понедељак , 23 новембра 2020

Касетне бомбе НАТО и даље прете

0
(0)

ПЕТНАЕСТ година после НАТО бомбардовања, заостале касетне бомбе и даље прете! На територији Србије, те експлозивне направе, по злу чувене „жуте убице“, још се налазе на површини од шест милиона квадратних метара.

А једна од њих, минулог викенда умало није била кобна. У дворишту Нишлије Милије Јовановића у Улици Бољевачка 5, недалеко од главне аутобуске станице, пронађена је заостала касетна бомба. Избегнута је велика трагедија, јер паклена направа, срећом, није активирана, иако је откривена приликом копања у башти Јовановића.

Током НАТО агресије на СРЈ је бачено око 1.765 контејнера касетних бомби, са око 300.000 пројектила на 219 локација. Тим пакленим направама били су засути, не рачунајући општине на КиМ, атари Ниша, Краљева, Бруса, Прешева, Бујановаца, Куршумлије, Рашке, Гаџиног Хана, Лепосавића, Сјенице, Чачка, Владимираца, Кнића, Стара Пазове и Сопота.

Приликом бомбардовања, снаге НАТО су користиле следеће касетне бомбе: РБЛ-755, ЦБУ-87, ЦБУ-99, АГМ-154/А и БЛ-755, у којима се налазило од 145 до 247 комада касетне муниције типа МК-1, МК-4, МК-118, БЛУ-97А и БЛУ-97А/Б.

У току бомбардовања и непосредно после њега, полиција и војска су уклањале неексплодирану касетну муницију која се налазила на површини земље, што је значајно утицало на смањење броја страдалих, пре свега деце.

У складу са међународним стандардима, на територији Србије до сада је од ових експлозивних направа очишћена површина од 10.830.927 квадратних метара.
ШТА ЧЕКА СРБИЈА?

НАША земља је једина у региону која није потписала Конвенцију о забрани коришћења, трансфера и складиштења касетне муниције, коју је до краја 2011. године верификовало 111 држава у свету. Као највећа жртва касетне муниције, наша држава је била и један од иницијатора да се такав споразум донесе, а до данас није ставила параф на овај документ. Мотиви за избегавање потписивања никада нису званично саопштени.

– Касетна муниција се још налази на локацијама Бујановац, Прешево, Ниш и Стара Пазова – каже, за „Новости“ Бранислав Јовановић, директор Центра за разминирање Србије.

Највећи део хуманитарног разминирања локација са касетним бомбама, али и с другим експлозивним направама у Србији, урадили су руски специјалци, уз координацију тамошњег министарства за ванредне ситуације, према пројекту Центра за разминирање.

– Досад смо пронашли и уништили 12.500 неексплодираних убојних средстава – истиче Виктор Сафјанов, директор Руско-српског хуманитарног центра. – Ризична територија је све мања, а владе наше две државе улажу велике напоре да се све загађене територије максимално очисте.

У Центру за разминирање Србије подсећају да су они задужени за израду пројекта за уништавање неексплодираних средстава, а да донатори обезбеђују средства. Уништавање свих минско-експлозивних средстава је иначе веома скупо тако да се, по проценама чишћење квадрата од касетних бомби плаћа од 0,8 до 1,2 евра. У цену улази и локација, односно приступачност терена.

Пиротехничар Слађан Вучковић из Ниша, указује од касетних бомби страда 90 одсто цивила и да мора да будемо свесни опасности које носе заостале експлозивна средства.

– Све касетне бомбе имају пиезо кристал, а он може да се активира уз помоћу статичког електрицитета, који има сваки човек или животиња – каже Вучковић. – Такође, ове бомбе имају различите упаљаче који се активирају на светлост, температуру, потрес. То значи да заостала касетна бомба може да експлодира не само када се нагази, већ и када поред ње прођете, или је обасја прво сунце после ноћи у којој је бачена.

У својим јавним наступима, Вучковић настоји да демантује „потпуно нетачне“ тврдње светских произвођача да наводно само један одсто бачених „касеташица“ не експлодира.

ЦРНИ БИЛАНС

– 7. маја 1999. у бомбардовању Ниша погинуло 15, а рањено 18 цивила.

– 1999. Младен Стојановић, радник МУП, погинуо на Копаонику.

– 1999. Слађан Вучковић, војни деминер, остао без обе шаке на Копаонику.

– 1999. Браниславу Капетановићу разнете руке и ноге у Сјеници.

– 2000. Владимир Јовановић (72) погинуо док је обрађивао башту у Нишу.

– 2012. на Копаонику погинули старији водник прве класе Небојша Милић (37) из 98. ваздухопловне бригаде и старији водник Славиша Марковић (36) из 204. ваздухопловне бригаде.

– 2012. Деминер Раде Алимпијевић (49), из Моровића код Шида, страдао на Копаонику.

 

М. Ристовић, Новости

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Гренел оптужује Немачку да подрива солидарност НАТО

0 (0) БЕРЛИН – Амерички амбасадор у Немачкој Ричард Гренел прозвао је немачке социјалдемократе (СПД) …

21 година од ратног злочина НАТО у Грделичкој клисури

0 (0) Данас се навршава 21 година од како је у Грделичкој клисури изведен напад …

7 Коментара

  1. А ДОШО ТИ ЈЕ ЦРНИ ДАН ВУЧИЋУ ИМА НАРОД ТЕБЕ ДА КРЕШЕ,ЈЕБО САМ ТИ МИЛОСНУ МАЈКУ ИЗДАЈНИЧКУ.

  2. Da li se meni cini ili ono sto je eksplozija odbacila…deminer ili….

  3. a ko je ZNAO dace da PUKNE ili snimao ticice ?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Send this to a friend