Исхрана будућности: Скакавци уместо ћевапа

У чинију са 200 грама ситно исечених зрикаваца убацити 150 грама скакаваца. Добро промешати и потом посути са два прста мрављих ларви, два прста брашна и додати мало соли. На тихој ватри пећи десет минута и затим чинију оставити да се охлади на веранди. По жељи додати сос од бубашваба или ракљача – ко већ како воли – и божанствена српска салата од инсеката је готова. Пријатно!

Ма колико се некоме описано јело учинило гадно и одбојно, овакав рецепт бисмо већ за неколико година могли да преписујемо са једне од оних популарних кулинарских ТВ емисија. Јер, овакав начин исхране недавно је у свом извештају топло препоручила Организација уједињених нација за пољопривреду. Иако ће вероватно многи блиски овом поднебљу помислити да је тим који је писао овај извештај јео бунике – када већ нама препоручују да једемо инсекте – али запослени у УН, ипак, имају рационално објашњење за овај предлог:

– Укључивањем инсеката у исхрану људи помогло би се не само у борби против глади, већ и у смањењу загађености у свету – каже се у извештају Организације уједињених нација за пољопривреду. – Бубе, гусенице и осе могле би да буду додаци у исхрани милијарди људи и стоке широм света.

Многи народи редовно једу инсекте, који се третирају као специјалитет. На југу Африке, на пример, гусенице се сматрају луксузом и јела припремљана од инсеката су веома скупа. Сваки западни туриста који је био у посети Бангкоку, сигурно је по повратку кући препричавао како је на улици видео да дете вуче за рукав оца и плаче док му овај не купи порцију пржених скакаваца. У неким земљама се једу бубе тврдокрилци, осе и пчеле, а Абориџини се традиционално хране ларвама лептира.

– Инсекти се свуда налазе, брзо се репродукују и расту и немају превелик утицај на природну околину – каже се у извештају, а то је само још један аргумент у корист људи, а против инсеката којима се црно пише.

Трећина популације већ „обогаћује“ свој јеловник јестивим инсектима, али највећа препрека за масовније коришћење инсеката у исхрани јесте одбојност коју према њима осећају народи, посебно у западним земљама.

У Србији оваква помисао такође тера на повраћање. Али, с обзиром на растући број незапослених и сиромашних у Србији, ова бизарна препорука могла би натерати изгладнеле да крену у лов на – инсекте. Међутим, претходно треба знати да се код нас не једе све што лети, или у овом случају, гмиже.

У Србији су јестиве све врсте скакаваца, затим ларве мрава, зрикавци, ларве муве пиофила касеи и лептир зигене, који је у Италији одавно деликатес. Деца их обожавају јер су преслатки.

– Све остале инсекте, бубе, осе и пчеле треба избегавати јер могу бити токсични – кажу на Институту за зоологију.

Нутрициониста Драган Параскева се оваквом тренду у исхрани – радује.

– Инсекти су веома хранљиви, веома брзо и лако се варе. Иако их Азијци једу у мањим порцијама, они могу да задовоље дневне потребе за протеинима – каже нутрициониста Параскева. – Инсекти обезбеђују унос минерала и беланчевина. Спремају се на високој температури, пржењем у квалитетном уљу, попут палминог и кокосовог. Углавном се не соле, већ се за њихове спремање користи соја-сос са доста љутих зачина, попут паприке и чилија, који убијају бактерије.

Новости