ПЕКИНГ – Кина је данас успешно лансирала у орбиту космички брод Шенџоу 10 са троје космонаута, међу којима је и једна жена, а који после спајања са свемирском лабораторијом Тиангонг-1 треба да остану 15 дана у до сада најдужој кинеској мисији у космосу.
Лансирању Шенџоуа – Свете летилице, уз помоћ ракете Дуги марш 2Ф са космодрома Ђиућуан у пустињи Гоби, присуствовао је и кинески председник Сји Ђинпинг
Кинеска телевизија је директно преносила лансирања летилице у којој је пут свемира одлетела посада са другом Кинескињом која ће боравити у космосу Ванг Јапинг (33), командантом Неи Хаишенгом и трећим чланом мисије Џанг Сиаогуангом.
По уласку у атмосферу посада ће спојити Шенџоу 10 са свемирским лабораторијом Тиангонг-1 (Небеском палатом) у који ће они провести време до повратка на Земљу. Модул Тиангонг 1 функционише као експериментални прототип за много већу кинеску свемирску станицу.
Кинески космонаути извешће медицинске експерименте и истраживања свемирских технологија у лабораторији Тиангонга, пренела је Синхуа.
Председник Сји је пред лет рекао кинеским космонаутима да је дошао да им пожели успешан лет у име Комунистичке партије, владе, војске и свих националности и народа целе земље.
“Ви чините поносним сав народ Кине. Ваша мисија је и славна и света”, рекао им је Сји.
Командант мисије Хаишенг је одговорио да ће они “свакако изврсавати наредбе у складу с командама, бити сталожени и мирни, радити са њавећом могућом пажњном и савршено завршити мисију Шенџоуа-10”.
Агенција Синхуа је у биографијама космонаута навела да Вангова има 1.600 сати лета на авионима и да је за церемонију отварања Олимпијских игара у Пекингу 2008. уцестволала у спречавању стварања облака. Она има чин мајора у кинеској војсци и члан је КП Кине.
Пекинг доживљава свемирски програм вредан више милијарди долара као симбол свог растућег светског статуса, повећаних техничких знања и успеха владајуће Комунистичке партије да некада заосталу сиромашну земљу претвори у свемирску силу.
Мисија представља кључни корак ка кинеском циљ изградње перманентне свемирске станице која би могла да угости космонатуе на дужи период, као садашња Међународна свемирска станица која већ годинама кружи у орбити око Земље.
Кина је послала првог космонаута у свемир 2003. а њене свемирске технологије још заостају за онима које су развиле Сједињене Државе и Русија, али има веома амбициозан програм који укључује и слетање човека на Месец и изградњу орбиталне свемирске станице до 2020.
У предходној мисији Шенџоу, у јуну прошле године, учествовала је прва кинеска космонауткиња Лиу Јанг, која је постала национална хероина. Тадашњи боравак у космосу описан је као најдужа кинеска свемирска мисија до тада.
Кинеске космичке власти најавиле су да ће ове године по први пут на Месец послати истраживачки месечев брод.
Истовремено Сједињене Државе, дуго година лидер у свемирским технологијама, су смањиле неке од својих програма и послале у пензију летилице шатл.
Танјуг
фото: Хинхуа
