Апослутна цензура, фашистичко једноумље, потпуна блокада информација, испирање мозга грађана – то је оно што нам је за свега 4 године донела Српска напредна странка. Данас онај мали број локалних телевизија које нису у власништву СНС-а и повезаних лица, морају да правдају сваки извештај о опозиционим активностима, то јест, и оно што продје као извештај не сме у себи да садржи критику штеточинске политике Гашића и компаније. Још у септембру 2015.године, Гашић је обавио разговоре са власницима и уредницима медија да би им напоменуо шта могу а шта не током изборне кампање. Иако локалне телевизије имају малу,готово занемарљиву гледаност, у протекле две године, СНС је панично кренуо у куповину и цензурисање, плашећи се могућности да било каква критичка реч продре до јавности. Такав паничан страх није имала ниједна власт до сада, а имали смо широк избор лоших владара и цензора слободне речи.
Братислав Гашић промовисан је лажно, од стране Вучића, у човека из медија, то јест како рече: ”Знамо се са телевизије 20 година”. Истине ради, Гашић, пар година пре оснивања Српске напредне странке, купује ТВ Плус од оснивача који је, кроз целе деведесете, и у првој половини прве деценије 21.века, био власник и директор те медијске куће. За кратко време Гашићевог менаџерисања, телевизија је потпуно финансијски и организационо девастирана. Медјутим, оно што су СНС и Гашић, као извођач радова, направили у последњих пар година у сфери локалних медија могло би се назвати правом МЕДИЈСКОМ ХИРОШИМОМ И КАСАПНИЦОМ МЕДИЈСКИХ ЗАНИМАЊА. Гашић нема никакво лично искуство у медијима, сем што се он и његови јављају као купци на ”поштеним” аукцијама. Никада није обављао новинарски, сниматељски или монтажерски посао. Немамо информације да ли је икада, као стручњак за керамичке послове, постављао плочице у некој од медијских кућа, али то се ваљда нигде, сем у Вучићевим халуцинацијама, не би могло описати као медијско искуство.
А све је заправо кренуло са Ђиласом и ЕУфашистичким Законом о радиодифузији којима су локалним телевизијама наметнути трошкови од ДВЕ ХИЉАДЕ ЕВРА МЕСЕЧНО. Паралелно са тиме, фирме које су биле маркетиншка подршка локалним медијима уништаване су политички, дивљачки приватизоване или им је као н.п.р. великим крушевачким фирмама менаџмент и комплетно управљање пресељено у Београд. У таквој атмосфери, медији који нису били под контролом власти или прљавих парадржавних структура нису могли да опстану, нити да конкуришу за дозволу. У име прављења реда у етру,Ђилас и Тадић су створили услове за оно што ће касније до крајности спровести СНС и Вучић.
Данас медији могу да постоје само ако их финансирају државне фирме, јер оне могу да бацају паре у бунар без икакве одговорности. Сем државних фирми, да поквареност властодржаца буде већа, шатро-приватне медије данас финансирају локалне самоуправе. Да подсетимо, приватизација локалних медија вршена је управо због тога да локалне самоуправе не би биле финансијери и уређивачи локалних медија.
Медијско малтретирање и малтретирање медија нису више ствар политичких странака. Ово је питање елементарних људских и грађанских слобода. Нама је Вучић наменио судбину да људи сумњивих биографија и лоших намера креирају слику наше стварности. Због укинутих слобода, ми грађани Крушевца и Србије имамо обавезу да гласом на изборима кажемо НЕ ДИКТАТУРИ! Данас је мање важно ко гледа лево а ко десно. Данас је НЕ СНС-у на изборима, питање одлуке да ли желиш да будеш РОБ или слободан човек.
(ИСТРАЖИВАЧКИ ТИМ САМООДБРАНЕ)
Birajte ih ponovo bit ce vam bolje.