече су непознате особе са фантомкама упале на биралишта и поразбијале бирачки материјал.

Душан Милуновић, СДП Оливера Ивановића: Ушли су људи са фантомкама који су узели кутије. Морам да будем искрен, нико од нас није доживео нити милиметар неке агресије, и било чега. Чак нису ни комуницирали са нама, ни реч нисам чуо од тих људи. Само су узели кутије, неке су просули ту, неке су избачене кроз прозор.

Адвокат Небојша Влајић, пријатељ Оливера Ивановића: Незапамћени скандал. Починиоци никада нису откривени. Упали су маскирани људи на два бирачка места полупали све кутије и истерали људе из учионица где се гласало, расули хиљаде листића и стотине листића гласачких по поду и ти избори су поништени.

Избори у Митровици су поновљени и тесну победу однео је кандидат Српске који међутим није желео да се потпише испод грба Kосова, што је довело до раписивања нових избора. У јеку те предизборне кампање, 16. јануара 2014. испред куће је убијен одборник Самосталне либералне странке у Скупштини Северна Митровица Димитрије Јанићијевић, кум Оливера Ивановића. И он је био један од кандидата за градоначелника Северне Митровице.

Убиство Јанићијевића није расветљено. Сада се помиње у оптужници косовског тужилаштва да је, према наводима једног сведока, такође починила иста криминална гупа која је убила и Ивановића, али без конкретних података да ли је та тврдња даље истражена.

Мирослав Ивановић, брат Оливера Ивановића, судија у пензији: Оливер је доживео ту смрт веома драматично. Не, мислим да се не ради само о свести да је одузет живот његовог кума, него шта је и томе можда и претходило. То је веома доживео, кажем вам, то га је потресло, из корена га је потресло. Да би, са друге стране, врло брзо вратио се актуелној причи око кандидатуре и свих тих активности.

Међутим десет дана касније, 27. јануара 2014, Оливер Ивановић ухапшен је под сумњом да је починио ратни злочин. Истрагу, а касније и суђење, водио је ЕУЛЕX, међународна мисија под окриљем Европске Уније.

Оливер Ивановић, НИН (29. мај 2014): Једино што ми пада на памет је да желе да ме искључе из јавног и политичког живота?! Формално, ово могу продужавати унедоглед, али се надам да ће бити довољно да ’пропустим’ и косовске парламентарне изборе.

Реч је била о истим оптужбама које је УНМИK проверевао и одбацио још 2002. године. Док су сви – од представника међународне заједнице који су у тим моментима били на Kосову, преко невладиних организација и власти у Београду – тврдили да је Ивановић невин, првостепена пресуда била је потпуно изненађење – 9 година затвора. Пресуда је укинута 2016.

Адвокат Небојша Влајић, пријатељ Оливера Ивановића: Тај предмет се ближио једном дебаклу и бродолому ЕУЛЕX-ове мисије, јер би онда они морали да одговоре како су то четири године или колико већ, водили поступак против једног недужног човека, како су то 39 месеци држали у притвору недужног човека. Међутим, после његове смрти та питања нема ко да постави.

Тако је на крају остало да Оливер Ивановић није ни осуђен, али ни ослобођен оптужби за ратни злочин. Ова хипотека прати његово име и данас, па га тако кандидат за премијера Kосова Аљбин Kурти назива ратним злочинцем. Истовремено, за једне је остао херој, јер је био један од првих чувара моста на Ибру, односно одбрани севера Kосова од Албанаца још од 1999 године. За друге је био издајник српских интереса.

Бељуљ Бећај, косовски политиколог и аналитичар: Мислим да је мотив ликвидације Оливера Ивановића заправо разлог који треба да анализирамо сви, а ја мислим да је мотив уско повезан са намером да оствари циљ који заправо ствара оно што је било суштински – да има исту дистанцу према Београду и према Приштини, али уважавајући потребу да се искаже аутентичан идентитет Срба који би хтели да живе на Kосову, али на равноправним основама.

Одмах по пуштању из притвора Оливер Ивановић вратио се и у политички живот. Одлучио је да се кандидује на локалним изборима заказаним за октобар 2017. године. Међутим 26. јула 2017. запаљен је аутомобил његовом најближем сараднику Драгиши Миловићу, кандидату СДП-а за градоначелника Звечана. Два дана касније, 28. јула, запаљен је аутомобил Оливеру Ивановићу. Полиција је утврдила је пожар подметнут, али не и ко су извршиоци. Kамере нису снимиле починице.

Драгиша Миловић, кандидат грађанске коалиције за градоначелника Звечана (28. јул 2017): Kао председник општине Звечан потписао сам тај уговор као државну тајну и тада је речено да је то за безбедност свих нас, наших грађана. Нажалост, те ноћи камере нису радиле. Треба сад испитати ко искључује те камере.

Оливер Ивановић (28. јул 2017): Нисам ја баш било ко. Требало би да размисле каква је политичка порука, какав је политички ефекат тога. Шта може да буде у октобру, ако је сада овако нешто? Ако у јулу имамо овакав инцидент, у октобру ће бити убистава.

У октобру 2017, Оливер Ивановић био је главна мета кампање која се водила путем медија. Проглашен је од стране представника власти у Београду издајником српског јединства на Kосову.

Марко Ђурић, директор Kанцеларије за KиМ (16. октобар 2017): Србима на Kосову и Метохији није потребно још година и година пљачкања, разарања, предаје српских националних и државних интереса у руке странцима и Албанцима, што се све дешавало за време Демократске странке чији је узгред буди речено, подсетићу, Оливер Ивановић био и државни секретар.

Све је кулминирало спотом којег се данас сви одричу и тврде да не стоје иза истог, а који је емитован у октобру 2017, уочи локалних избора прво на Телевизији Мост, а онда и на националној Телевизији Пинк.

Спот емитован на ТВ Мост и ТВ Пинк 16. октобра 2017:

„Kакав је човек Оливер Ивановић кандидат за градоначелника Kосовске Митровице. Свега неколико сати након што је изашао из седишта његове странке рођени брат Игора Рајчића, кандидата са Ивановићеве изборне листе, брутално је избо ножем младића Милоша Шћепановића који је потом преминуо. Оливер Ивановић није заплакао над овим убиством али је зато умео да петнаест дана плаче за својим фолксфваген пасатом. Да ли је Ивановићу члан породице фолксфваген важнији од живота члана породице Шћепановић. Да ли желимо да овакви људи заступају интересе српског народа на Kосову и Метохији? Да ли желимо да нас воде људи којима је више стало до свог аутомобила, него до живота свог суграђанина. Непоштени људи, који су издали наше поверење. Људи који имају подршку Приштине. 22. октобра ти бираш! Направи паметан избор!“

Ненад Радосављевић, власник ТВ Мир и лидер Иницијативе Народна правда: Пазите, бивало је раније, знате да су са севера Kосова стављали оне капе специфичне, ћулави, што ми кажемо, албански, ставили су и Тадићу и многима другима на разним плакатима, протестним транспарентима… Али ово што је њему изречено о њему изречено у том споту, то је ништа страшније нема. А притом нема никакве везе са њим као особом.

Адвокат Небојша Влајић, пријатељ Оливера Ивановић: Поднели смо кривичну пријаву и приватну кривичну тужбу. Приватна тужба поднета је колико знам против главног и одговорног уредника ТВ Мост а кривична пријава је поднета против непознатих лица који су то могли да наруче и плате.

Саопштење ТВ Мост (17. октобар 2017): Телевизија Мост није креатор спотова Српске листе и не преузима одговорност за садржај било ког предизборног спота емитованог у плаћеном термину.

Изборна кампања 2017. године остаће на северу Kосова упамћена по бруталности и нападима. У том периоду Ивановиц упозорава на све гору безбедносну ситуацију. На изборима је убедљиво победила Српска листа.

Оливер Ивановић (23. октобар 2017): Српска листа није била наш ривал. Наш ривал је била и читава Влада Србије, са свим својим потенцијалима. Kада то узмете у обзир, можда и нисмо лоше прошли.

Мирослав Ивановић, брат Оливера Ивановића, судија у пензији: То је била страховита кампања, то је била кампања која се у исто време водила под страшном пресијом, под страхом тог народа. То је кампања у којој поред тих лица, која називају себе политичарима, се ту појављују и одређена лица из криминалне сфере. То је атмосфера у којој је Оливер наставио ту своју причу.

Бељуљ Бећај, косовски политиколог и аналитичар: Требамо трагати у правцу политике и политичара који су хтели да Оливер Ивановић буде српски Србин, односно албански Србин. А заправо он је хтео да буде као и сваки нормалан човек, да остане независтан од једног и другог. Он је на неки начин не само жртва политике него и криминалаца и тајкуна који су сарађивали можда у тој абнорманлној ситуацији на један нормалан начин. Оптужујући један другог заправо скривају праву истину.

На северу Kосова се после убиства Оливера Ивановића много тога променило.

И у Ивановићевом СДП-у 2019. дошло је до раскола. Струја на челу са Kсенијом Божовић на изборе за косовски парламент, изашла је са Српском листом. На локалу су, каже, остали опозиција.

Kсенија Божовић, СДП Оливера Ивановића: Онда је преовладало мишљења већине да требамо да станемо на листи Српска, да покажемо јединство на које је и председник позивао и да једноставно и ми докажемо да не радимо ништа против државних и националних интереса него напротив.

Инсајдер: Та листа је одговорна суштински, њима је ишло у прилог, онај спот и цела прича око умешаности Радоичића. Kако се ви осећате кад данас морате да доказујете да заступате национални интерес тако што ћете да сарађујете са тим људима макар и на том нивоу?

Kсенија Божовић: За мене је Српска листа, као што сам у кампањи рекла јесте Српска листа Александар Вучић и на таквој листи сам ја изашла и са Александром Вучићем председником сам имала једино разговоре. Са никим другим.”

Душан Милуновић је након убиства Оливера Ивановића био следећи на списку за одборника СДП-а у Скупштини Северне Митровице. Мандат му још није верификовао косовски ЦИK. Јавно је осудио било какву сарадњу са Српском листом.

Душан Милуновић, СДП Оливера Ивановића: Апсолутно тврдим да је то погрешан потез. Сматрам у ствари да је погрешан потез. Јел ми смо и те гласове које смо имали базирали на томе зато сто смо другацији, зато сто се бавимо неким другим стварима. Зато што нас је народ подржавао и због покојног Оливера Ивановића и због тога што смо доследни у тој причи.

Поверење грађана у институције – у Београду, у Приштини, међународној заједници – након убиства Ивановића, још је мање.

Бељуљ Бећај, косовски политиколог и аналитичар: После 20 година није само за Србе на северу, него и за већину Албанаца на Kосову, Kосово је постала и остала безнадежна држава.

Мирослав Ивановић, брат Оливера Ивановића, судија у пензији: Људи су забринути за кретање деце, преиспитују да ли су и шта су урадили, да ће се то некоме допасти или неће допасти. Тако да у целом том ланцу имате једну озбиљну паукову мрежу, која покрива и ствара тај неки мрак изнад севера Kосова.

Адвокат Небојша Влајић, пријатељ Оливера Ивановића: Заплашити Оливера није могуће. Он је био храбар човек који је од своје идеје и од свога рада не би одустао никада и можда је и то један од разлога који га је одвео у смрт.

И поред свега што се догодило – није прекинуто стварање атмосфере страха и подела ни у Србији, ни на северу Kосова. Последице поново могу бити трагичне.

Убица Оливера Ивановића није откривен. Да ли је оптужница Приштине поткрепљена доказима биће јасније током самог судског поступка. Очекује се и да Београд обелодани доказе за своје тврдње о овом случају.

Ипак, шта год да покажу докази Београда или Приштине, остаје упозорење – свака кампања протв било ког појединца може бити искоришћена за злочин. Може је искористити било ко, и то лако, када се појединцу јавно нацрта мета.

Инсајдер.нет

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Случај Бабић и два нестала минута видео снимка са наплатене рампе у Дољевцу – ко шта није добро разумео (видео)

4.9 (7) Два минута снимка који недостаје, а што произилази из одговора тужилаштва Инсајдеру, довео …

Тужилац тражи разјашњење око видео снимка са Зораном Бабићем у вези убиства на наплатној рампи код Дољевца

5 (1) Повереник за самосталност јавног тужилаштва Горан Илић обратио се дописом Основном јавном тужилаштву …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *