fbpx

КЉУКАЊЕ ЛЕКОВИМА: Србија прва по нерационалној потрошњи антибиотика код деце

0
(0)

Последња студија показује да је Србија на првом месту у Европи по нереационалној потрошњи антибиотика код деце. На 1.000 деце, долази 1.500 антибиотика, каже за РТС председница Европског друштва за унапређење педијатријске и перинаталне фамакологије др Милица Бајчетић.

Подаци Института за јавно здравље „Батут“ показују да у Србији скоро сваки трећи становник самоиницијативно користи лекове, и то више жене него мушкарци. На рецепт се изда око 90 мииона кутија лекова.

Др Милица Бајчетић, председник Европског друштва за унапређење педијатријске и перинаталне фамакологије, истиче да је ситуација у овој области алармантна иако се у последњих пет година упозорава на нерационалну потрошњу лекова.

„Од 2011. године смо водили интензивну кампању. Она је у првих годину дана дала резултате, а после је и инспекција престала да обавља свој посао како треба“, рекла је Бајчетићева гостујући у Дневнику РТС-а.

Према њеним речима, највећа опасност прети од неконтролисане продаје антибиотика, због чега је у ЕУ покренута иницијатива да се уведу рестриктивније мере за издавање рецепата.

„Последња студија показује да смо на првом месту нереационалне потрошње антибиотика код деце. На 1.000 деце, долази 1.500 антибиотика. У скандинавским земљама пропише се максимално 400 антибиотика“, истакла је др Бајчетић.

Објаснила је да је највећи проблем што се антибиотици нерационално примењују – они се преписују и када треба и када не треба.

„Највећи број лекова се издаје за вирусна обољења где антибиотик није потребан. Онда дођемо у ситуацију да када пацијент дође у болницу због неке друге болести, за коју је антибиотик потребан, не можемо да препишемо, јер не делује“, указала је др Бајчетић.

Када је реч о лековима који су дизајнирани само за децу, др Бајчетић је навела да је светски феномен да што на тржишту постоји један једини лек дизајниран за децу – сулфактант.

„Сви остали су прављени за одрасле. Нема облика који су прилагођени дечјем узрасту. Онда се лекови растварају, уситњавају, а тако се смањује ефикасност. Тржиште је мало, а инситуације немају пара за истраживање у тој области“, нагласила је др Бајчетић.

У Београду ће од 23. до 26. јуна бити одржан Конгрес Европског друштва за унапређење педијатријске и перинаталне фамакологије, када ће, према речима др Бајчетић, Београд бити центар европске и светске фармакологије.

 

РТС

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Рођак Тамаре Вучић није избацио само Десанку Максимовић, направио је образовни МАСАKР

4.8 (16) Избацили су Десанку Максимовић, али као да то није довољно, средњошколци неће читати …

ВУЧИЋ О БУДУЋНОСТИ СРБИЈЕ: Деца ће морати да науче да РАДЕ, макар два сата дневно, у ФАБРИЦИ или у ЊИВИ!

1.6 (7) Председник Србије је гостујући на ТВ Панчево, представио грађанима Србије план и програм …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *