И после годину дана од катастрофалних поплава које су опустошиле Обреновац, грађани ове општине, осим изјава да је реч о „хиљадугодишњим водама и падавинама“ и да је у питању била „Божја воља“, још увек нису добили одговор на питање ко је одговоран за људске жртве и бројне пропусте у одбрани града од водене стихије. Нису добили ни одговор на питање зашто се огласила само једна сирена за узбуњивање и то у тренутку када је вода већ увелико ушла у центар града.
Непосредно након мајских поплава начелник Сектора за ванредне ситуације (СВС) МУП Предраг Марић је изјавио:
“Обавеза локалне самоуправе је да сирене буду исправне и приправне. У Србији је тај систем сведен на петину… У Обреновцу је једна радила и огласила се.”
Нови магазин, 28. 5. 2014. године
О томе је у Скупштини Србије говорио и председник Владе Александар Вучић, одговарајући на посланичко питање.
“Што се тиче људских живота постојао је један објективан проблем за који мора да се сноси одговорност, али желим такође да вам кажем да за то може да сноси одговорност цела Србија да будемо потпуно поштени. Ми данас имамо свега 17 одсто исправних сирена у Србији, тако и у Обреновцу нису радиле све сирене. Радила је једна сирена, неки кажу две, потврђено је да је радила једна, није било довољно. Ако сада анализирате ситуацију у Србији у свега 17 одсто општина ради и једна сирена, тек толико да имате у виду у каквом се стању налази наша земља и колико смо о томе сви бринули у претходних и 10, и 15 и 20 и не знам колико година. Дакле, то је био кључни проблем.”
Отворени парламент, 29.5.2014. године
Са друге стране, пуковник у пензији Миодраг Савић, бивши начелник Управе за одбрану Републике Србије (2003-2006), за Истиномер каже да је систем цивилне заштите (ЦЗ) и одбране Србије био на далеко вишем нивоу до 2006. године, односно раздвајања Србије и Црне Горе. Сирене за узбуњивање су, тврди, редовно контролисане и одржаване, а Служба осматрања и обавештавања функционисала је у потпуности.
“Служба осматрања и обавештавања имала је у 24-часовном непрекидном раду 45 центара, осам центара је радило до 22 часа, чини ми се и Обреновац, а рад у радном времену имало је 106 центара. Укупно је у овој служби било 311 радника који су радили на пословима службе осматрања и обавештавања. До 2006. године, укупан број сирена у Србији био је 1.365, неисправно је било 403. Провере исправности сирена спровођене су једном месечно у 12 часова, сви оперативци укључе све сирене и већ након 30-40 минута имао сам извештај колико је исправних, а колико неисправних сирена. Од 2005. године, да не бисмо узнемиравали грађане и подсећали их на бомбардовање, радили смо “хладне” пробе. Управа је проверу исправности сирена последњи пут урадила у мају 2005. године. Последњих година, стање сирена, стварно је катастрофално. Нити се улаже, нити се проверавају, све се радило од случаја до случаја, односно од потребе до потребе”, прича Савић.
Према његовим речима, до 2006. улагано је и у модернизацију овог система, као што је на пример 2004. године у београдски Центар за осматрање и обавештавање, уложено 50.000 евра.
“Градски центар за осматрање и обавештавање смештен је у подруму зграде Скупштине Београда. Донацијом градских власти у вредности од 50.000 евра, центар је прошле године модернизован. Један зид контролне собе прекривен је екранима преко којих се може пратити стање на главним београдским раскрсницама, али и телевизијски програм. Командни пулт директно је повезан са полицијом, ватрогасцима, хитном помоћи, комуналним службама, радио и ТВ станицама… тако да је систем веома ефикасан. “Уколико добијемо обавештење о томе да се спрема велико невреме, одмах обавештавамо надлежне службе и организујемо пасивна дежурства”, објашњава Мајсторовић. Притиском на дугме укључују се све сирене за узбуњивање, којима се грађани обавештавају да их нека невоља може снаћи. (…) Надлежни кажу да су све (сирене) на територији града Београда исправне.”
Време, 7. 7. 2005. године
Управа за одбрану Србије била је задужена за план одбране Србије и припрему привреде и друштва за рат и ванредне ситуације, а у њеној надлежности била је радна и материјална обавеза и припрема субјеката одбране и цивилне заштите у Србији. До 2006. године Управа је била у оквиру Министарства одбране, од 2006. до 2010. преименована је у Управу за ванредне ситуације, да би 2010. био формиран Сектор за ванредне ситуације МУП-а.
Према информацијама које је Истиномер добио из Сектора за ванредне ситуације, последња провера система за јавно узбуњивање, по одлуци Владе Србије, обављена је 24. марта 2010. године, у оквиру Дана сећања на страдале у НАТО бомбардовању 1999. године.
По мишљењу професора Правног факултета Универзитета Унион др Богољуба Милосављевића, промене у надлежностима МО и МУП, и формирање СВС МУП, на основу, како истиче, на брзину усвојеног Закона о ванредним ситуацијама 2009. године, извршено је на такав начин да је постојећи систем ЦЗ , као и систем обавештавања и узбуњивања разграђен, а уместо њега успостављен нови, слабо конструисан систем заштите и спасавања у ванредним ситуацијама, о чему је Истиномер писао. Шта то практично значи, видело се у прошлогодишњим мајским поплавама.
Паралелно са овим променама на нивоу Србије, долази и до промене Статута града Београда 1. јануара 2009, на основу којих је општина Обреновац изгубила статус јединице локалне самоуправе и постала градска општина. А нешто више од годину дана раније, у другој половини 2007. године, након више од четири деценије постојања 305. Инжењеријска бригада исељена је из Обреновца. Новим Статутом града, све активности везане за организацију и спровођење заштите од елементарних и других већих непогода, у надлежности су града Београда. У пракси, то је значило да је општина Обреновац изгубила право да у ванредним ситуацијама доноси одлуке релевантне за безбедност грађана Обреновца, без одобрења из Београда. Нејасно је зашто је то учињено ако се зна да је Обреновац, који се налази на крају Колубарског слива, познат по ризику од поплава, које су, пре прошлогодишње, забележене и 1937, 1940, 1962, 1981, 2001. и 2006. године. У сећању многих Обреновчана још увек је поплава из 1981, када је вода ушла у приземље електране, евакуисано је 1.000 породица из насеља Шљивице, ангажовано 11.000 људи и инжењеријске јединице ЈНА. Такође, због ПД “ТЕНТ”, Обреновац је познат и као критично место по питању еколошких акцидената. Све заједно, довело је до тога да је Обреновац постао општина са врло дискутабилним системом одбране и заштите од елементарних непогода и еколошких акцидената.
Након усвајања Закона о ванредним ситуацијама, у марту 2010. године долази до прве измене Статута града Београда, којом се између осталог прецизније дефинишу активности и надлежности града у области заштите и спасавања у ванредним ситуацијама. У пролеће 2013. године, поново се мења Статут града Београда и уводи се обавеза организовања цивилне заштите на територији града Београда. Прописи Града, као и статути градских општина, морали су бити усклађени са Изменама Статута града у року од 60 дана од дана ступања на снагу.
Уочи измене Статута Београда, Градски штаб за ванредне ситуације за територију града Београда, усвојио је 29. априла 2013. закључак у коме је “констатовано да систем јавног обавештавања и узбуњивања становништва на територији града Београда, функционално не задовољава своју намену из два разлога:
1. Због техничке неисправности и нефункционалности постојећег система обавештавања и узбуњивања становништва
2. Због непокривености системом јавног обавештавања и узбуњивања нових зона или делова територије града Београда, који су изграђени после 1985.”
(Извештај о раду Градског штаба за ванредне ситуације на територији града Београда за 2014. годину, страна 8, март 2015. године)
Извештај градског штаба на територији Града Београда за 2014. годину, разматрало је Градско веће града Београда, на седници одржаној 5. марта ове године, и предложило Скупштини града Београда да га усвоји у предложеном тексту. Иако је био једна од тачака дневног реда седнице Скупштине Београда 2. априла, није ушао у расправу и повучен је са дневног реда истог дана, а као тачка дневног реда није се нашао ни на наредној седници Скупштине Београда одржаној крајем априла, тако да Скупштина Београда о њему још није расправљала, нити га је усвојила.
Поменути закључак Градског штаба, потврду је добио већ 24. јуна 2013. године у Обреновцу, када је дошло до већег еколошког акцидента услед развејавања пепела са депоније ПД “ТЕНТ”. Тим поводом, начелник СВС МУП Предраг Марић, присуствовао је састанку штаба за ванредне ситуације општине Обреновац 19. јула 2013. на коме је тема била и успостављање координације и команде звучног обавештавања становника уколико дође до новог развејавања пепела са депонија ТЕНТ-а. Одлучено је да ће бити предузете све мере како би се у случају нове опасности у Обреновцу огласиле сирене.
„Ја сам свестан чињенице да сирене буде нека сећања која ником у Србији нису драга на 1999. годину. Али сам и свестан чињенице да је ваљда људски живот најважнији и здравље наших суграђана. Данас је била седница општинског штаба за ванредне ситуације, којој сам присуствовао, где је то предвиђено као крајња мера – употреба сирена, у циљу упозоравања грађана да услед појаве пепела не буду изложени њиховом штетном дејству, и то је крајња, понављам, крајња солуција.“
Обреновац.рс, 19. 7. 2013. године
Статут Градске општине Обреновац, иако је морао бити усаглашен са Изменама Статута Београда у року од 60 дана од ступања на снагу, измењен је тек 28. октобра 2013, а ступио је на снагу у новембру 2013. Ипак, да апсолутно ништа није урађено у превентивном смислу, како по питању организовања и оспособљавања, односно опремања цивилне заштите на територији Београда укључујући и Обреновац, тако и у оспособљавању система за узбуњивање у Обреновцу, уверили су се не само грађани Обреновца, већ и цела Србија 16. маја прошле године.
Уместо организовања цивилне заштите и функционалног оспособљавања система за обавештавање и узбуњивање, све активности у Београду, биле су усмерене на промену владајуће градске коалиције. Након смене Драгана Ђиласа са места градоначелника Београда у септембру 2013, Влада Србије је у новембру те године донела одлуку о распуштању Скупштине града Београда и формирала Привремени орган који је обављао текуће послове из надлежности Скупштине града Београда. За председника Привременог органа именован је Синиша Мали, који је почетком децембра 2013. именован за команданта Градског штаба за ванредне ситуације, а почетком фебруара 2014. то именовање је још једном потврђено, када су изабрани нови чланови Градског штаба за ванредне ситуације.
Већ од половине августа 2013. Град Београд у складу са надлежностима утврђеним Уставом и законима, а на основу Измена Статута, био је у обавези да покрене поступак доношења одлуке о организацији и функционисању цивилне заштите на територији Града, и да обезбеди поступак спровођења те одлуке. Такође, као јединица локалне самоуправе Град Београд био је у обавези и да обезбеди функционисање система узбуњивања и обавештавања грађана Обреновца, нарочито након еколошког акцидента који је показао да је систем ван функције. Међутим обе ове теме разматрају се на седницама Градског штаба за ванредне ситуације на територији Београда тек након прошлогодишњих мајских поплава! На предлог Градског већа града Београда, Скупштина града Београда је тек 24. октобра прошле године, донела Одлуку о организацији и функционисању цивилне заштите на територији града Београда. Нешто раније, 11. августа, градоначелник Синиша Мали својим актом је извршио пренос одређених послова ванредних ситуација на градске општине. И поред позивања Истиномера на Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја градске власти нам нису доставиле ниједну од поменутих одлука. Такође, без одговора остала су и питања упућена градским властима у Београду:
1. На који начин је Градска управа, након измене Статута града (31. 5. 2013), у 2013. учествовала у развоју цивилне заштите и спровођењу мера и задатака цивилне заштите на територији Града и градских општина?
2. Које мере и активности је Градска управа, у 2013. и 2014. години, након измене Статута града, предузела у области планирања и развоја система заштите и спасавања на територији Града и градских општина?
3. Да ли је и који износ финансијских и материјалних средстава Градска управа определила из буџета Града у 2013. и 2014. години (посебно за 2013. односно 2014.) за потребе организовања цивилне заштите, и планирања и развоја система заштите и спасавања?
4. Да ли је, у другој половини 2013. године, Градска управа наложила градској општини Обреновац да предузме мере и задатке цивилне заштите, и које?
Када реч о функционисању система за обавештавање и узбуњивање, ситуација је још тежа јер је тек 9. јуна прошле године решењем градоначелника формирана радна група “са циљем да сагледа стање и предложи решење доградње садашњег система за јавно обавештавање и узбуњивање становништва за територију града Београда”.
На питање упућено СВС МУП, односно Управи за ванредне ситуације у Београду, какво је данас стање система за узбуњивање на територији ГО Обреновац и да ли је у функцији, Истиномер је добио одговор да за активирање сирена постоји формирана јединица за узбуњивање на територији ГО Обреновац, и да је 24. септембра прошле године извршена „хладна“ проба сирена за узбуњивање на територији ГО Обреновац.
„На основу извршене пробе, установљено је да су од девет инсталираних сирена, четири електричне исправне, а за једну која је у претходним проверама била исправна, није било могуће извршити проверу јер је ЕДБ приликом својих радова оставила сирену без напајања. Систем за даљинско активирање није у функцији, али се ове сирене могу ручно активирати.“
Управа за ванредне ситуације у Београду, бр. 050-2/2015-07/9, 9. 2. 2015. године
Решењем градоначелника од 24. децембра прошле године формиран је стручни тим за израду пројекта „Доградња система за јавно узбуњивање за територију града Београда“, у оквиру кога је предвиђена и израда студије акустичности за територију града Београда, којом ће бити обухваћена и ГО Обреновац. По усвајању „Студије акустичности за територију града Београда“, биће израђен и усвојен Идејни пројекат „Доградња система за јавно узбуњивање за територију града Београда“ и „Пилот пројекат за ГО Обреновац“. Такође, у току је усвајање Плана рада стручног тима за „Доградњу система за јавно узбуњивање за територију града Београда“ којим се предвиђа „Успостављање интегрисаног система јавног узбуњивања на територији ГО Обреновац“ до краја 2015. године. Као и у претходном случају, и поред захтева, Истиномеру нису достављене копије наведених документа, а без одговора је остало и питање: Које мере и активности је кабинет Градоначелника, односно Градска управа, у 2014. години, пре 16. маја прошле године предузео на успостављању функционисања система за обавештавање и узбуњивање на територији градске општине Обреновац?
Почетком марта ове године председник Градске општине Обреновац, Мирослав Чучковић је о стању система за узбуњивање у Обреновцу рекао:
“Друга ствар јесте да покушамо на неки начин да добијемо јачу опрему и савременије системе за обавештавање. Тренутно овде имамо човека који је задужен за две сирене које раде. Имамо људе који су у полицијским колима, колима хитне помоћи и ватрогасним колима који су спремни да крену да обавештавају народ. Изнајмили смо од Сектора за ванредне ситуације неколико аутомобила “лада нива” с мегафонима који би били за обавештавање становништва. То је све импровизација у односу на озбиљан систем обавештавања који је очигледно потребан нашој општини.”
РТВ Маг, 6. 3. 2015. године
Намеће се закључак да су градске власти у Београду и Штаб за ванредне ситуације системски били потпуно неприпремљени за катастрофу која је погодила пре свега градску општину Обреновац, али друге општине на територији града, и да поред законских обавеза и сазнања о неопходности оспособљавања функционисања система за узбуњивање и организације цивилне заштите, ништа није предузето по том питању. О томе сведоче како потапање Обреновца и људске жртве, тако и евакуација грађана која је спроведена у хаотичним околностима и са израженим недостатком људства и техничке опремљености. Званична одговорност за то још увек није утврђена, а “политичка превирања” у Београду, која су претходила мајским поплавама, нити могу, нити смеју да буду оправдање. Коначно, остаје нејасно и које су то заслуге у систему одбране градоначелника Синише Малог, због којих му је, крајем прошле године, додељена војна спомен-медаља за изузетан допринос систему одбране Републике Србије.
И поред свега што му се догодило, Обреновац, ако је судити по Карти ризика од елементарних непогода на сајту СВС МУП, није град изложен ризику од елементарних непогода, шта год о томе мислили грађани Обреновца.
Ауторка је новинарка, грађанка Обреновца.
Истиномер.рс
“Али сам и свестан чињенице да је ваљда људски живот најважнији и здравље наших суграђана”… Pa… Valjda su vam ljudski zivoti i zdravlje gradjana najbitniji… Ali iz prilozenog teksta i proslogodisnjih polava, nebi se reklo da je tako… Pre bih rekao da su vam bili bitni samo vasi zivoti i vasa imovina…
A druga stvar, meni deluje kao da Obrenovac uopste nije ni branjen, nego je namerno potopljen da bi se sistemski tj. strateski branio Beograd… Obrenovac im je posluzio kao veliki bazen u koji su pustili ogromnu kolicinu vode, koja, da je pustena u Savu, koja je vec bila dosta visoka zbog vode koja je dosla iz Bosne, pa da je sva ta vodurina zajedno, stigla do Dunava, Beograd bi bio u ozbiljnom problemu, sto meni licno ne bi bilo zao! Ali Obrenovca, i gradjana Obrenovca, mi je jako zao… Obrenovac je zrtvovan zbog Beograda!!!