fbpx
Насловна / Став / Како се пере историја
Како се пере историја 1

Како се пере историја

Каква је веза између Хитлера и Хашког трибунала, између нацистичког новог поретка и данашње нове Европе? Љубитељи Хашког трибунала и еврофанатици рекли би да је то злобна и натегнуто тенденциозна теза. Слажем се, то је могуће само у машти антихашких лобиста, али два британска новинара, Сајмон Данстен и чувени Џерард Вилијамс, у својој књизи „Сиви вук” доказују да се Адолф Хитлер није убио 30. априла 1945. године у бункеру у Берлину већ да је побегао у Аргентину, где је лагодно и срећно живео све до 1962. године и чак изродио и потомство. Признајем, када сам чуо за ту књигу слатко сам се насмејао, британске колеге нашле су прави начин да зараде добру лову, Хитлер је очито и данас хит тема, од старог мјузикла „Адолф Хитлер суперстар” до ове најновије књиге о фиреру. Но, када сам је прочитао више се и нисам смејао. То је приказ савршене организације Трећег рајха, нацистичке државе у којој плате војника, официра, професора, учитеља, лекара, новинара нису касниле ниједан дан, чак ни у априлу 1945. године. Државе, у којој је производња тенкова, авиона и подморница била већа 1944. него 1941. То је приказ тајних нацистичких операција како наставити живот и после изгубљеног рата, фрапантни подаци и документи. Аутори књиге „Сиви вук” тврде да је генерал Двајт Ајзенхауер 12. октобра 1945. изјавио за Асошијетед прес: „Постоје све претпоставке да је Хитлер мртав, али нема ни најмањег доказа за његову смрт”. Совјетски маршал Георгиј Жуков рекао је 6. августа 1945: „Нисмо пронашли леш који би могао бити Хитлеров”. Стаљин је 17. јула 1945. на Потсдамској конференцији инсистирао да је Хитлер побегао, „вероватно у Шпанију, или у Аргентину”. Чији су онда били угљенисани лешеви, које су совјетски војници пронашли поред бункера у Берлину? Аутори „Сивог вука” кажу да су то били лешеви двојника Хитлера и Еве Браун.

Када сам у мају 1991. у Москви за „Политику” интервјуисао шефа КГБ-а, совјетског генерала армије Владимира Крјучкова, а био је то једини интервју који је икада дао неки шеф КГБ-а, замолио сам га да ми његови службеници покажу остатке лобање Адолфа Хитлера. Говорило се да су остаци те лобање у власништву КГБ-а. Генерал се само насмејао мојој молби. После сам сазнао да је тај фрагмент Хитлерове лобање подвргнут анализама ДНК и да припада некој жени млађој од 40 година, и то не Еви Браун. Мистерија, или велика превара? Логично је онда и питање, ако су то све знали Американци и Британци зашто им је била потребна службена верзија о Хитлеровом самоубиству у бункеру? Да би се допустило новој Немачкој да никне из пепела старе, кажу писци ове књиге. И управо ту присталице антихашког лобија код нас злобно и тенденциозно проналазе одређену логику, логику најновијих одлука из Хашког трибунала. Могуће је да се историја прекраја и пере на разне начине? Мало двојници, мало трибунали!

Но, пустимо лобање и Хитлера у Аргентини. Тамо је наводно умро од инфаркта 1962. године, вероватно у тренутку када је чуо да је маршал Тито постао лидер несврстаних. Не задирући у једно од општих места федералистичког дискурса, чини ми се да данашњи пројекат нове уједињене и интегрисане Европе, заправо, и није плод либералне мисли, већ тоталитарних идеологија, нацизма и фашизма, и њихових разних варијанти. Можете то схватити као обичну провокацију, памфлет који ће изазвати гнев фанатика европске идеје, али апостоли европске идеје били су Хитлер и Мусолини. Почнимо од нацистичког министра пропаганде Јозефа Гебелса.

„Технологија транспорта и телекомуникација смањује раздаљине између народа и то ће неминовно довести до европске интеграције”, говорио је Гебелс 1940. додавши: „ви сте постали чланови једног великог рајха који се спрема да реорганизује Европу, да поруши све границе у њој које још раздвајају европске народе и омогући им да живе лакше и заједно”. Обраћајући се једном скупу нацистичке странке у Нирнбергу 1937. Хитлер је дословно рекао: „Нас више интересује Европа од било које државе, наш народ, наша култура, наша економија развиле су се и могу да наставе са развојем само у једном ширем европском контексту, и ми желимо европску породицу народа”. Међутим, најартикулисанија нацистичка мисао поводом овог питања појавиће се 1938. на великој конференцији у Берлину на тему „Europaische Winrtschaftsgemeinschaft”, или дословно „Европска економска заједница”. Министар економије Трећег рајха Валтер Функ је подвукао тада „да је дошло време за економску интеграцију Европе, да је дошао и крај националним валутама и да ће рајхсмарка бити валута те интегрисане Европе”.

Мусолинијев министар финансија од 1922. до 1925. Алберто де Стефани написао је 1941: „Нације не могу бити чврста основа за пројекат нове интегрисане Европе и због своје разноликости и традиционалне непомирљивости. Европска унија неће бити подложна тим осцилацијама”. Директор и главни уредник листа „Ћивилта фашиста”, Камило Пелици пише 1941: „Једна нова заједничка Европа, од Атлантика до Урала јесте наш циљ. То је мисија која нам предстоји, ми Италијани, Немци и сви европски народи морамо то ускоро и да остваримо. То ће бити једна нова Европа за нова епохална надахнућа”.

Признајем, прочитавши све то и ја сам надахнут…

 
Мирослав Лазански
Политика

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Дан после посете ЕУ комесара Вучић хапшењима почео предизборни обрачун са Ђиласом 11

Дан после посете ЕУ комесара Вучић хапшењима почео предизборни обрачун са Ђиласом

Београд — Kако сазнаје Б92.нет, припадници МУП-а ухапсили су директора „Дајрект медије“, као и два …

Мекалистер у Скупштини Србије – још једна ЕУ-СНС фарса 12

Мекалистер у Скупштини Србије – још једна ЕУ-СНС фарса

ЕУ парламентарац Мекалистер јуче се у Скупштини Србије није срео с опозиционим посланицима, како су …

Један коментар

  1. Ne samo da se nije ubio, nego su njegova deca osnivači kodeks alimentarius-a,,,

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *