Потрошачи у Србији често се жале на цене, обуће, одеће, а посебно луксузних производа и беби опреме, које су више код нас него у земљама у окружењу, и чланицама Европске уније. Многи главног кривца виде у високим трговачким маржама, које се у Србији крећу од пет до 80 одсто.
Трговачке марже више су код нас него у земљама у окружењу, тврде у Центру потрошача Србије и кажу неколико је чинилаца који на то утичу, пише „Н1“.
– У свету су одавно схватили да је боље да се прода више робе за мању цену него да се она складишти што додатно повећава трошкове. С друге стране имате мало произвођача код нас, од тог произвођача до крајњег потрошача има четири или пет руку и сваки од тих посредника повећава цену – објашњава Маја Анокић из Центра потрошача Србије.
У сектору за трговину у Привредној комори Србије кажу да иако смо склони да говоримо о великим маржама – оне су ниже у Србији него у региону и Европи, а профитна стопа српских трговаца од 3,34 процента, најнижа је у окружењу.
– Ми у Србији генерално имамо ниске профитне стопе и ниске марже у трговини из једног простог разлога. Куповна моћ наших грађана је на ниском нивоу и због тога трговци који су мост између произвођача и потрошача труде се да оптимизацијом свог пословања иду са што нижим ценама посебно код прехрамбених производа – сматра Жарко Малиновић из Привредне коморе Србије.
Најниже марже су на основне животне намирнице, од пет до десет одсто. За одећу и обућу крећу се од 30 до 40 одсто. За беби опрему и до 50 одсто док су за луксузну робу и до 100 одсто.
Шта све чини маржу? Она је збир свих трошкова које трговац има до стављање робе на полицу – радна снага, струја,вода, профитна стопа.
Иницијативу да се марже у Србији стабилизују или да се на неке производе ограниче, могла би да буде штетна за привреду, тврди Малиновић и подсећа да се према закону трговина одвија слободно.
– Њихова висина зависи од конкуренције на тржишту и колико ми имамо развијенију конкуренцију међу трговцима имаћемо ниже цене. Никакво ограничавање маржи не може довести до нижих цена она само може довести до несташица роба – закључио је Малиновић.
На питање зашто је нека роба скупља код нас него у другим земљама објашњење је следеће – логистички трошкови допремања робе у Србију већи су, јер као мало тржиште, добијамо веће рабате него оне који су на европском тржишту које има преко 300 милиона људи.
Вестионлине, Н1
Ili ste vi loše preneli, ili je ovaj Malinović iz PKS prolupao – između ostalih bisera, šta znači ova zadnja rečenica:
„На питање зашто је нека роба скупља код нас него у другим земљама објашњење је следеће – логистички трошкови допремања робе у Србију већи су, јер као мало тржиште, добијамо веће рабате него оне који су на европском тржишту“ ???
Kod nas je jevtinije zato idemo preko da se snabdevamo.
Zato idemo u inostranstvo jer je kod nas jeftinije !/?
Da, i meni je navedeni citat Malinovića, odmah zasmetao ! Rabat je POPUST na KOLIČINU kupljene robe, koji nam veletrgovac od koga smo je kupili, odobrava i mi onda u toj razlici do tržišne cene koju formiramo , ostvarujemo zaradu. ZATO je nelogično da nam neko zbog našeg „malog tržišta“ odobrava veće rabate, nego je u stvari suprotno, tj. RABATI za naše trgovce su MANJI, pa su i cene za naše potrošače veće, tim pre što naši trgovci još na to i nadogradjuju cene, kako bi više zaradili.