Насловна / Свет / Азија / Кина гради флоту отвореног мора
Кина гради флоту отвореног мора 1

Кина гради флоту отвореног мора

Кина гради флоту отвореног мора. Иступање Си Ђинпинга о претварању Кине у јаку поморску силу на колективној обуци чланова Политбироа ЦК КПК сведочанство је континуитета поморске стратегије коју спроводе разне генерације кинеског руководства. При томе изјаве о посебној пажњи јачању позиција Кине у светском мору омогућава да се изведу одређени закључци о неизбежној еволуцији кинеске спољне политике.

Си Ђинпинг је такође говорио о важној улози коју ће играти светско море у осигурању економских интереса и националне безбедности Кине. Сматра се да ће коришћење морских ресурса бити у перспективи важан извор напретка за економију земље. Ипак реторика кинеског руководства далеко излази ван оквира размишљања о сврсисходности коришћења ресурса светског мора. Посебна пажња се поклања увећавању могућности земље у заштити својих права на море. Кинеско руководство поклања велики значај војном аспекту изградње јаке поморске силе.

Појава глобалних економских интереса у држави увек иде раме уз раме са проширењем сфере њених политичких интереса и изградњом океанске војно-поморске флоте. Изградња снажне океанске флоте увек ће се видети као изазов земљама које одређују текући светски поредак, независно од било каквих изјава и оправдања која се подводе под ту изградњу.

1898. године немачки кајзер Вилхелм Други је изрекао чувену фразу да будућност Немачке лежи на води. Те године немачки парламент је усвојио чувени Први поморски закон, који је означио убрзану изградњу војне флоте. Надаље се то претворило у војно-поморско супарништво са Великом Британијом.

Творац немачке флоте отвореног мора адмирал Алфред фон Тирпиц, говорећи у парламенту, рекао је: Поморски интереси Немачке су порасли од доба оснивања империје на сасвим неочекивани начин. њихово оигурање је за Немачку питање живота. Ако се омету или озбиљно оштете ови поморски интереси, земља ће кренути у сусрет прво економском, а затим и политичком назадовању.

Интересантно је поредити то са фрагметном излагања Си Ђинпинга: Улога мора у структури развија националне економије и њене отворености према спољном свету постаје све важнија, она пружа све осетнији утицај на питања заштите државног суверенитета, безбеднсоти и интереса развоја, коа и на изградњу еколошке цивилизације. У међународној конкуренцији у политичкој, економској, војној, технолошкој сфери стратешка улога мора такође очигледно расте.

Реч је о разним земљама и разним историјским епохама, али уз све разлике у реторици, смисао остаје претходни. Као и Немачка пред Први светски рат, Кина у контексту брзог економског напретка и ограничености сопствених ресурса све више зависи од страних тржишта и страних сировина. Попут Немачке, место на светским тржиштима и доступ неопходним сировинским активима Кина треба да освоји у жестокој конкуренцији са западним компанијама. На ову конкуренцију врше утицај не само политички, већ и војни фактори.

Западна интервенција у Либији и пад режима Моамера Гадафија нанели су кинеским грађевинским компанијама које су радиле у тој земљи штету од 16,6 милијарди долара, 35000 кинеских грађана је морало хитно да се евакуише. Ако Кина и даље буде неспособна да заштити своје стране економске интересе политичким и војним методама, од одређеног тренутка њени планови глобалне економске експанзије ће се суочити са непревладивим ограничењима.

Кина је већ приступила изградњи своје флоте отвореног мора, укључујући носаче авиона, нуклеарне подморнице, разараче са крстарећим ракетама и велике десантне бродове. За сада се ови напори Кине налазе у раном стадијуму. САД још не виде у томе разлоге за забринутост и у америчким војно-политичким круговима нема једнозначног мишљења како треба реаговати на кинеске војно-поморске амбиције. Слична је реакција постојала и код водеће силе 19. века Енглеске када је Немачка почела трку у наоружавању на мору. Али надаље стални напредак немачке ратне морнарице је постао један од главних фактора који су изазвали забринутост Енглеза и један од најважнијих узрока сукоба међу овим државама.

Разуме се, Кина с почетка 21. века не личи на Немачку с почетка 20. века. По већини параметара и кинеско-амерички конфликт није предодређен. Истовремено логика понашања страна по питањима развоја ратне морнарице тада и сада може да буде необично слична.

Василииј Кашин,

 

Извор: Глас Русије

Како бисте оценили овај текст?

+Кликните на звезду за оцену!

Актуелно

Кина тражи од Индије да се удруже како би се одбраниле од трговинског „разбојништва“ САД-а 11

Кина тражи од Индије да се удруже како би се одбраниле од трговинског „разбојништва“ САД-а

Кинеске власти су позвале индијску владу да удруже напоре како би ефективно надокнадиле потенцијални утицај …

Пекинг: Ако САД желе ескалацију трговинског сукоба, даћемо одлучан одговор и борићемо се до краја 12

Пекинг: Ако САД желе ескалацију трговинског сукоба, даћемо одлучан одговор и борићемо се до краја

Кина не жели трговински рат, али га се не не боји, рекао је портпарол Министарства …

3 Коментара

  1. Velimir Dukic

    Svet uopste vise ne shvata ,kako Kina radi i sta ,zna se samo da ide brzo napred

  2. КИНА је сила у сваком погледу!

  3. Дабогда затворили све пловне путеве американским бродовима!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *