Економија

Јавни дуг Србије и Европе – Јупитер и волови

Шта се може закључити на основу искуства из претходних 20 година? Да ће у блиској будућности (као и након 2000. и 2012) опет бити потребне неке непопуларне мере

Јавни дуг Србије 2000-2020.

Нове власти у Србији, након Слободана Милошевића, наследиле су јавни дуг у износу од 14,2 милијарди евра, у чему је спољни био 10,1 а унутрашњи 4,1 милијарди. То је било 220% од тада процењене вредности БДП-а (845 на 384 милијарди динара). Отпис дела дуга париском и лондонском клубу поверилаца био је условљен „непопуларним мерама и реформама“ чији се повољни исходи очекују у некој даљој будућности, а до такве будућности нисмо дошли, и још увек нам се обећава.

Најнижи ниво јавног дуга био је пред светску економску кризу, у јуну 2008, када се спустио на 8.623,6 милиона евра. За 90 месеци, за око 2.740 дана, дуг је смањиван у просеку за 2,02 милиона евра месечно, што је 23,4 евра у свакој секунди. Спуштан је на минималних 23,5% БДП-а.

Од средине 2008. до средине 2012, јавни дуг је повећан на 15,3 милијарде евра, а његов удео у БДП-у је удвостручен на 46,6%. За 48 месеци повећање дуга износило је 6.846 милиона евра, што је било у просеку 4,69 милиона евра дневно или 54,3 евра у секунди.

До краја априла 2020, јавни дуг је повећан, од средине 2012, за 9,3 милијарде евра, што је било повећање од 3,28 милиона евра дневно, или 38 евра у секунди. Мало спорије него у периоду до средине 2012, али је при томе раст удела био незнатан, на 52,4%, па ово није изгледало алармантно.
Раст јавног дуга у мају, са 24,6 на 26,8 милијарди евра погоршао је ову осмогодишњу слику: укупан раст дуга био је за 11,5 милијарди евра, што је по 4,03 милиона евра дневно или по 46,7 евра сваке секунде, а то је већ блиско брзини из периода 2008-2012.

Шта се може закључити на основу искуства из претходних 20 година? Да ће у блиској будућности (као и након 2000. и 2012) опет бити потребне неке непопуларне мере, које доносе очигледне губитке већини, али се у некој далекој будућности назире бољитак. Веома депресивно. То што је већини земаља у свету дошло до раста дуга током пролећа 2020, по нас није утешно.

Подаци се могу пронаћи овде.

Што је дозвољено Јупитеру, није и волу: јавни дуг европских земаља 2000-2019.

Србија има под-просечан раст јавног дуга у претходних 19 година – повећан је за 69% док је у чланицама ЕУ повећан за 107,7%. Он је најближи релативном расту дуга Холандије (+67,7%) и Немачке (+64,8%). Ове две земље, заједно поред Србије, указују на чињеницу да смо усвојили протестантску радну етику, морал и кривицу за претходне ратове. Нисмо само достигли њихов ниво зарада, али шта су векови пред нама спрам српске вечности? И Турке смо трпели 350 година па можемо и плате у Немачкој да сустигнемо у неком од векова пред нама.

Мерено уделом у БДП-у српски јавни дуг на крају 2019. и није био релативно велик (52%), и био је дубоко испод просечног у ЕУ (77,8%), али је Србија била европски шампион у просечној каматној стопи по којој је сервисирала његову достигнуту вредност – 3,9%, а остале медаље су преузеле нама суседне чланице ЕУ, Румунија сребрну и Мађарска бронзану. Малта је остала без медаље и претекла Хрватску, коју ћемо сустићи по БДП-у, али смо је већ одавно претекли у другим показатељима (робни извоз, просечна старост и емиграција, дознаке…) Само још Пољска има каматну стопу од 3%, а следи Бугарска која плаћа по 2,8% упркос чињеници да је у посматраном периоду смањила ниво јавног дуга према БДП-у са 70,7% на само 20,4%.

Јавни дуг Србије и Европе – Јупитер и волови

Ту се негде списак волова завршава, а открива се по неки Јупитер. Разочарала ме је чињеница да Енглези плаћају исту просечну каматну стопу као и Италијани, 2,5%, упркос знатно нижем релативном оптерећењу јавним дугом, али то је цена енглеске независности од Јупитера: већа цена јавног дуга.

Спуштајући се ка дну листе откривамо Јупитера у Француској и Сатурна у Немачкој, где Французи плаћају 1,5% а Немци 1,3% и где су Французи баш били несташни јер су повећали апсолутну вредност дуга 2,7 пута, док су Немци били као и ми, хладно-рационални, штедљиви и раду склони.

У најлагоднијој позицији је била Естонија на дну листе која готово да и није имала јавни дуг, само 8,4% од БДП-а, повећала га је 7,5 пута и сервисирала по просечној камати од 0,4%.

Шведска је вицешампион на овој изврнутој листи и шведске банке су „инвестирале“ у мале Балтичке новоформиране државе са простора СССР-а. По угледу на Шведску и Немачка је требало да се понаша као џентлмен па да смањи ове каматне стопе сирочићима у Источној Европи, али у Немачкој има и католика, није баш све протестантски у раду.

Мирослав Здравковић, Србин.инфо

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Back to top button

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!