fbpx
Насловна / Србија / Једанаест година од одобравања донација ЕУ радиоактивни отпад и даље на несигурном

Једанаест година од одобравања донација ЕУ радиоактивни отпад и даље на несигурном

Око половине радиоактивног отпада читаве бивше Југославије данас се налази у незаштићеном хангару на свега десетак километара од Београда. Према процени Међународне агенције за атомску енергију, организације УН-а која надзире нуклеарне активности, сигурност хангара је незадовољавајућа јер су контејнери у које се радиоактивни отпад складишти оштећени и неодговарајући. То практично значи да би овај отпад могао да доспе у животну средину, а самим тим и у ланац исхране. Иако Јавно предузеће Нуклеарни објекти Србије од 2015. добија донације од ЕУ за решавање проблема отпада, то и даље није урађено. До застоја је дошло јер, према истраживању Инсајдера, предузеће још није пустило у рад објекат у којем се отпад прерађује, без чега он не може бити премештен у нови хангар.

У кругу Винче, у хангару старом пола века, мимо свих правила и стандарда складиштен је различит опасан и радиоактиван отпад, укључујући чак и материјал контаминиран у Чернобиљској катастрофи.

То је потврдила и ЕУ још приликом одобравања донација, додајући да су се у хангару настаниле чак и мање животиње. Истовремено, како је утврдила Међународна агенција за атомску енергију, због услова у којима се отпад налази – није могућа ни инспекција над њим, због чега не може да се утврди ниво загађености и озрачености. Опасни отпад већ сад угрожава животну средину у непосредној околини, а евентуална хаварија у хангару имала би далеко веће последице.

Да би овај проблем био решен, потребно је најпре радиоактивни отпад изместити из старог, оштећеног хангара, који након пражњења мора потпуно да се очисти.

Промена закона и брисање обавезе уместо решавања проблема
Занимљиво је да је Србија према претходном закону имала рок од десет година да обезбеди услове и за одлагање отпада, што је требало да буде готово 2019. Држава је, међутим, тај Закон о заштити од јонизујућих зрачења и о нуклеарној сигурности прошле године заменила новим, у којем се не помињу никакве временске одреднице. На тај начин је држава годину дана пре истека рока, уместо да проблем решава одлучила да обрише обавезу коначног одлагања отпада.

Отпад затим треба да прође кроз постројење, објекат у коме се прерађује, како би тако припремљен могао да буде пребачен или у одлагалиште, што је трајно и коначно решење, или у складиште, где отпад може бити дуго, али не и неограничено. Србија, међутим, још није обезбедила одлагалиште, па је план да отпад буде премештен у складиште – нови хангар. Он постоји, и има потребну лиценцу.

Предузеће задужено за складиштење радиоактивног отпада не сматра се одговорним што он и даље није премештен

Србији је за посао складиштења отпада и деконтаминације старог хангара Европска унија још 2008. из ИПА фонда одобрила донације у радовима и опреми, вредне око 3,2 милиона евра. Помоћ је тада одобрена Институту за нуклеарне науке, у оквиру кога се налазило и Јавно предузеће Нуклеарни објекти Србије, задужено за радиоактивни отпад.

Иако се ово предузеће одвојило од Института већ наредне, 2009. године, оно тек седам година касније, 2015. потписује уговор којим активира донације и покреће решавање питања отпада и хангара.

Према информацијама до којих је дошао Инсајдер, уговор су тада са Нуклеарним објектима потписале Међународна агенција за атомску енергију и белгијска фирма Технубел. Према том уговору, Међународна агенција преузела је обавезу да Технубелу плати за премештање отпада у нови хангар, као и деконтаминацију оштећеног, старог хангара. Они тај посао, међутим, и даље нису завршили, пошто ЈП НОС још није добио лиценцу за Постројење за прераду отпада.

Да ништа од отпада ни након четири године није премештено из старог у нови хангар за Инсајдер су потврдили и из Директората за радијациону и нуклеарну сигурност и безбедност, надлежног за контролу нуклеарних активности у Србији, а самим тим и рад овог јавног предузећа.

“Од 2015. године није било премештања радиоактивног отпада из хангара Х1 (старог хангара) у хангар Х3 (нови хангар)”, наводе за Инсајдер у Директорату.

На питање Инсајдера докле се стигло са радовима из ЈП НОС нису дали конкретан одговор, уз образложење да је предузеће само крајњи корисник.

Радиоактиван отпад – на ливади
О условима складиштења у овом предузећу сведочи и фотографија објављена пре две године, на којој се види како је радиоактивни отпад остављен на ливади, усред круга који деле ЈП НОС и Институт за нуклеарне науке Винча. Према тадашњим објавама медија, бурад са отпадом из старог хангара нашла су се на отвореном, где су два месеца била изложена киши и снегу.

Због сумње да је одговоран за објављивање спорне фотографије, техничар Александар Панић добио је отказ, а в.д. директора Далибор Арбутина поднео је против њега и кривичну пријаву за „одавање службене тајне“.

Бурад радиоактивног отпада испред хангара Фото: Инсајдер Бурад радиоактивног отпада испред хангара Фото: Инсајдер

Тврде да нису одговорни за то што ни 11 година након одобравања помоћи из ЕУ посао није ни близу краја, јер, како наводе, предузеће није постојало 2008. када су донације одобрене.

Иако се од Института одвојило већ наредне године, што практично значи да је већ деценију одговорно за радиоактивни отпад у Србији, ово јавно предузеће тврди да није криво за динамику радова.

„ЈП НОС постоји краће од 11 година (формирано је 2009. године), када је ИПА већ била потписана (2008. године). Садашње руководство је учинило све да би се ИПА 2008. активирала, што је конкретизовано потписивањем уговора (са Технубелом). О одговорности претходног руководства, пре и после формирања ЈП, не можемо ми одговарати“, наводе из Нуклеарних објеката Србије за Инсајдер.

Постројење за прераду отпада већ годинама без дозволе за рад
Према информацијама до којих је дошао Инсајдер, кључни проблем је у Постројењу за прераду отпада. Иако тај објекат постоји годинама уназад, ЈП НОС још није добио одговарајућу дозволу за његово пуштање у рад.

“По добијању употребне дозволе, сагласности надлежних министарстава и органа, чија је процедура у току, постројење ће моћи да се користи, што се очекује у кратком року”, наводи се у одговору Нуклеарних објеката Србије.

Да би добио лиценцу, било је неопходно да се претходно изврши његова пренамена, како би овај пословни објекат постао нуклеарни, тј. постројење. За промену намене је зато прошле године била расписана и јавна набавка за израду техничке документације за промену намене овог објекта.

Над објектом је пре две године вршена и санација и адаптација, што је такође био део донација ЕУ. Државни ревизор је, међутим, у свом извештају о раду јавног предузећа Нуклеарни објекти из 2016, у периоду када су радови били већ до пола завршени, установио како приликом санације и адаптације “није вршен попис извршених улагања”.

Испуштена прилика за шест милиона евра из ИПА 2009 и ИПА 2010
Србији су, за сличне потребе, преко Међународне агенције за атомску енергију биле одобрене и дупло вредније донације ИПА 2009 и ИПА 2010. Те донације, међутим, нису ни стигле до Србије, јер је ЕУ годину дана касније повукла сва средства, у износу од скоро шест милиона евра. Kако је ЈП НОС објаснио у свом одговору за Инсајдер, Европа је од донација одустала јер Међународна агенција за атомску енергију није на време извршила свој део обавеза.

Директорат додаје и тадашњи став ЕУ да више не финансира дуготрајне активности, које су већ биле одлагане.

Извор: Инсајдер

фото: Инсајдер

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Нико још није гласао. Будите први!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Нишки инспектор узбуњивач „отеран у пензију“, МУП одбија да га врати на посао

4.7 (6) МУП Србије већ две године одбија да врати на посао у Полицијску управу …

Планатажи марихуане „Јовањица“ Агенција за финансирање извоза одобрила више милиона евра кредита

4.7 (3) Пољопривредно имање Јовањица, које се бави узгојем органске хране, а на којем је …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *