Некадашњи амерички државни секретар и саветник за националну безбедност Хенри Кисинџер (91), чији ставови о међународним односима и данас имају великог одјека у светској јавности, за угледни британски лист “Индепендент” проговорио је о неким од најважнијих геостратешких питања од којих зависи будућност света, преноси “Телеграф.рс”.
Повод интервјуа је његова нова књига “Светски поредак”, која се управо нашла у продаји, а у њој је на једном месту цитирао студију која показује да, у ситуацији када истовремено постоје етаблирана сила и сила у успону, у 10 од 15 таквих случајева избија рат.
Познато је да је Кисинџер пре 40-ак година био један од главних људи у нормализацији америчко-кинеских односа. У тајности је успео да договори пут тадашњег америчког председника Ричарда Никсона у Пекинг и његов историјски сусрет са Мао Цедунгом.
Новинарка Рејчел Халибуртон пише да је конструкција тих односа данас пред урушавањем и да се поставља питање о могућем рату између Америке и Кине. Због тога је Кисинџера питала колики су изгледи да избије конфликт и шта треба да се уради да би се он избегао.
– И председник Обама и председник Си, а председник Си Ђинпинг посебно, кажу да би хтели да кроз своје односе покажу да се напетости између постојеће силе и силе у успону могу смањити. Али, у пракси засад тога нема. И мислим да то представља огроман проблем – рекао је Кисинџер и упозорио на напетости око острва у Јужнокинеском мору.
– Пре или касније један од тих острва ће довести до конфронтације. Не бих хтео да Кина и САД буду као Немачка и Британија 1914. године, али чини ми се да отпор не можемо да пружамо тако што шаљемо војску на кинеску границу. Питање је можемо ли да створимо простор између нас и Кине на такав начин да би америчка војска била на видику, али да се можемо такмичити по неким установљеним правилима – додао је Кисинџер.
Говорећи о Русији, Кисинџер прво упозорава да је та земља од 17. до средине 20. века често била кључна у одржавању баланса светске моћи – осујетила је освајачке снове Карла XИИ, Наполеона и Хитлера. У томе лежи и кључ његовог става о томе како би требало да одговори на Путинову инвазију Украјине.
– Не слажем се са Путином, али зашто неко негде успут није предложио решење које би узело у обзир интересе обеју страна у контексту независне Украјине? Када је Европа рекла да Украјина мора да бира између Европе и Русије у трговинским преговорима, можда да се рекло супротно, да се рекло “ајмо заједно”, можда би такав приступ изнедрио велик напредак – прича Кисинџер.
– Лако је сотонизовати Путина. Наравно да са њим није једноставно, али није да већ нисмо видели такав тип руских вођа, а он није Хитлер. Не би о овоме требало говорити у контексту једног руског лидера. Питање је како видимо дугорочне односе Русије и Запада у тренутку када је Азија у фази трансформације, а ислам је у фази перманентног превирања – додаје Кисинџер.
Западну интервенцију у Либији, којом је срушен режим Моамера Гадафија, оценио је катастрофалном.
– Готово је сигурно да је више људи изгубило живот него што би их погинуло да је Гадафи остао, то је заиста грозан исход – каже Кисинџер, на шта новинарка “Индепендента” додаје да се током посета Триполију за време Гадафијеве владавине усред ноћи на улици осећала сигурније него у иједном другом граду на свету.
Кисинџер је само у знак одобравања кимнуо главом и рекао: “Кнедла у грлу стане када то кажете”.
Интервенцију Запада против Исламске државе Кисинџер снажно подржава, али више га тренутно брине Иран. На сугестију новинарке да би претња из Техерана можда била мања да је ајатолаха Хомеинија наследио умеренији вођа Рафсанџани Кисинџер одмахује главом.
– Развије ли Иран нуклеарно оружје или дође надомак стварања нуклеарног оружја, то ће само по себи пореметити равнотежу у регији, без обзира колико умерена власт била у Техерану. То би значило да је Иран показао непослушност према Већу безбедности и да је победио Америку у рату претњама – каже бивши амерички секретар.
Иако на изборима 2016. године планира да гласа за републиканског кандидата, сматра да би демократа Хилари Клинтон била добра председница.
– Водила је Стејт Департмент као институцију боље него ико, укључујући и мене – рекао је са смешком.
– Ја нисам прецизан попут ње. Она је на дужност дошла у сложеном тренутку као део администрације која је желела да направи драстичан заокрет. Њена лична гледишта нису била драстична у мери у којој су била председникова (Обамина), али све је обавила прилично вешто и нисам чуо да је иједном критиковала председника – нахвалио је Кисинџер Хилари.
Танјуг
Kad je SAD duzan i ruzan Kini