Како до породице и деце са 200 евра плате

Београд – Да ли су становници Србије, пре свега млади, размажени и егоистични па не желе да наруше свој комфор рађањем деце, као што се то може чути у анализама и изјавама стручњака.

Чак је и председник Србије Александар Вучић на то реферирао једном реченицом у свом излагању о демографском стању нације „повећава се број аутомобила у Београду, а деце нема, само се њихов број смањује, тај проблем морамо да решавамо“.

Ипак, да млади нису толико размажени колико уплашени за егзистенцију своје потенцијалне породице говори неколико економских података.

Да почнемо од тога да је просечна плата у Србији у 2017. години износила 46.600 динара, што је испод 390 евра, по чему смо при самом дну у Европи. Али ни тих 390 евра не одсликава прави стандард већине грађана, јер је половина исплаћених плата у Србији испод 36.790 динара или 310 евра, а највећи број исплаћених плата (18,8 одсто) је на нивоу од 25.000 динара или 208 евра. То се односи на око 1,7 милиона запослених који су пријављени и за које се уплаћују порези и доприноси.

Према Анкети о радној снази Завода за статистику има још 564.600 неформално запослених, од чега две трећине у пољопривреди који вероватно зарађују далеко мање од просечне плате, а многи вероватно и мање од минималца. На то када се дода 475.000 незапослених, јасно је да засновати породицу за велики број грађана, уколико иоле размишљају о будућности деце, представља у најмању руку ризичну авантуру.

Од укупно 5.981.000 становника којима располаже Завод за статистику, у старосну категорију од 25-34 године упада свега 985.000 становника. Од тога је 613.200 запослено и то према методологији Анкете о радној снази чини сваког ко је у седмици пре анкете радило бар један сат, 132.600 незапослено и чак 165.700 је неактивно, што значи да из неког разлога не тражи посао.

Такође, просечне нето плате које зарађује ова категорија становништва на коју би требало да се односи популациона политика Владе или председника није баш најјасније су испод просечне. У категорији од 20 до 24 године просечна плата мушкарца је око 35.000, а жене око 32.000 динара. Просечна зарада мушкарца од 25 до 29 година износила је у новембру 2017. (за када је РЗС дала податке по новој методологији обрачуна просечне зараде) око 43.000 динара, а жене тек нешто мало преко 40.000 динара.

У старосној категорији од 30 до 34 године мушкарци зарађују у просеку око 48.000 динара, док су жене на око 43.000 динара месечно. Највеће плате иначе зарађују запослени између 35 и 44 година, где је плата мушкараца око 53.000, а жена око 46.000 динара. Ово може и да објасни зашто парови у Србији све касније добијају децу.

Ови подаци показују још нешто, а то је велики платни јаз између мушкараца и жена. А то је нешто што свакако може обесхрабрити жене да се одлуче за рађање.

Где расте број кола, расте и број деце

Иако продаја нових аутомобила расте последњих година, у прошлој години је износила 26.878 возила, то је и даље мање од половине оног што је рецимо продато 2008. године када је купце нашло преко 55.000 нових возила. Можда се председнику учинило да на улици види више возила зато што је више од 70 одсто нових аута продато у Београду. Истовремено Београд је можда и једини град у Србији који нема проблем са смањењем популације.

Популационе мере

Према речима председника државе Александра Вучића, за прво дете биће повећано давање државе на 100.000 динара, док ће се за друго дете добијати 10.000 динара месечно наредне две године. За треће дете добијаће се 12.000 динара месечно у току 10 година, а за четврто чак 18.000 динара. Како је речено, неке мере ступиће на снагу од 1. јула, остале од почетка наредне године. Навео је да ће то државу у првом тренутку коштати 12 милиона евра.

Наредни дан јавности се обратила и премијерка Ана Брнабић, која је најавила троструко подстицање рађања. Осим финансијске помоћи, друга ствар је електронски сервис „Бебо добро дошла на свет“, којом ће бити отклоњене све административне препреке за родитеље новорођене деце, где је то могуће“, док ће трећи део бити усмерен на усклађивање рада и родитељства апеловањем на компаније да олакшају родитељство запосленима.

М. Обрадовић, Данас.рс