Ко ће наследити Дачића на челу СПС

“На крају сам своје каријере. Све сам био. Размишљам већ ко ће ме наследити у СПС”, рекао је у божићном интервјуу премијер Ивица Дачић.

Том изјавом је сараднике у странци оставио без текста и коментара, можда и зато што сам истиче да је “суштина (политичке вештине) да можете да дриблате на малом простору”. 

Кога сад “дрибла” лидер познат као највештији политичар у Србији где, за разлику од великих европских партија, лидери не размишљају о својим наследницима, осим ако је у циљу њиховог одржања на власти или ако их је несмотрено понео стицај околности. Да ли лидер странке са најдужим стажом уводи и европска правила у унутарстраначке односе? 

“Нисам сигуран да је изјава сасвим искрена, али је свакако веома атипична за Србију. Чак и као сама изјава, а о пракси и да не говорим. Нико овде није то радио и спремао свог наследника, осим делимичног изузетка Томислава Николића, а и то је више стицај околности и чињенице да ни сам Николић није био уверен да ће победити на изборима. У сваком случају, ни у једној странци се није размишљало о припреми наследника, а лидери или трају од настанка странке или одлазе силом, а не својом вољом”, објашњава за Блиц Ђорђе Вукадиновић, аналитичар Нове српске политичке мисли.

На челу СПС од 2003.
Ивица Дачић изабран је за председника Главног одбора СПС јануара 2003. године. Слободан Милошевић је тада из Хага тражио да Дачића искључе из партије. 
За председника СПС изабран је 2006. године, а реизабран 2010.
Крајем 2014. требало би да буде одржан следећи изборни Конгрес социјалиста.

Вукадиновић признаје да око Дачића има имена са којима би се као наследницима могло лицитирати, али не види наследника. Нарочито не наследника који се спрема да преузме странку. Вукадиновић је пре склон да и ову Дачићеву изјаву припише његовој вештини политичког тактизирања и вербалном поигравању са политичким порукама, него искрености. 

“СПС је дуго година, барем споља, била хармонична странка у којој је владао склад, па чак и пријатељска атмосфера колико је то могуће у једној партијској структури. Међутим, последња реконструкција Владе оставила је ожиљке на тој хармоничности и у перспективи би могли да прођу као ДС, кад је у питању раслојавање. Свакако не сада, док су на власти, али тешко је не приметити да су Милутин Мркоњић, Жарко Обрадовић и Славица Ђукић Дејановић били предмет током те реконструкције. Могућа су унутарстраначка померања и та необична Дачићева изјава може бити порука или старијим члановима у странци или још једно његово противљење ванредним парламентарним изборима. Јер, ако он као млад политички лидер (48 година) може да каже да размишља о повлачењу, како неко са 60 или 70 година може да каже после тога да не жели да се повуче”, сматра Вукадиновић. 

Додаје да Бранко Ружић има утемељење у страначкој структури, да Александар Антић, који се сада чини најближи Дачићу, има боље утемељење у врху странке, а да Дијана Вукомановић има поверење само свог лидера. Шта год да је Дачић мислио јасна је његова порука да “никоме неће бити почасни председник”.

Потенцијални кандидати
Милутин Мркоњић
Иако је остао без функције у Влади Србије, још не размишља о политичкој пензији и спреман је да ради. 

Жарко Обрадовић
Потпуно је скрајнут из јавности након реконструкције Владе Србије и афере „мала матура“. 

Славица Ђукић Дејановић
Има велики углед у СПС и не либи се да износи своје мишљење. Успела да преживи реконструкцију Владе Србије. 

Бранко Ружић
У СПС од најмлађих дана. Веома утицајан, а једно време се писало да је спреман да преузме вођство партије. 

Дијана Вукомановић
У странку је довео Дачић и нема своје упориште. Може се рећи да не постоји без Дачића. 

Душан Бајатовић
Дачићев човек од поверења и главни оперативац за Војводину. Веома важан у односима са Русијом.

 

Блиц