„Излог” панчевачке проституције

1
(1)

Панчево – У по бела дана, они који желе да се препусте еротским уживањима услугу могу конзумирати и на неком од прилаза Панчеву из околних села и из правца суседне општине Ковин. Једно од „познатијих” места je код панчевачке фабрике воде и путића који води у оближњи шумарак на правцу ка српској престоници, каже нам „радница” која је управо овде заузела бусију. То је њен „излог”, ту је фреквенција муштерија највећа, па ради у две смене – на посао долази око поднева и направи паузу за ударне термине са првим сумраком. Ипак, дневно у просеку не буде више од три до четири сусрета са моторизованим клијентима, али има и пешака који на „састанак” долазе преласком старог Тамишког моста.

Тако „уз пут” овде ради тридесетак уличних радница. Бар још толико на „сталном раду” што значи да им је проституција искључиви извор прихода, обилази панчевачки бувљак, пијацу, железничке пероне и чекаонице, кафане… Неколико њих ради само по позиву нудећи се огласима, који отприлике гласе …„студенткиња… или дискретна пријатељица… тражи галантног господина…”, много се не каже, али се заинтересоване стране добро разумеју, док је једна у граду била позната по „лову” муштерија заподевајући разговор продајући папирне марамице.

Ситуација међу овим радницама је и у Панчеву, као и свуда невесела, оцењују у овдашњем Удружењу „Нова+”, које се од 2011. године бави превенцијом и подршком рањивих група. Међу њима је највише младих девојака које су најбоље котиране, има и средовечних жена до оних зашлих и у седму деценију, без школе, чак и неписмених, највише Ромкиња и једна трансродна особа. На штајги у унутрашњости ни зарада није велика. „Тржиште” је динамично, свака има свој рејон и махом познају клијенте и они њих, познат је и дијапазон услуга и тарифе од пет евра па навише, али тешко инкасирају више од неколико десетина евра дневно.

Нема мешања задовољства и морања. Већина их је у везама, што значи да њихови партнери знају чиме се баве, па им пружају и логистичку подршку. Али, то не значи да их и они не малтретирају и не излажу насиљу. Непријатности трпе и на радном месту од клијената који такође долазе из свих старосних и друштвених група – од радника до факултетски образованих који, како наводе јунакиње ове приче, сматрају да за свој новац имају право на све.

„Требало би декриминализовати ову област, обезбедити основна људска права сексуалним радницама, јер је насиље према њима у порасту, малтретиране су, често и животно угрожене. Оне пак насиље ретко пријављују, јер су жигосане послом којим се баве и на маргини друштва. Нарочито оне на улици, буду чак и окривљене, затваране, иако су жртве”, каже за „Политику” Бранислав Принцип, председник Удружења „Нова+”.

Некада, у Панчеву је ова област била уређена. Припадници мушког пола препуштали су се телесним уживањима са продавачицама љубави у више гостионица и бордела од којих је најпопуларнији био „Златна штука” у самом центру. Из „златног доба”, с краја 19. века датира и забелешка градског физикуса др Љубомира Ненадовића, који у својој књизи „О здравственим приликама у Панчеву” пише да су „проституткиње све пописане, имају књижице о својем здрављу и обавезне су да себе два пута недељно даду по лечнику прегледати”. У деценијама које су уследиле ситуација у овој области се мењала од строгих забрана куплераја, до њиховог процвата у Краљевини и током окупације у Другом светском рату, до послератне социјалистичке изградње када су бордели позатварани, а за продају љубави се могао заглавити и затвор.

Организације које се баве заштитом упозоравају да су сексуалне раднице данас стигматизоване нарочито у мањим срединама и законски прекршајно прогоњене, па се за бављење овим занатом може робијати и до два месеца, мада најчешће буду затваране до 30 дана, што је бесмислена казна која их неће натерати да се предомисле и промене занимање, јер и нису у ситуацији да то учине, наглашавају у панчевачком удружењу, које је направило и документарац „Ја сам нико, а ти ко си?” о људима који живе са ХИВ-ом, међу којима има и проститутки.

„Као вид подршке снабдевали смо их кондомима, али су узимале само ’дневну дозу’, јер и то ако их приведу буде доказ да се баве овим послом. Хит је био ’женски кондом’, новотарија за коју је било коментара да ће донети дуплу зараду, јер муштерија неће ни знати да их користе, што поскупљује услугу. Повремено су могле и да се тестирају на терену, добију савет и одзив је био добар, а у овом тренутку их упућујемо на друге адресе”, каже Принцип, додајући да се следеће године враћа Глобални фонд за ХИВ, маларију и туберкулозу са седиштем у Женеви, који је у минулој деценији донирао 40 милиона долара Србији за пројекте превенције и подршке сексуалним радницама.

Аутор: О. Јанковић, Политика.рс

Фото Филм „Ја сам нико, а ти ко си?, Удружење „Нова+”

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Панчево: Синдикат УТВА оптужује директора Вука Перића да малтертира раднике

0 (0) Југоимпорт СДПР власник је који и управља Утва авиоиндустријом. Фирма ради, плате се …

Полиција ухапсила мигранткињу за коју се сумња да је ширила ХИВ у Београду

0 (0) Фатима Алас (38) из Јордана ухапшена је данас због сумње да је у …

Један коментар

  1. sramota je ove mucenice napadati, na njihovoj muci donacije uzimati i koje ce pomrcina progutati. — postovanja za zene treba imati, covekom je zvati i posla joj dati. — samo postovana decu ce radjati i domacicom biti a ne u tv stale ih slati i od svake gologuze pevaljke praviti pa zloupotrebljavati. — vama jebcima treba muda ustroiti, na zene ste junacine al na arnaute il dodjine ste obicne sline.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *