Извоз свињског меса у Русију у 2015. години пао за 40%, ЕУ нам удара рампу за извоз шећера

0
(0)

Београд — Извоз свињског меса из Србије у Русију у првих 11 месеци прошле године био је око 10.000 тона што је за 35 до 40 одстро мање него 2014. каже Ненад Будимировић

2014. године је на тржиште Русије извезено око 14.000 тона меса из Србије, изјавио је секретар Удружења за пољопривреду Привредне коморе Србије (ПКС) Ненад Будимовић.

Он је на седници Одбора за пољопривреду Скупштине Србије казао да је један од разлога мањег извоза свињског меса у Русију и то што је цена тог производа у 2015. била 2,2 долара по килограму, док је у 2014. она износила 3,27 долара, па је месна индустрија Србије одустала од тог аранжмана.

Будимовић је нагласио и да је у прошлој години забележен раст извоза јабука из Србије у Русију за око 25.000 тона, односно са 107.000 тона у 2014, на 132.000 тона у 2015, а остварен је и раст извоза сира са 5.000 тона на 6.100.

Према његовим речима, у циљу опоравка извоза Србије у Русију, али и земље ЕУ требло би се више позабавити решавањем проблема транспорта и један од предлога ПКС-а је да се транспорт обавља Дунавом и то је решење на дужи рок.

Будимовић је нагласио и да је Удружење за пољопривреду ПКС-а потегло иницијативу да се бели шећер изузме из Протокола 1 у спољно-трговинском аранжману са Руском Федерацијом, а то би значило да се изузме царинско оптерећење које сада износи око 300 долара по тони тог производа што је аутоматски неконкурентно за домаће произвођаче.

„Знамо да долази до пада квота за производњу шећера у ЕУ 2017. године. Имамо последњи тренутак као могућност да реагујемо и да кренемо са иницијативом према Русији, то мора на међудржавном нивоу да се реши“, казао је он.

Вршилац дужности директора Управе за ветерину Миодраг Петровић изјавио је да 48 објеката из Србије који се баве производњом хране животињског порекла могу у сваком моменту да извозе у земље Царинског савеза и Русије, док су тренутно три објекта спорна.

„Ми смо недавно имали посету високе руске делегације нашим субјектима који се баве производњом хране и успешно смо положили ту контролу. Руска Федерација је потврдила да је наш рад усаглашен са њиховим системима и да роба из Србије несметано може да иде у ту земљу“, казао је Петровић.

Он је навео и да Управи за ветерину недостаје око 100 инспектора, на шта је саветник премијера Србије за пољопривреду Драган Гламочић казао да је то проблем комплетне државне управе, и да је евидентно да негде постоји мањак, а негде вишак људи и да ће се то у наредном периоду нивелисати.

Гламочић је казао и да Управа за ветерину има право на ангажовање десет одсто људи на основу привремених и повремених послова, док су они ангажовали само пет одсто на тај начин.

Он је навео и да ће у наредна три месеца, најкасније сви пољопривредници добити новац који им држава дугује по основу субвенција.

Председник Одбора за пољопривреду Скупштине Србије Маријан Ристичевић казао је да би Управа за ветерину требало боље да прерасподели запослене и према његовој оцени нема мало инспектора јер у Србији кланична индустрија ради са 30 одсто капацитета.

Бета

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Бивши шеф немачке шпијунаже: Долази време кад ће нам бити драго да нам Руси буду пријатељи

5 (3) ПОТПУНО су нереална очекивања да се Русија санкцијама може бацити на колена, оценио …

КОМЕ ЈЕ ПОТРЕБАН „МИНИ ШЕНГЕН“ или хоће ли српска сиротиња одлазити на печалбу у Албанију?

5 (5) Готово једна трећина људи у Србији живи са просечним приходом до 30.000 динара. …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Send this to a friend