Из очаја у безнађе: Каква је била 2014. и шта се очекује у 2015. години

Пад производње, а самим тим и зарада, који смо доживели у 2014. години наставиће се још драстичније у 2015. години. Уместо инвестиција које би покренуле овдашњу привреду, Влада планира даље стезање каиша, тако да ће се смањивати и приходи од пореза, а тиме ће се повећавати буџетски дефицит. Већи дефицит значи нова задуживања и наставак гушења привреде.

Тешко економско стање и пад привредних активности у 2014. години пренеће се и у наредну 2015. годину.

Економска кретања у Републици Србији у 2014. години, према процени Републичког завода за статистику: Дана 30. децембра 2014. године Републички завод за статистику објавио је процену економских кретања у Републици Србији у 2014. години, у којој се предвиђа пад бруто друштвеног производа, мерен у сталним ценама, од два одсто у односу на претходну годину.Део овог пада бруто друштвеног производа, свакако је, под утицајем поплава које су задесиле нашу земљу. Индустријска производња у 2014.години имала је пад физичког обима од 6,8 одсто. Овом паду највише је допринео пад додате вредности, у секторима, снабдевања електричном енергијом, гасом и паром; рударства и грађевинарства.

Раст пољопривредне производње процењен је на 1,5 одсто.

Зараде, без пореза и доприноса, номинално су веће у 2014.години, у односу на претходну годину за 2,3 одсто, а реално мање за 0,3 одсто. Процењено је да је инфлација износила 1,8 одсто. Кретање инфлације у последње четири године била је 10,3 (2010), 7,0 (2011), 12,2 (2012) и 2,2 одсто у 2013. години. Кумулирана инфлација до краја 2014. у односуна 2009. годину износила је 137,8 одсто. То значи да је раст потрошачких цена на крају 2014. године у односу на 2009. годину 37,8 одсто. Са тако високим растом цена не може се обезбедити стабилно пословање привредних субјеката, успоставити нормална каматна стопа и одржати животни стандард грађана.

Које негативности су пренете из 2013. у 2014. годину?

На крају 2014.године рекапитулирали смо осам негативних одредница пренетих из 2013. године у 2014. годину, и то су:

Прво, досадашња предузећа у реструктуирању, њих 159 са 104 зависна друштва и 54.100 запослених, по годишњим обрачунима за 2013. годину,имају укупне обавезе од 5,6 милијарди евра, док су им кумулирани губици у пословању износили 2,54 милијарде евра, а сопственим капиталом покривају само 16,22 одсто укупне вредности ангажоване пословне имовине.

Друго, 58 предузећа у приватном власништву највећих српских бизнисмена (пропалих и оних који пропадају, капиталиста осталих без капитала), са 665 зависних привредних друштава и 46.279 запослених, имају укупне обавезе, по годишњим обрачунима за 2014. годину, од 5,3 милијарди евра, а остали су без капитала, јер сопственим капиталом покривају само трећину укупне вредности ангажоване имовине.

Треће, 52 предузећа са иностраним капиталом, која имају 48.027 запослених, у 2013. години, сопственим капиталом од 3,7 милијарди евра, покривају само 37,62 одсто укупно ангажоване пословне имовине, док њихове укупне обавезе износе 62,38 одсто. За чуђење је да и међу њима има 12 предузећа која су остала без динара сопственог капитала, па имају кумулиране губитке веће од капитала. Посебно, међу њима, истичемо Лукоил Србија, ВИП Мобиле, ДИВ Врање, Новосадску фабрику каблова, Фабрику каблова Зајечар, АТВ Север, Ливницу Кикинда… То све говори да је наше и европско тржиште захватила дубока економска криза.

Четврто, 29 пословних банка у 2013. године остварило је мањи приход милијарду евра у односу на претходну годину, а 11 банака са иностраним капиталом исказало је губитак у тој години од 284 милиона евра. Дакле, уместо 4,4 милијарде евра, приход исказан у 2013. години износио је само 3,4 милијарде евра.

Пето, Народна банка Србије у 2013. години исказала је губитак у пословању од 43,6 милијарди динара, или 380 милиона евра, што је лошије него у односу на 2012. годину за 884 милиона евра.

Шесто, 39 малих бизнисмена имају порески дуг од 9,5 милијарди динара, или 79 милиона евра, а текући рачуни њихових привредних друштава су блокирани за 66 милиона евра, од 200 до 1.097 дана. Они имају само 628 запослених, углавном послују са губитком и њихове укупне обавезе достигле су 130 милиона евра.

Остали државни проблеми су велики дефицит робног спољнотрговинског биланса, губици у јавним предузећима, посебно у ЈП Србијагасу, чије обавезе су достигле 1,4 милијарди евра, а само у 2013. години исказан је губитак у овом јавном предузећу од 50 милијарди динара, или 443 милиона евра, губици у Петрохемији, проблем Жељезаре Смедерево, дугови од 52 милиона евра ФК Црвена звезда, затим осиромашеност средње и ниже класе и бројне друге мањкавости и промашаји.

Најзначнија привредна друштва у приватном власништву, као ослонац развоја привреде Србије доживела су колапс у свом пословању, а лоше пословање исказала су и нека привредна друштва у иностраном власништву, као и пословне банке са инокапиталом, па и сама Народна банка Србије, па се слободно може извести закључак да су привреда и банке у 2013. години исказале лоше резултате пословања, те да се од 2014. године, када ти резултати буду и званично саопштени, не може очекивати никакав бољи резултат пословања, већ, напротив, знатно лошији резултати.

За лоше резултате пословања није одговорна само друга влада Александра Вучића, већ у томе имају веће учешће кадрови Демократске странке и Социјалистичке партије Србије, али наше владе не врше примопредају, те се не зна у ком периоду и колико је ко допринео негативном пословању. Иако се мери степен задужености, услед преноса неизмирених обавеза, тачно се не може утврдити која влада је, и колико, допринела том негативном пословању.

Ребаланс републичког буџета за 2014. годину открио је бројне текуће слабости у пословању привреде. Од укупних планираних прихода републичког буџета за 2014. годину, предвиђених ребалансом, у износу од 9,2 милијарде евра, фискални дефицит је био планиран у висини од 1,9 милијарди евра, или око 20 одсто укупног планираног износа републичког буџета. Само по основу камата планиран је издатак у износу од 112 милијарди динара, или 937 милиона евра, што је у динарском износу већи износ у односу на претходну годину за 22,30 одсто, или 135 милиона евра.

Укупно задужење Републике Србије у ребалансу је утврђено са 20,9 милијарди евра, у чему је унутрашњи дуг према „домаћим” банкама 8,5 милијарди евра, а спољни дуг према иностраним банкама и другим кредиторима 12,4 милијарде евра. Платити толики износ за камате иностранству и домаћим банкама, чији су власници углавном иностране банке, је велики терет земљи у транзицији.

У ребалансу буџета смањени су приходи од акциза за дуванске прерађевине за 20 милијарди динара, или за165 милиона евра, док је смањење очекиваног прихода од пореза на додату вредност 40 милијарди динара, или за 286 милиона евра. То говори о обрушавању домаће производње и потрошње грађана.На тај начин је потврђено да се републички буџет пуни претежно порезом на додату вредност на робу из увоза који износи 73,6 одсто, док је ПДВ на робу произведену у земљи само 26,4 одсто.

Штета нанета од поплава износи 1,5 милијарди евра

Поплаве су, по нашој процени, нанеле штету Србији од 1,5 милијарди евра, мада Влада није објавила званичну процену по секторима привреде, јавних предузећа и штету коју су претрпели грађани. Процењујемо да је за изградњу 100 одбрамбених насипа, акумулационих језера и путева, не само у 41 општини која је претрпела штету од поплава, већ и у другим крајевима земље, коштаће нас око нове две милијарде евра, ако квалитетно, савесно и одговорно то урадимо.

Планирани републички буџет за 2015. годину открива предвиђање даљег пада националне економије

За 2015. годину укупни планирани расходи у републичком буџету су хиљаду и 116 милијарди динара, или 9,15 милијарди евра, рачунато по курсу 122 динара за евро, док су недостајућа средства милијарду и 568 милиона евра, јер су планирани приходи 7,58 милијарди евра. Само за издатке за камате планирани расходи су милијарду и 74 милиона евра, док се за нето зараде 240.280 запослених, који се исплаћују из републичког буџета, планира милијарда и 170 милиона евра, или само више за девет одсто од планираних исплата за камате. Недостајућа средства, која представљају планирани дефицит, чине 5,1 одсто бруто друштвеног производа.

Република Србја у 2015. години планира да се задужи за 710 милијарди динара, с тим да се из тих средстава отплате доспели зајмови у износу од 515 милијарди динара, па да разликом од 191 милијарду динара покрију недостајућа средства, да би се покрили већи расходи од прихода. Како износ нових задужења представља 5,8 милијарди евра нових кредитних задужења и 4,2 милијарди евра доспелих зајмова, Република Србија овом разликом од 1,6 милијарди се додатно задужује.

Обзиром да је дуг Републике Србије на дан 31. октобра 2014. године износио 22,2 милијарде евра, са тим новим задужењима, одбијајући износ дуга који ће се отплатити, планирано је да на крају 2015. године, укупан дуг Републике Србије достигне 24 милијарде евра, или више од 73 одсто бруто друштвеног производ. Европска унија од својих чланица захтева да годишњи буџетски дефицит не прелази три одсто бруто друштвеног производа, а укупан јавни дуг 60 одсто бруто друштвеног производа. Србија је данас у та два битна показатеља знатно изнад такозване нормале.

По основу умањења зарада у државној и локалној администрацији, јавним предузећима и другим државним органима у 2015. години прикупиће се 211 милиона евра, а по основу умањења пензија још 190 милиона евра. Уместо да Влада предложи Скупштини закон о формирању Фонда за отклањање последица поплава, она овим огромним средствима, од 401 милион евра, крпи рупе у републичком буџету. Умањење средства из републичког буџета за основно, средње и више и високо образовање је удар на овај један од најосетљивијих сектора друштва. Умањити приходе образовању за 12,9 одсто у динарском износу и за још 5,3 одсто мерено у еврима, јер велики ударац образовању, што износи укупно 18,2 одсто мањих примања у односу на 2014. годину, мерено у еврима.

А 1. Планирана средства за образовање (основно, средње, више и универзитетско) за 2014. и 2015. години

У буџету за 2014. годину, усвојеном у децембру прошле године, планирана средства за образовање износила су 1,28 милијарди евра, а за 2015. годину мања су за 232,5 милиона евра, или 18,2 одсто. То је у апсолутном динарском износу мање за 12,9 одсто и још 5,3 одсто мањих реалних прихода изражених у еврима.

Миодраг К. Скулић, Таблоид

 

 

Миодраг К. Скулић, Таблоид