Усвајањем новог Закона о накнадама, возачи у Србији ће кроз цену горива, уместо досадашњих пет, плаћати седам намета, пише Политика.
Предлог је да се уведе накнада за биогориво и енергетску ефикасност од укупно 25 пара по литру бензина и дизела, односно килограму течног нафтног гаса. Возачи последњих година плаћају и посебне таксе за маркирање и мониторинг горива, обавезне резерве, акцизе и ПДВ, што умногоме оптерећује цену горива у Србији.
Држава ће, по основу ових нових 25 пара, за три милијарде литара продатог горива у буџет упумпати још око 4 милијарде евра.
Удружење нафтних компанија Србије зато апелује на Владу да, уместо да Законом о накнадама уводи нове накнаде, нађе начин да цену горива растерети, јер промет деривата неће очекивано расти, што ће донети мањи прилив пара у буџет.
Томислав Мићовић, генерални секретар овог удружења, каже да је већ сада потрошња горива знатно мања од очекиване, те да је лане укупан промет свих деривата био већи за свега 0,5%, односно за око 30.000 тона него у 2016.
– Ако држава жели да камиони и аутобуси сипају гориво и у Србији, а не да само прођу кроз нашу земљу, мора да растерети цену горива – истиче Мићовић.
Упоређујући земље с којима се граничимо, али и регион, јасно се види да су дажбине у Србији, поготово када је о дизелу реч, убељиво највише. Укупне таксе, накнаде и акцизе износе 720 евра на 1.000 литара, док су у Македонији ови намети готово упола мањи – 395 евра, у БиХ 506 евра, а у Црној Гори 617 евра.
– Драстична је разлика код течног нафтног гаса, чију би потрошњу Србија, као и осве остале земље које претендују да поштују прописе ЕУ и екологију, требало да стимулише, јер је реч о еколошки најприхватљивијем гориву. Док су укупне таксе на ТНГ у Србији 315 евра на 1.000 литара, у Хрватској су 127 евра, а у Румунији 147 евра – објашњава Мићовић.
Е-капија
