Исхрана будућности: Скакавци уместо ћевапа

0
(0)

У чинију са 200 грама ситно исечених зрикаваца убацити 150 грама скакаваца. Добро промешати и потом посути са два прста мрављих ларви, два прста брашна и додати мало соли. На тихој ватри пећи десет минута и затим чинију оставити да се охлади на веранди. По жељи додати сос од бубашваба или ракљача – ко већ како воли – и божанствена српска салата од инсеката је готова. Пријатно!

Ма колико се некоме описано јело учинило гадно и одбојно, овакав рецепт бисмо већ за неколико година могли да преписујемо са једне од оних популарних кулинарских ТВ емисија. Јер, овакав начин исхране недавно је у свом извештају топло препоручила Организација уједињених нација за пољопривреду. Иако ће вероватно многи блиски овом поднебљу помислити да је тим који је писао овај извештај јео бунике – када већ нама препоручују да једемо инсекте – али запослени у УН, ипак, имају рационално објашњење за овај предлог:

– Укључивањем инсеката у исхрану људи помогло би се не само у борби против глади, већ и у смањењу загађености у свету – каже се у извештају Организације уједињених нација за пољопривреду. – Бубе, гусенице и осе могле би да буду додаци у исхрани милијарди људи и стоке широм света.

Многи народи редовно једу инсекте, који се третирају као специјалитет. На југу Африке, на пример, гусенице се сматрају луксузом и јела припремљана од инсеката су веома скупа. Сваки западни туриста који је био у посети Бангкоку, сигурно је по повратку кући препричавао како је на улици видео да дете вуче за рукав оца и плаче док му овај не купи порцију пржених скакаваца. У неким земљама се једу бубе тврдокрилци, осе и пчеле, а Абориџини се традиционално хране ларвама лептира.

ПРЕЖИВЉАВАЊЕ У ПРИРОДИ ДА се у природи може преживети, уз јеловник прилагођен таквом амбијенту, зна и сваки питомац наше војске. Њихове обуке подразумевају вежбу преживљавања уз змије и жабе на жару, печурке, корење, коре од дрвета, разно лековито и зачинско биље, и скакавце који замењује најскупље протеине.

– Инсекти се свуда налазе, брзо се репродукују и расту и немају превелик утицај на природну околину – каже се у извештају, а то је само још један аргумент у корист људи, а против инсеката којима се црно пише.

Трећина популације већ „обогаћује“ свој јеловник јестивим инсектима, али највећа препрека за масовније коришћење инсеката у исхрани јесте одбојност коју према њима осећају народи, посебно у западним земљама.

У Србији оваква помисао такође тера на повраћање. Али, с обзиром на растући број незапослених и сиромашних у Србији, ова бизарна препорука могла би натерати изгладнеле да крену у лов на – инсекте. Међутим, претходно треба знати да се код нас не једе све што лети, или у овом случају, гмиже.

У Србији су јестиве све врсте скакаваца, затим ларве мрава, зрикавци, ларве муве пиофила касеи и лептир зигене, који је у Италији одавно деликатес. Деца их обожавају јер су преслатки.

– Све остале инсекте, бубе, осе и пчеле треба избегавати јер могу бити токсични – кажу на Институту за зоологију.

Нутрициониста Драган Параскева се оваквом тренду у исхрани – радује.

– Инсекти су веома хранљиви, веома брзо и лако се варе. Иако их Азијци једу у мањим порцијама, они могу да задовоље дневне потребе за протеинима – каже нутрициониста Параскева. – Инсекти обезбеђују унос минерала и беланчевина. Спремају се на високој температури, пржењем у квалитетном уљу, попут палминог и кокосовог. Углавном се не соле, већ се за њихове спремање користи соја-сос са доста љутих зачина, попут паприке и чилија, који убијају бактерије.

 

Новости

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Русија и званично напушила два КРИМИНАЛЦА инфлитрирана у врх српске власти

0 (0) Москва није променила став када је реч о Косову, изјавила је портпаролка Министарства …

Педесет земаља у групи за борбу против мешања у унутрашње ствари Венецуеле

0 (0) Министар иностраних послова Венецуеле Хорхе Ареаса саопштио је да је образована група за …

7 Коментара

  1. Deluje sasavo,ali insekti su ogroman izvor prehrane za sve vecu ljudsku populaciju…

  2. pa dokle su dogurali cevapi…mozda je ovo i zdravija i bolja 'rana…..

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *