fbpx
Насловна / Србија / Ко гради и шта гради на реци Грачаници код Пријепоља? (фото)

Ко гради и шта гради на реци Грачаници код Пријепоља? (фото)

Ретке су општине које у данашње време могу да се похвале издашним изворима, са чистом водом погодном за пиће. Река Грачаница, налази се у општини Пријепоље и прави је дар природе за грађане који живе у њеној близини. Мештанима истоименог села Грачаница ова река значи живот, јер управо воду из ове реке користе за пиће. Они немају градски водовод те су били принуђени да се сами снађу. И снашли су се, воду са извора спровели су до својих домова, међутим, од када су сазнали за градњу хидроцентрале на овој реци страхују за свој опстанак на овом подручју.

-Ми Немамо градски водовод, искључиво смо довели воду из шуме, пре 50 година, и сад хоће да нам укину, чему то? – Пита се Кадија Ровчанин, мештанин села Грачаница.

Кадија је власник воденице и хидроцентрале које су некада радиле, међутим оне нису угрожавале животну средину. Његова хидроцентрала је шездесетих година производила струју за насеље.

Нехро Ровчанин из Еколошког покрета Пријепоља верује да ће одузимање воде мештанима, натерати ово становништво да се исели. – Кад виде да су остали без воде, без оне основне намирнице без које нико не може, ја мислим да ће се већина њих и одселити.

-Вода је савршеног квалитета, ми смо очекивали и давали предлоге, да се та вода доведе у Бродарево, чиме би се решио проблем водоснабдевања Бродарева и свих околних села. – Каже Амел Курбеговић, из Архус центра за Југозападну Србију.
У овој реци су присутне бројне заштићене биљне и животињске врсте, такође мештани су поносни на присуство пастрмке и ракова, што такође сведочи о квалитету воде у реци.

Ко гради и шта гради?

Иако су радови почели пре пет месеци, грађани и даље не знају ко је извођач радова. Камиони и радне машине који често пролазе до градилишта имају будванске регистрације.

Гуги Комерц, фирма из Будве овуда мешетари, нити имају радне дозволе, нити имају боравишне дозволе … – каже Амел Курбеговић, из Архус центра за Југозападну Србију. Амел је покушавао да дође до информација преко интернета, оно што је сазнао је да се фирма зове 15. август, и да нема запослених осим једног човека – директора предузећа.

Сретен Ђорђевић, правни заступник Коалиције еколошких удружења сазнао је да се на овој локацији гради хидроцентрала Сеоце. – Влада Републике Србије, током 2014. године, читаво то подручје од више хиљада хектара прогласила је заштићеним природним добром, ставила га под одређени режим заштите и постоји највећи степен сумње да се ова хидроцентрала Сеоце, гради у зони најуже заштите. Одлука о заштити забрањује у тој зони било какву промену геоморфолошких карактеристика терена, било каква задирања у сам терен и његове карактеристике. Забрањена је изградња хидроенергетских потенцијала, забрањена је изградња било каквих брана.

Откада су на овом градилишту почели радови, грађани су узнемирени због честих детонације, буке и прашине. Живот на селу више не личи на онај живот на какав су навикли, бука је присутна свакодневно.

– Када су први пут дошли, рекли су да ће проћи само два пута са аутом, да довезу 20 тридесет блокова, међутим, ово је градилиште, овде се ради на велико. – Каже Кадија Ровчанин, који се жали на буку и прашину.

Овај предео се налази на табли која захвата песцарско висораван. Геолошким картама је утврђено да је на овом подручју сеизмичка активност јачине осмог степена Рихтерове скале. Мештани такође наводе да су ови крајеви богати кречњаком и песковити, те да се јављају велики одрони када пада обилнија киша.

-Тло испод ногу дрхти од те детонације. Он минира горе, а доле на педесет или сто метара обрушавају се стене. Од како су почели да раде, ова река је преграђена на 3-4 места. – Каже Зора Ружић, председник невладине организације ЦИМАП.
Процена утицаја на животну средину није рађена, због тога што је Републички завод за заштиту природе послао допис у коме се тврди да то није заштићено природно добро.

-Републички Завод за заштиту природе је радио елаборате о заштити овог природног добра, а природно добро у поступку заштите, за које је већ урађен елаборат, сматра се заштићеним природним добром, и на њега се примењују све одредбе закона, као да је већ проглашено природним добром. Одлуком Владе Републике Србије 2014. године то подручје је проглашено заштићеним природним добром друге категорије, као предео изузетних одлика. – Каже Сретен Ђорђевић, правни заступник Коалиције еколошких удружења.

Тим Зелене патроле на делу затекао је раднике на градилишту, који су потврдили да су у току радови који подразумевају минирање. Градилиште ни на који начин није обележено нити обезбеђено, што представља велику опасност за случајне пролазнике.Такође, нигде није истакнута табле са подацима о извођачу радова и трајању радова, што је обавезно (Законом о планирању и изградњи).

-У Овом моменту тај инвеститор има грађевинску дозволу. Проблем је у томе што је грађевинска дозвола издата у незаконитој процедури, издата је уз издавање незаконитих аката и услова, пре свега мислим на услове заштите природе. Присутно је минирање стена, пробијање шумских путева, потпуна промена геоморфологије тог тла. То ће ускоро да значи потпуно руинирање природних вредности, уништавање речног тока, уништавање свега онога због чега је то подручје заштићено. – Каже Сретен Ђорђевић, правни заступник Коалиције еколошких удружења.

Грађани су се обраћали и надлежним органима у општини Пријепоље, желећи да остваре увид у списе предмета, који је од значаја за јавност. Надлежни нису желели да им доставе документацију, иако грађани имају право на увид и копирање документације (Закон о општем управном поступку, Члан 70).

Желећи да сазнамо више о овој теми и ми смо се обратили „другој страни“, надлежнима у општини Пријепоље. Позивајући се на Закон о слободном приступу информацијама од јавног занчаја, надлежнима у општини Пријепоље упутили смо 11 питања. Нека од питања су: шта се гради на реци Грачаници, ко је извођач радова, у чијем власништу је фирма, који су рокови за извођење радова, да ли фирма и њени запослени имају радне дозволе за рад у Републици Србији, да ли је поднета кривична пријава против извођача радова с обзиром да градилиште није прописно обележено? У допису који смо добили наводи се да је за изградњу мини хидроелектране Сеоце издата локацијска и грађевинска дозвола предузећу „15. Август „из Београда. Одговоре на остала питања нисмо добили. Такође, уз допис нисмо добили фотокопију документације, која би нас уверила да су подаци у допису тачни. На допису нема печата и потписа, који су обавезни када су у питању овакви дописи.

-Грађевински Инспекција излази на терен и каже „Они имају дозволу, ми не можемо ништа.“ Мислим да их они смишљено пуштају да што више ураде, јер када се један објекат подигне, или када се сруше стенски масиви, то је после врло тешко вратити у првобитно стање. – Каже Сретен Ђорђевић, правни заступник Коалиције еколошких удружења.

Некада пчелиња стена, данас тунел

Пчелиња стена, некада право природно благо овог краја, представљала је станиште бројних пчела, по чему је и добила име, данас се може видети само тунел.

-Као дете сам долазио на ту стену, да видим пчеле, јер од вајкада је било пчела. Сада је све уништено, пчела више нема.
Злоупотреба службеног положаја !?

-Ја сам у име мојих клијената 2014. године поднео Захтев мојих клијената за учешће као странка у поступку издавања услова заштите природе за изградњу мини хидроелектране Сеоце. Добили смо одговор Републичког завода за заштиту природе да нас они сматрају заинтересованом јавношћу. Међутим читава процедура одрађена је без знања и позивања мојих клијената да учествују у том поступку. Ми ћемо покренути одговарајући поступак за понављање комплетне процедуре, такође, поднећемо одговарајуће кривичне пријаве због сумње да се ради о злоупотреби службеног положаја. – Каже Сретен Ђорђевић, правни заступник Коалиције еколошких удружења.

Текст: Милица Алавања
Фотографије: Зелена патрола на делу

Анти-цензура

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Нико још није гласао. Будите први!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Родитељи киднапованих и отетих беба неће паре већ специјалног тужиоца!

5 (1) Предлог закона о несталим бебама коначно је стигао у Скупштину Србије. Ако је …

Јабуке никад јефтиније: Због ниске цене род ће завршити у ракији

Јагодина — Понуда јабука на Градској тржници у Јагодини веома је добра, а цена, слажу …

Један коментар

  1. Možda treba pitati svemogućeg kuma Nikolu Petrovića ili možda Zoranu Mihajlović za tu, očigledno, divlju gradnju. Siguran sam da nešto znaju o tome!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *