Баљак: Ланац ћутања о политичком убиству 16 радника РТС траје до данас

Редитељ Јанко Баљак је, говорећи о бомбардовању РТС, рекао да је то политичко убиство 16 људи. Имамо само извршиоца који је одговарао за неизвршавање наредбе за неевакуисање, а не за жртвовање тих људи, и немамо налогодавце док много сведока није саслушано, наглашава. То је била ужасна жртва да би се преокренуо пропагандни ток рата, додаје.

Навршило се 20 година од НАТО бомбардовања зграде Радио-телевизије Србије када је погинуло 16 радника тадашње државне телевизије, што је био први случај да је медијска кућа проглашена легитимним војним циљем. Породице и пријатељи страдалих постављају годинама питање зашто су они погинули. Бивши директор РТС-а Драгољуб Милановић 2002. осуђен је на 10 година затвора јер није поштовао наређење тадашње Савезне владе и људе и технику изместио из објеката у Абердаревој и у Хиландарској улици.

Редитељ Јанко Баљак направио је, пре прве годишњице, документарни филм “2:06 Анатомија бола” који говори о овом догађају. Гостујући у Дану уживо, редитељ каже да је то било његово можда најтеже искуство и да питање “зашто?” и дан данас одзвања. Истиче да је тај филм на РТС-у емитован само једном, након демократских промена, 6. или 7. октобра.

То је била табу тема у то време (снимања) и имали смо ужасне отпоре од стране Милошевићевог система који је био тада попут неког рањеног лава пред одлазак и догађаје који су претходили 5. октобру, наводи гост Н1.

Никакво разумевања од тадашњег руководства РТС нисмо имали, да смо чекали да се чује друга страна, никада је не бисмо дочекали – забележили смо само оно Милановићево одбијање у ођавној шпици и то је било све што смо добили, додаје. Kаже да је и са стране НАТО-а постојао зид ћутања. НАТО је, подсећа, бележио све поготке тадашње интервенције и да се једним кликом на интернету могло видети бомбардовање у Грделичкој клисури, мостова у Новом Саду, а да је једино оно што је у вези са зградом РТС нестало са свих њихових портала.

У том смислу је тај филм је био нека врста шок терапије и нека врста озбиљне оптужнице за оно што је касније резултирало у суђењу генералном директору Милановићу, додао је Баљак.

Kаже и да је тај филм тада био потпуни табу – да су билборди с најавом били прекречени са “НАТО издајници”, да је РТС престао да извештава о филму, иако је добио награду. “Дачић је рекао да тај филм не би могао боље да се режира ни у Пентагону, а сада сви ти људи, укључујући и Дачића и Вучића – њима су саветници Блер, пријатељи Шредер, људи које подржавају у председничким кампањама су породица Kлинтон – зар то није лицемерно, ван памети”, пита.

Оцењује и да данас не знамо ништа више о целом случају.

“Живимо једну ноћ мрмота, тадашњи министар информисања је садашњи председник државе и он, по мени, сноси део одговорности за то што се тада десило или за то што се није десило – а оно што се није десило је да ти људи буду евакуисани, што се морало десити… Све ово време се води патетична игра надгорњавања – да ли је НАТО већи кривац или они људи који су оставили своје запослене у тој згради, по мени то је једно потпуно несувисло питање”, наводи гост Н1.

Он додаје да смо имали посла са невидљивом силом која се изненада појављује и руши све поред собом, и да једино што је требало да се уради – да се ти људи спасу. “А не да покушају једном језивом, ужасном жртвом да преокрену пропагандни ток рата на страну Југославије, што је била намера. И у овом случају, као и случају различитих политичких убистава – јер ово јесте политичко убиство 16 људи, имамо само извршиоца који је одговарао за неизвршавање наредбе Савезне владе за неевакуисање, а не за жртвовање тих људи. Немамо одговорне налогодавце тог злочина, иста ствар која се понавља у случају убиства војника убиства у Топчидеру, у случају убиства Славка Ћурувије, Даде Вујасиновић”, каже Баљак, истичући да ово друштво не може напред, док се то не промени.

У целом ланцу одговорности, наглашава, нико други није одговарао, и додаје да много сведока није саслушано. Баљак каже и да је Вучић био позван за сведока на основу тога што га је новинар новинар Слободне Европе Раде Радовановић предложио, а након разговора с њим непосредно после трагедије, и коме је, како каже, Вучић дао неке информације – а да се он (Вучић) појавио на суду и прогласио Радовановића страним плаћеником и НАТО издајником и ниједну реч није рекао шта зна о свему. Тај ланац ћутања траје до дана данашњег, наводи Баљак.

Он наводи да моралне катарзе нема без тога да се знају ко су налогодавци у тим злочинима који имају исти рукопис. “Свуда се вуче тај рукопис службе која је и даље дубоко у оном што живимо. Баш те ноћи нису радиле камере на РТС – то је једина ноћ где камере нису могле да нам дају податак ко је и у ком тренутку напустио зграду РТС… Kако је могуће да се после пет минута ту појави Аркан, како је могуће да Милановић дође после 10 минута, као да је седео у кафани Мадера”.

Наводи да нико у судском поступку то није питао те људе, као ни да нису саслушани уредници и новинари који су евакуисали своју децу, “за које се знало да су знали шта ће се десити”.

Он каже да на ове округле годишњице гледа као на ново жртвовање тих људи и на једно ново коришћење жртве у пропаганде политичке сврхе, наводећи да је такав био и јучерашњи скуп у организацији УНС-а и РТС, а који је, према његовом мишљењу, био све само не достојанствено одавање поште – у празној сали и где су махом учествовали и седели новинари који, како је рекао, су и сами учествовали у ратном хушкању, да се, уз то, није појавио председник Вучић иако је најавио долазак.

Н1