Србија

Једино што ћете да “изгурате” у вези литијума биће вишедеценијске РОБИЈЕ!

Данима пратим наставак полемике око пројекта „Јадар“ и питања да ли ће Србија искористити своју „нафту XXI века“ или неће. Да ли ћемо у овом веку УВОЗИТИ батерије које ће покретати апсолутно све у наредних 100 година – од електричних аутомобила до енергетских постројења, или ћемо те батерије, возила, системе за складиштење електричне енергије, и све остало у том ланцу вредности ИЗВОЗИТИ у целу Европу и већи део света.

Дакле, полемика је – да ли ћемо ми бити произвођачи и извозници, а што ће Србију учинити богатијом, утицајнијом, земљом са платама и пензијама које су изнад просека ЕУ, или ћемо бити једна од стотине земаља широм света које ће у потпуности зависити од увоза – пре свега батерија, а онда последично и свега осталог.

То је кључно питање, јер ако говоримо о аспекту животне средине, јасно је да ће читава Европа, уз све домаће стручњаке, водити рачуна да се овај пројекат изведе у складу са најстрожим стандардима заштите животне средине. Логика је ту проста и једноставна – ако није у складу са најстрожим стандардима животне средине, ако пројекат није еколошки одржив – ни те батерије неће имати никакву вредност, а то никоме не иде у прилог.

Више се и не нервирам око лажи, полу-информација, дезинформација, паушалних оцена и нагађања које, нажалост, свакодневно имамо прилике да чујемо и прочитамо у тајкунским медијима чија је једина улога да буду „контра“.

Не нервирам се ни око крајње срамотних иступања представника опозиције који су Рио Тинто и довели у Србију (први разговори са РТ почели 2001., 2004. издали им прву истражну дозволу, 2006. променили закон како би обезбедили да онај ко има истражна права аутоматски добија и експлоатациона права, 2012. дали дозволе за бушења великог пречника – и то Оливер Дулић из ДС, као министар за заштиту животне средине), а сада се праве да је Рио Тинто пао са неба. Погледајте, господо из опозиције – сви сателити ДС-а и ДСС-а – Стратегију управљања минералним сировинама из 2012. и видећете да сте управо ви дефинисали бакар и литијум као будућност Србије! Но, то и такво лицемерје, поново, говори о њима и њиховој политичкој неодговорности и неискрености према грађанима ове земље. А грађани ове земље нису ни глупи ни луди, па све то свакако виде – и тако их и вреднују на свим изборима – од локалних до председничких.

Супротно од нервирања, сада ми је чак и помало драго што они који су до јуче трчали по Бриселу и Стразбуру, и нису избивали из канцеларија различитих европских известилаца, парламентараца и комесара, сада оптужују исте те људе за високу корупцију тврдећи да их је РТ потплатио, а и да смо их ми нашим, српским, литијумом корумпирали, па им је то ваљда важније од демократије и владавине права. Колико је то сумануто и бесмислено, о томе не треба трошити речи, али је добро да нови европарламентарци и остали виде како наша опозиција брзо мења мишљење и вредности, у складу искључиво са њиховим политичким интересима. Данас за корупцију оптужују оне који су им до јуче били врховни вредносни ауторитети и савезници. Но, то је свакако најмање важно у овој причи.

Ипак, оно што ме нагнало да напишем ову реакцију на све глупости којих смо се наслушали последњих дана, а у вези са овим пројектом је следеће: нестварно је колико неки наши професори, разни „експерти“ на све теме, а пре свега наше опозиционе „елите“ не верују у наше људе, не верују у ову земљу и њене потенцијале, не верују у памет наших људи, њихову креативност, њихове способности.

И није ме ово изненадило – да су веровали, у време док су били власт, изградили би неки научно-технолошки парк, основали неки нови научни институт, дали неку шансу младим иноваторима, научницима, предузетницима. А нису. Нису зато што су мислили да је то бацање пара и да ми немамо капацитет да се такмичимо са најјачима и најнапреднијима.

Ми смо у људе у Србији веровали – и то је вазда била основна политичка разлика међу нама.

Веровали смо да Србија има људе који могу да се такмиче са најнапреднијима у најсавременијим технологијама. Изградили смо научно-технолошке паркове, основали нове научне институте (пре @снс_србија, последњи научни институт у Србији основан је у доба СФРЈ!), увели пореске подстицаје за људе и компаније који се баве истраживањем и развојем, увели пореске подстицаје за запошљавање младих, за повратак наших људи из дијаспоре, питали наше иноваторе и предузетнике из области савремених технологија шта држава треба да ради.

Резултат који смо добили је невероватан у сваком смислу. Број запослених у ИКТ сектору прешао је 110.000 људи, просечна нето плата у марту ове године достигла је 231.558 динара, а ако гледамо само рачунарско програмирање просечна нето плата достигла је 289.450 динара, извоз у првом кварталу ове године је скоро 1 милијарда евра, док је, 2012. године, извоз био 375 милиона евра за целу годину! Овај резултат нас је ставио на светску мапу као једну од најнапреднијих држава – Србија данас председава Глобалним партнерством за вештачку интелигенцију!

Е, сад – какве све ово има везе са литијумом?

Има много везе. За разлику од уважене професорке Данице Поповић (а.к.а. као макроекономиста најбоље се разумем у сумпорне-азотне кише), Саве Манојловића (а.к.а. покрећем народни бунт чим се вратим са Европског првенства у фудбалу, ако пре тога не одем у Париз на Олимпијаду), Зорана Лутовца (а.к.а. нисмо ми онај ДС који је довео РТ у Србију, дао им дозволе и променио закон – ми смо неформално „Нови ДС“), Милоша Јовановића (а.к.а. ни ја нисам онај ДСС који је довео РТ у Србију, дао им дозволе и променио закон – ми смо и формално „Нови ДСС“) и свих осталих који мисле да су наши људи кадри и способни само да буду „копачи литијума“ и ама баш ништа више од тога, ми знамо да Србија може много више и да је већ спремна за много боље.

Стога све њих позивам да прочитају интервју невероватног Немање Микаћа из Суботице, оснивача српске компаније ЕлевенЕс, прве компаније у Европи која је успела да развије ЛФП (литијум-гвожђе-фосфатну) батерију, а која би Србију могла да стави у сам центар европске енергетске транзиције.

Немамо, господо из опозиције и тајкунских медија, дакле, ми „само“ литијум и нисмо ми кадри само да будемо „копачи литијума“ како би се неко други богатио. Србија има памет и већ је кренула, захваљујући генијалцима какав је Немања, у пробој у овој индустрији будућности. И наставиће Србија да се бори – са, или без, употребе нашег литијума. О томе ће одлучити грађани – идеално на основу чињеница, а не нарикања. Међутим, ако би користили и наш литијум, наша компетитивна предност у односу на све остале била би недостижна. Другим речима, у свом развоју у наредних 10 година могли би да поновимо „норвешко чудо“ након што су Норвежани открили своја изворишта нафте и направимо нешто још вредније за све наше грађане и генерације које тек долазе.

Коначно, колико је ова тема важна за нашу земљу и због чега сам, као председница Народне скупштине, позвала на искрене, отворене и цивилизоване разговоре засноване на чињеницама и проверљивим информацијама, довољно говори и сама процена господина Микаћа о томе шта ова индустрија може да донесе Србији: „Ми овде причамо о ланцу снабдевања вредном 20% бруто домаћег производа, када би се укључио комплетан ланац… Нисмо навикли да нешто у Србији за 10 година мора од нуле да направи цео ланац снабдевања у ком ће радити преко 20.000 људи“.

И, једнако важно, уз угла председника Народне скупштине – ово је једна шанса када они који су били на власти од 2000. године, и ми данас, можемо да кажемо да смо у континуитету радили и изгурали нешто заједно – од 2001. године, када су почели разговори о овом пројекту и 2004. године када је РТ издата прва дозвола, па у последњих 12 година, и следећих 10 и више година.

Моја порука, зато свим хејтерима из свих сфера нашег друштва: Верујте мало у ову земљу, верујте мало у наше људе.

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Извор
ИКС

коментара

  1. ФОРИСТИЧКИ СВЕ ЈЕ ПРОШЛОСТ, А ТРАЖИ СЕ САДАШЊОСТ?

    Избори, код нас, ваљда за ову годину су завршени, како су завршени, тако и ће бити и бирачима и изабранима. Изабрани треба да служе народу, а не себи, како се на крају своде резултати рада изабранима. Такође у овом периоду у УН су проглашени геноцидне радње. Предлог су нежно измислили и предложили они који су нанели највеће злочине и геноциде у целом свету. Да ли су то урадили из грижу савести или да натерају свет да заборави њихове геноциде и злочине, то само они знају или мисле да знају, а то ће покушати да објасне афоризми у наставку.

    ♦ И то се десило. Један човек је победник свих српских пораза.
    ♦ Много наши политичари сада се пеку на тихој ватри са Запада. Печење ће потрајати све док еколошки их не сагоре.
    ♦ Ова власт је већ 12 година мајка страним инвеститорима, а маћеха домаћим привредницима.
    ♦ Гледајући Србију, које геноцидне силе за геноцидну силу је прогласиле, а она се увек борила против њих као негеноцидна (хумана) сила заувек.
    ♦ Геноцидне силе “заборавиле“ да су геноцидне и траже своје замене. Србија нити је била нити може бити њихова замена.
    ♦ Немачка није геноцидна(?), она је само побила у Првом и Другом светском рату онолико колико људе је рођено до сада.
    ♦ Шта је геноцид? То је појам ког измишљају они који су чинили највеће геноциде на кугли земаљској.
    ♦ Еј, западне војне силе, геноцид сте ви измислиле и реализовале, а хоћете га бесплатно продати, Коме, но Србији?
    ♦ Геноцид је чишћење земље од људе. То раде нај(не)хуманије нације, тако не мисли, а ради тај проклети Запад.
    ♦ Много наших певача и певачице се разведоше. Боље болан крај, него бол без краја.
    ♦ Пијем да је заборавим. Не могу, везана ми је за срце, а нисам се напио.
    ♦ Одлични тенисери пребацују лоптицу и двадесет пута. Ја сам задовољан да је пребацим након другог сервиса.
    ♦ На изборима напредњаци побеђују, ми губимо. На крају стандард нам је исти, ми бедни, они богати, просек јадни.
    ♦ Након задњих избора, једни се спремају за следеће, а други како да победе.
    ♦ Наша политика је иста. Једни се боре да победе, а други да не изгубе на изборима.
    ♦ Да ли је политика само лаж? Слушајући предизборну кампању, јесте лаж, а већа је то касније.
    ♦ Победисмо на овим изборима, одмах се спремамо за следеће. Да не губимо време бадава.
    ♦ Ако ми државу више немамо, како каже адвокат Ј.Р. (Јован Рајић), након избора то је јасно свима. Ако државу и да немамо, али зато имамо властодршце.
    ♦ Која иновација, највећи злочинци и геноциди боре се против новог наводног геноцида.
    ♦ Они који су изгубили милион својих људи у туђем геноциду, проглашавају их извршиоци поменутих геноцида за извршиоца наводне геноциде.

  2. АФОРИСТИЧКИ СВЕ ЈЕ ПРОШЛОСТ, А ТРАЖИ СЕ САДАШЊОСТ?

    Избори, код нас, ваљда за ову годину су завршени, како су завршени, тако и ће бити и бирачима и изабранима. Изабрани треба да служе народу, а не себи, како се на крају своде резултати рада изабранима. Такође у овом периоду у УН су проглашени геноцидне радње. Предлог су нежно измислили и предложили они који су нанели највеће злочине и геноциде у целом свету. Да ли су то урадили из грижу савести или да натерају свет да заборави њихове геноциде и злочине, то само они знају или мисле да знају, а то ће покушати да објасне афоризми у наставку.

    ♦ И то се десило. Један човек је победник свих српских пораза.
    ♦ Много наши политичари сада се пеку на тихој ватри са Запада. Печење ће потрајати све док еколошки их не сагоре.
    ♦ Ова власт је већ 12 година мајка страним инвеститорима, а маћеха домаћим привредницима.
    ♦ Гледајући Србију, које геноцидне силе за геноцидну силу је прогласиле, а она се увек борила против њих као негеноцидна (хумана) сила заувек.
    ♦ Геноцидне силе “заборавиле“ да су геноцидне и траже своје замене. Србија нити је била нити може бити њихова замена.
    ♦ Немачка није геноцидна(?), она је само побила у Првом и Другом светском рату онолико колико људе је рођено до сада.
    ♦ Шта је геноцид? То је појам ког измишљају они који су чинили највеће геноциде на кугли земаљској.
    ♦ Еј, западне војне силе, геноцид сте ви измислиле и реализовале, а хоћете га бесплатно продати, Коме, но Србији?
    ♦ Геноцид је чишћење земље од људе. То раде нај(не)хуманије нације, тако не мисли, а ради тај проклети Запад.
    ♦ Много наших певача и певачице се разведоше. Боље болан крај, него бол без краја.
    ♦ Пијем да је заборавим. Не могу, везана ми је за срце, а нисам се напио.
    ♦ Одлични тенисери пребацују лоптицу и двадесет пута. Ја сам задовољан да је пребацим након другог сервиса.
    ♦ На изборима напредњаци побеђују, ми губимо. На крају стандард нам је исти, ми бедни, они богати, просек јадни.
    ♦ Након задњих избора, једни се спремају за следеће, а други како да победе.
    ♦ Наша политика је иста. Једни се боре да победе, а други да не изгубе на изборима.
    ♦ Да ли је политика само лаж? Слушајући предизборну кампању, јесте лаж, а већа је то касније.
    ♦ Победисмо на овим изборима, одмах се спремамо за следеће. Да не губимо време бадава.
    ♦ Ако ми државу више немамо, како каже адвокат Ј.Р. (Јован Рајић), након избора то је јасно свима. Ако државу и да немамо, али зато имамо властодршце.
    ♦ Која иновација, највећи злочинци и геноциди боре се против новог наводног геноцида.
    ♦ Они који су изгубили милион својих људи у туђем геноциду, проглашавају их извршиоци поменутих геноцида за извршиоца наводне геноциде.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!