Кина објавила да ће утростручавати животни стандард за по 70 милиона људи годишње

Управо усвојени тринаести петогодишњи план у Кини представља фундаментални преокрет целе кинеске економије и формирање економског модела, алтернативног западном. С обзиром на повезаност политике и економије, у наредних пет година треба очекивати озбиљно погоршање кинеско-америчких и кинеско-европских односа

Кина ће у наредних пет година производњу смањивати и преоријентисати, а број потрошача повећавати. Али не квантитативним методама, као што то покушава Запад преко POPS и QE, већ квалитативним методама које предвиђају реформу самог друштва. Због тога су и програм назвали „друштво средње класе“

У плану је и активно пресељавање сеоског становништва у градове јер Кина има амбицију да кроз пет година Кина формира средњу класу по броју три пута већу него у САД и два пута већу него у Европи

Предвиђен прелазак са производње јефтиних копија туђег на производњу производа са кључним уделом кинеских иновација. Кроз пет година Кина намерава да има сопствену производњу процесора и SoC-склопова, као и да оствари глобално лидерство у хемијској индустрији, комуникационим технологијама, свемиру, интернету, софтверу, електроници, индустрији и производња 3D-штампе, белој техници, авиоградњи

Пише: Александар ЗАПОЉСКИС

СВЕТ очекују озбиљни потреси.

Судећи по информацијама из отворених извора, план предстојеће тринаесте кинеске петолетке (2016-2020. године) фактички предвиђа озбиљне, на неким местима чак и драматичне, промене у условима живота и бизниса целог света.

То се односи, пре свега, на Европу и САД као главне потрошаче кинеске робе. Зато што у наредних пет година Кина намерава да се преоријентише на домаће тржиште.

Мотиви руководства НР Кине су очигледни. Трансформација домаћег тржишта у огромну основу националне економије значајно смањује њену зависност од већине спољних колебања. Пре свега – од промена курса новца. Међутим, ово је само врх леденог брега.

Суштина овог плана, који сада доноси четврта сесија Свекинеског конгреса народних представника 12. сазива, много је дубља, већа и фундаменталнија.

Фактички реч је о намери Кинеза да у потпуности преобликују читав свој економски модел. А почеће са смањењем финансирања индустрије.

То свакако изгледа чудно у поређењу са антикризним мерама у другим земљама, које очајнички покушавају да стимулишу производњу. Међутим, Кинези сматрају да је бесмислено настављати производњу непотребне тржишне робе само ради процеса производње.

Узрок кризе је фундаментално непоклапање глобалних процеса производње и потрошње. Стога ће Пекинг у наредних пет година производњу смањивати и преоријентисати, а број потрошача ће повећавати. Али не квантитативним методама, као што то покушава Запад преко POPS и QE, већ квалитативним методама које предвиђају реформу самог друштва.

Због тога су и програм назвали „друштво средње класе“. При чему они овај проблем покушавају да реше истовремено на два начина: активним смањењем броја сиромашних и повећањем величине додате вредности кинеске робе.

Прво представља радикално повећање животног стандарда (по величини просечне годишње зараде и до 3-4 пута) за око 70 милиона људи годишње. На тај начин, захваљујући овим и другим мерама, као што су, на пример, пресељење сеоског становништва у градове, кроз пет година Кина планира да формира средњу класу по броју три пута већу него у САД и два пута већу него у Европи.

Ово значи да ће у случају успеха Кина кроз пет година потпуно бити независна од европског и америчког тржишта. Наравно, Пекинг не планира да обустави спољну трговину, али њен значај за националну економију помериће се са првог на четврто место.

Реализација целог програма тринаестог кинеског петогодишњег плана директно зависи од степена успешности другог планираног корака – увођења у индустрију научно-технолошких достигнућа, која ће омогућити земљи да пређе са производње јефтиних копија туђег на производњу производа са кључним уделом кинеских иновација.

Кроз пет година Кина намерава да има сопствену производњу процесора и SoC-склопова, као и да оствари глобално лидерство у хемијској индустрији, комуникационим технологијама, свемиру, интернету, софтверу, електроници, индустрији и производња 3D-штампе, белој техници, авиоградњи.

Ера јефтине радне снаге је завршена.

Да бисте имали средњу класу, морате јој обезбедити добре плате, а да би притом кинеска роба остала конкурентна, удео плата у структури њене цене коштања би требало да има занемарљиву вредност. То је могуће само при масовној производњи високотехнолошких производа са високом додатом вредношћу.

За Русију у тринаестом кинеском петогодишњем плану постоје три важна момента. Прво, то је прилика да се преузме искуство потпуне реформе целокупног националног економског модела и његово повлачење из западног либералног ћорсокака. Ако руска влада није у стању да сама схвати како се то ради, онда јој је пружена могућност да то научи.

Друго, раст средње класе у Кини значи раст унутрашње тражње, укључујући и тражњу за руском робом. Осим тога, кинески глобални пројекат Економског појаса Пута свиле, који обухвата 70 земаља, ствара низ могућности и за руску привреду.

Међутим, осим позитивних, постоје негативни моменти.

Индустријска револуција, коју Кина планира као један од својих стратешких циљева, предвиђа приступ производњи савремене индустријске опреме. Наравно, лидере као што су Немачка, Белгија и САД у скупим и сложеним секторима они не могу да надмаше. Зато ће, у првом реду, доћи до пораста конкуренције у оним сегментима у којима своје машине нуди и Русија. Како на унутрашњем кинеском, тако и на тржиштима Африке и Јужне Америке, у којима Кина планира експанзију у блиској будућности. И то је такође тема за размишљање за руску владу, ако је она, наравно, компетентна по овом питању.

Генерално, тринаести петогодишњи план у Кини представља фундаментални преокрет целе кинеске економије и формирање економског модела, алтернативног западном. С обзиром на повезаност политике и економије, у наредних пет година треба очекивати озбиљно погоршање кинеско-америчких и кинеско-европских односа.

А после 2020. године, постоје велике шансе да се види почетак трансформације „Великог Запада“ у праву регионалну забит негде на граници света, у ствари, управо онакву каква је био пре периода Опијумског рата.

А на путу је још и Индија…

Превео: Срђан Ђорђевић

Факти