Из прве руке: Расуло и хаос у српском правосуђу

Запослени на одређено време у Београдским основним судовима имају огомне проблеме, потписују уговоре два пута по три месеца па после имају уговор о ”стручном оспособљавању” који траје 30 радних дана и за трајање истог не примају никакву новчану надокнаду, а сносе сву одговорност као стално запослени.

Записничари куцају и потписују записнике са суђења и ако нису запослени у судовима, референти по писарницама поступају по предметима и потписују пресуде, решења, дописе и све што је рад писарнице и ако нису запослени у суду.

Кад смо поставили питање шта ће бити ако не потпишемо тај уговор, речено нам је класичном уценом, цитирам: “Ако не потпишете уговор то значи да вам не треба посао и нећемо вас звати да се вратите.”

То траје годинама, предходна влада бранила се речима да је то нетачно и неистина, ову смо владу лично обавестили на састанку са заменицом министра, и добили смо одговор да је то по закону.Питам се по ком закону, уцењују већ довољно застрашене људе, којима узимају три плате годишње са прекидима ‘‘по закону”.

Сви то знају и сви ћуте о томе, чак и адвокати кажу да је то кривично дело само неће да се замерају. Кад се појавимо у заводу за запошљавање , већ збијају шале са нама : “Ооооо опет ви , па нема ни шест месеци да сте били.”

Такође знамо поуздано да и друге фирме, приватне , државне имају прекиде после годину дана али на пар дана или ако је дужи прекид људи седе кући, само смо ми уцењени да долазимо на посао.

У новој реформи нам је понуђено да волонтирамо док влада не одлучи шта ће бити са нама, не липши магарче до зелене траве, а шаргарепа је овај пут била предност ће имати људи који волонтирају, а ми сами по својој савести да одлучимо да ли долазимо или не. Запослени у судовима имају јако мале плате ( и ако се у народу мисли другачије ).

Сестра