Београд – Свих 17 светских фармацеутских компанија, које производе иновативнелекове а послују на тржишту Србије, објавиле су на својим сајтовима колико су новца прошле године „убризгале” здравству Србије.
Тако су испуниле обећано у 2014 – да ће се Србија први пут наћи међу 33 државе за које такве податке објављују годинама, у оквиру кампање за поштовање кодекса транспарентности о сарадњи са здравственим радницима и установама.
Ипак, јавност ће, бар за сада, остати без одговора колика је укупна сума коју је практично у паралелном систему финансирања добило српско здравство. Компаније су објавиле податке у тешко прегледним табелама, што онемогућава једноставно сабирање и сагледавање укупног финансијског доприноса.
Али и летимичним погледом, јасно је да је реч о милионима евра. Др Бојан Тркуља, директор друштва „Иновија”, које окупља поменутих 17 фармацеутских компанија, казао је за „Политику” да је најважније да је обећање о транспарентној објави података – испуњено.
„Све је ту: ко год жели може све податке да анализира. Ово је прва година да се у Србији објављују овакви подаци и нико не може да очекује да први резултати подигнутог нивоа транспарентности буду и идеални. Од тога како ће јавност коментарисати ове податке, зависиће и да ли ће наредних година више или мање лекара пристајати да се њихово име наведе у овим табелама“, каже др Тркуља.
Он признаје да ни сам није успео да из табела срачуна укупну суму новца које су фармацеутске компаније уложиле у здравство Србије, али да ће на томе радити наредних дана. Илустрације ради, само у клиничка истраживања и развој уложено је нешто више од 711 милиона динара – скоро шест милиона евра.
Да би слика иоле била целовита, податке о финансирању здравства требало би да објаве и домаће фармацеутске куће и инострани произвођачи генеричких лекова који доминирају на листи медикамената који се издају на рецепт. Међутим, они се нису придружили иницијативи 17 иновативних компанија које послују у Србији.
У овој кампањи за више етичности у увек дискутабилној „вези” између фармацеутске индустрије и лекара, докторима је ипак остављена могућност да ставе „вето” на објављивање података о томе са колико новца су их фармацеутске компаније спонзорисале, у складу са Законом о заштити података.
Компанија у том случају објављује само колико је укупно новца издвојила за „анонимне” лекаре. Сваки произвођач лекова сам одлучује да ли ће наставити сарадњу са доктором који не жели да се јавно објави да су га финансирали.
Давања лекарима класификована су у четири категорије: за плаћање учешћа на медицинским скуповима, за трошкове путовања на конгресе и смештај, за хонораре и за повезане трошкове за услуге и савете, шта год то значило.
Одзив српских лекара на транспарентно понашање био је шаролик: на сајтовима појединих компанија податке је оставило и до 94 одсто, а на некима више од половине није дало сагласност да се објави колико су добили на име хонорара за одржана предавања о лековима или за путовања на конгрес.
На пример, фармацеутској фирми „Новартис” дозволу да се објаве преноси средстава дали су многи угледни лекари, чак и академици, али се њих двадесетак ипак одлучило да своју финансијску везу са овом компанијом учини невидљивом за очи јавности. „Новартис” је на „невидљиве” потрошио 7.561.426 динара.
Проф. др Зоран Радовановић, председник Етичког комитета Српског лекарског друштва, својевремено и члан Управног одбора удружења „Доктори против корупције”, каже да чим се нешто скрива то буди сумњу и морално је проблематично.
„Ова кампања је веома добра, све што је транспарентно мора да буде подржано. Етичка водиља лекара требало би да буде да оно што ради и за шта је плаћен не сме да скрива од јавности. Ако нешто скрива, то је већ сумњиво, а у медицинским круговима добро је познато који лекари често путују на конгресе у иностранству.
Ако на објављеним списковима нема њихових имена, може се претпоставити да су примили веће суме од оних које су кодексима дозвољене. Ту се увек отвара простор за гласине“, став је др Радовановића.
Донације и за удружења пацијената
Осим што финансирају лекаре и клиничка испитивања, фармацеутске куће донирају и лекове и медицинске уређаје здравственим установама. Такође, спонзоришу стручне скупове и помажу рад удружења пацијената.
Примера ради, америчка фирма МСД прошле године је са по 285.000 динара два пута финансирала скупове у Привредној комори Србије, Удружење реуматолога помогла је са 600.000 динара, а за њихов конгрес издвојила више од 3.500.000 динара. Удружењу пацијената са улцерозним колитисом и Кроновом болешћу (УКУКС) МСД је донирао 300.000 динара.
Љиљан Ђаковић из УКУКС-а каже да три-четири фармацеутске компаније чијим се лековима лече пацијенти са запаљенским болестима црева донирају њихове активности. Тврди да тај новац не завршава у џеповима чланова удружења, већ се наменски троши: за предавања, штампање брошуре, обележавање светског дана борбе против ове болести…
Оливера Поповић, Политика
