fbpx

Стране банке износе све више девиза из Србије

0
(0)

ЛОШИ кредити у Србији могли би да проузрокују много болније проблеме. Банкари ће морати да решавају своја нагомилана сумњива потраживања, а то значи много мање кредита, али и то да камате сигурно неће падати као што се очекивало и најављивало. Стручњаке, међутим, посебно забрињава одлив девиза из иностраних банкарских групација у нашој земљи. 

Крајем октобра протекле године, лоши зајмови су достигли ниво од 24,5 одсто, а посебно забрињава привреда, где је сваки трећи кредит проблематичан.

Аналитичари тврде да рестриктиван буџет не може да обезбеди субвенционисање привреде и становништва, што ће додатно отежати њихову ликвидност и вероватно повећати ниво лоших кредита. У решавању лоших потраживања, банке ће све више морати да решавају питање нагомилавања сумњивих потраживања, што ће смањити кредитне активности у националној економији и успорити планирани пад каматних стопа у овој години. Скретаће се кредитни токови са привреде и становништва на државу и шпекулативне канале.

– Најгоре шта нам се може десити, а што се већ полако дешава, јесте одлив банкарских средстава иностраних банкарских групација из земље – каже Бранко Живановић, професор на Београдској банкарској академији. – Засада оне само не обнављају прекограничне кредите и пласирана средства, које је вратила наша привреда и задржавају их у матицама у иностранству. А то је и најквалитетнији део кредитне подршке у погледу висине и цене одобрених кредита нашим фирмама.

Кредитна активност њихових филијала, како наглашава Живановић, реално се не повећава, док поједине конзервативније банкарске групације и тенденцијски је смањују, чистећи свој кредитни портфолио и задржавајући га на све мањем нивоу. Посебну тежину проблема, у наредној години, даће најављено коначно реструктурирање и ликвидација јавних предузећа.

– Дакле, растући лоши кредити неће довести до банкарске хаварије и видљивог пропадања, посебно ино банака – истиче Живановић. – Међутим, све већи број лоших зајмова довешће до тихог извлачења средстава, смањења кредитне делатности и отпуштања радне снаге, па чак и повлачења.

Према његовим речима, држава је врло заинтересована да се проблем лоших кредита контролише и да он не ескалира. Монетарне власти, како тврди, иду у добром смеру и треба их подржати. Међутим, резултати након прве мере су више него скромни, а ни после најновије мере не треба како каже Живановић, очекивати спектакл, јер је мера усмерена на умањење само привремених издвајања. 

МНОГО ВИШЕ НЕНАПЛАТИВИХ

ЗВАНИЧНЕ податке, према речима Живановића, о нивоу проблематичних кредита банака треба узети са озбиљном резервом. Проценат је, тврди, много већи.

– Статистика оперише само са чињеницама које су банке биле спремне да покажу – наглашава Живановић. – Добар део ових пласмана пословне банке још нису спремне да прикажу, јер би њихово приказивање имало непожељан утицај на пословни резултат и ниво капитала. Тиме је проблем само одгођен. Посебно алармантно стање је у секторима грађевине и прерађивачке индустрије. Званични подаци приказују проценте од 21 одсто у грађевини, односно 36 одсто у прерађивачкој индустрији, док су они, према интерним проценама банака, већ одавно премашили 50 одсто. Те делатности уједно имају и највеће катализаторске ефекте на остатак привреде и вуку највећи број запослених.

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Србија купила кинеску верзију руских ПВО ракетних система С-300

5 (1) * Србија треба да добије три батерије, а једна батерија може да истовремено …

Раст БДП је небитан, најсиромашнији смо у Европи

5 (2) Чак ће вам и директор статистике потврдити да тај раст о коме они …

Један коментар

  1. Onog ko ih je doveo treba strekjati. sigurno nisu dosle da unesu u Srbiju.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *