Како Београд и Србију види британски Би-Би-Си: У Београду је пуно добре хране, пића, криминалаца и курви

Српске кафане место су доброг провода где се, уз пиће, слуша народна музика, пише извештач Би-Би-Сија. У свакој кафани прелепих девојака има довољно да напуне писту врхунске модне ревије, пије се и пева, а пауза се прави само да би се наздравило. Одлучио је, како каже, да за коју годину поново дође.

Праву Србију данас можете наћи у београдским кафанама које су нешто између енглеских пабова и чешких пивница, и где народну музику уз пиће слушају и млади који је не воле, пише у репортажи о Београду извештач Би-Би-Сија, који је после четири ноћи проведене у српској престоници „схватио зашто су све песме народне музике о пићу и(ли) женама“.

Некада центри уметничких и политичких дебата, у којима су се углавном окупљали старији мушкарци у ‘дрвеној’ атмосфери и задимљеном простору у којем ‘слободно теку’ пиво и ракија, данашње кафане доживљају препород, привлачећи млађе Београђане којима је досадила клупска мејнстрим сцена, пише британски јавни сервис.

„Многи Срби почињу да, уместо уз ‘хајнекен’ и текилу, време проводе уз домаће ‘јелен пиво’ и ракију – воћну или медовачу – и да играју уз живу музику“, наводи се у репортажи.

„Могао сам чути звук гитаре и буку масе чак пре него што смо отворили врата. Унутра, било је тешко наћи и место за стајање. Салвете су лепршале кроз бар, жене играле на столовима, а мушкарци се вешали једни другима око врата – неки су тако исказивали наклоност, други одржавали равнотежу. Људи су престајали да певају само да би наздравили – куцнули се чашама и повикали: ‘Живели!’“, истиче репортер Би-Би-Сија.

Према његовим речима, четврте ноћи свог истраживања ноћног живота у Београду одлучио је да се једног дана врати у главни град Србије.

„Донедавно, Београд је био познатији по својој улози у ратовима деведесетих и крвавом распаду Југославије, после чега су на крају настале Хрватска, Словенија, Црна Гора, Босна и Херцеговина, Македонија и спорна територија Косово. Србију често виде као негативца, оптужену за етничко чишћење и друге ратне злочине, али мени је много пута речено да су Сједињене Државе – моја домовина – одговорне за то што као скелети стоје зграде, ожиљци НАТО бомбардовања“, објаснио је репортер.

Данас, примећује, интернет је преплављен чланцима који хвале Београд као најновији град за провод, али истина је да је Београд то увек знао: техно журке деведесетих и приче које локалци и данас причају – о игри и песми на мостовима, кад су веровали да ће присуство цивила заштитити грађевине од НАТО бомби.

Сад, више од десет година после рата, у град многи долазе јер траже забаву.

„Људи долазе у Београд због ноћног живота – да се проведу, ‘покупе’ женске и јефтино се напију. А не да упознају Србију“, примећује за Би-Би-Си Београђанка Милица Исаковић.

Кафане су, додаје, постале толико популарне да је место у неким од њих – нарочито у „аустроугарском крају”, Земуну – потребно резервисати и седам дана унапред.

„Затекао сам се на Звездари, у кафани ‘Она моја’, а певач је – уз кларинет, виолину и хармонику – ређао народне песме, док је цео бар певао. Нисам знао речи, али нема везе – скоро свака српска народна песма, речено ми је, увек је о исте две ствари – пићу и женама“, наводи новинар.

„Ова песма је као свака друга. Жена га је оставила, па он пије“, каже Београђанин Лука Матић.

„Наравно, не могу да ‘му’ замерим (јунаку песме). Осврнуо сам се и схватио да ‘га’ је вероватно оставила једна од ових прелепих срцоломки које се окупљају у модерним кафанама. Јер, свако место у којем се пије у овом граду ‘претрпано’ је супермоделима – оне могу да напуне модну писту врхунске модне ревије. Да је ‘она’ оставила мене, и ја бих вероватно пио“, у шали примећује репортер.

Музика у тој кафани је, како каже, „била добра, или бар подношљива“.

„На Савском венцу, у ‘Испод моста’, неколико ноћи раније, нисам био те среће. Кад је живи бенд направио паузу, слушао сам прави турбофолк; традиционалну фолк музику помешану са агресивним техно ритмовима, коју су продуцирали и која је била популарна међу српским криминалцима деведесетих и у првој деценији 21. века. Кад је турбофолк затрештао са звучника у кафани, разузданост и ентузијазам били су ми забавни, али и збуњујући. Неки локалци, њих десетак, рекли су ми да мрзе турбофолк, али су свеједно са несмањеном радошћу и ентузијазмом дочекали почетак сваке песме“, објашњава један од својих доживљаја београдског ноћног живота.

„Ове песме су ужасне кад их слушаш код куће. Али кад си пијан у кафани – онда су сјајне. Текстови су ужасни, али кад их помешаш са алкохолом – ‘пали’“, примећује Милица, а извештачБи-Би-Сија закључује:

„Још нисам сигуран да ли пију да би слушали турбофолк или слушају турбофолк да би пили, али у сваком случају – провод је добар.“

 

РТС