Ко влада Грчком?

Грчко дужничко ропство и уцене ММФ и ЕУ су само последица плана да се изврши глобална дестабилизација државе. По писању грчког магазина Прото тема, пред смену власти Нове демократије и тадашњег премијера Грчке Костаса Караманлиса спремана је завера са намером атентата на Караманлиса због енергетских пројекција Грчке у мрежи интереса Руске федерације. 

После пада Караманлиса дошла је на власт Пасок и Јоргос Папандреу који је наставио да следи упуства САД и ЕУ око енергитке Грчке. Након тога долази до кризног сценарија за Грчку, пада владе Јоргоса  Папандреуа, формирања владе Лукаса Пападемоса, нових избора и формирања владе Антониса Самараса, лидера Нове демократије.

Пасок и Нова демократија су сада власт а бивши премијер и лидер Нове демократије Караманлис дистанцирао се од политике Антониса Самараса. Зато се и поставља стратешко питање ко влада Грчком? По свим показатељима, то су финансијске олигархије повезане са моћним енергетским компанијама на Западу, банкарским картелима и корумпираним политичким структурама.

Завера против Караманлиса и државе

Државни тужилац Никос Орнеракис подигао је оптужницу против завереничке групе коју чине за сада непозната лица због припремних радњи за издају земље, угрожавање несметаног функционисања владе и спречавање премијера да врши власт која му је поверена Уставом. 

План за убиство премијера Караманлиса  се види и из докумената објављених у магазину Епикера који је још јуна 2011. писао да је Национални обеваштајни биро у фебруару 2009. добио поверљив извештај руске Федералне службе безбедности да је радна група од 19 Руса, који живе и раде у Грчкој, открила план за убиство Караманлиса, како би се одложила или потпуно онемогућила реализација енергетске политике Грчке. Планирана је изградња гасовода Бургас-Александрупулис и више заједничких подпројеката што је била пројекција политике Карамналиса…

Обавештајне игре око Грчке – план Питија 1

Руска ФСБ дуго делује у Грчкој из својих стратешких разлога, још из времена хладног рата. Дугогодишње седиште руских обавештајаца био је Солун али и Александрупулис и Атина. По руским изворима које користе медији и тужилаштво, откривен је план Питија 1 са четири тачке: политичка нестабилност (масовни скандали људи из врха власти), привредна дестабилизација (деградирање грчке економије, отмице бизнисмена), социјални бунт (масовни протести, терор на улицама) и отварање разних проблема у спољној политици владе Костаса Караманлиса. Ако се темељније сагледа, може да се види да су сви елемети овог плана данас на делу у Грчкој. Данас су присутни политчки скандали и афере и у Новој демеоркатији и у Пасоку као и разне обавештајне игре Немачке у Грчкој  кроз систем прислушкивања мобилне телефоније. Привредна дестабилзациај са финансијским крахом је отворена управо пред и непосредно после пада Карамалиса с власти и доласка Јоргоса Папандреуа за кога се сматра да је као амерички држављанин човек безбедоносних интереса САД. Масовни портести су у току а а говри се да је ЦИА активирала и створила Сиризу и Ципраса као кризног играча у кризном периоду Грчке. Грчка је видно одгурнута од Руских стратешких интереса, пре свега енергетских, и везана је за Турску и друге енергетске интересе.

Процена је да су страни компанијски и обавештајни интереси повезани са инсајдерима у грчкој власти, политици и финансијама сарађивали на дестабилзацији Грчке и плану атентата на Караманлиса. Караманлисов руски заокрет и угрожавање нечијих пословних интереса у сфери енергетике, засметали су домаћим круговима увезаним преко разних канала са утицајним западним савезницима. Грчка је уцењена од ЕУ и ММФ, а познато је да ММФ контролишу САД а ЕУ – Немачка.

Пад политичких династија

Ривалитет између Мицотакиса и Папандреуовог сина Андреаса се пренео и на партијски живот, нетрпељивошћу између Нове демократије и Пасока. Следио је војни пуч и диктатура која је трајала до 1974.

Мицотакис је своју политичку рехабилитацију доживео тек током 80-их година прошлог века, да би потом 1989. постао премијер.

Његова ћерка Дора Бакојани била је градоначелница Атине, министарка спољних послова и отпадник Нове демократије. Након кратке Мицотакисове владе Нове демократије, Андреас Папандреу (Пасок) се враћа у премијерску фотељу 1993, и остаје ту све до смрти 1996. Андреасов син Јоргос, кренуо је путем свога оца. Након активирања кризе у Грчкој 2009. и посебно 2011. дошло је до договореног силаска с власти две кључне политичке породице Караманлис и Папандреу али и породице Мицотакис. Јорогос Папандреу је скинио с власти Костаса Караманлиса а онда је по америчким препорукама дошло до преврата у Новој деморатији и стварања новог лидера ове конзервативне странке, садашњег премиера Антониса Самараса.

Да подсетимо да је Караманлис члан једне од две најутицајније политичке династије у Грчкој. Његов ујак и имењак, некадашњи грчки премијер и председник Константин Караманлис, основао је Нову демократију 1974. године. Караманлис старији заслужан је за улазак Грчке 1981. године у оно што се тада називало Европском економском заједницом.

Тадашњи грчки премијер постао је члан НД 1979. године и био посланик странке за Солун од 1989. Караманлис је дошао на чело НД у марту 1997. и стекао репутацију вештог политичара. Караманлис је рођен 14. септембра 1956. године у Атини. Дипломирао је на атинском правном факултету 1979, да би затим студирао економију на приватном колеџу Дери. Магистрирао је политичке науке и економију и докторирао историју дипломатије на правном факултету Флечер, односно на универзитету Тафтс у Америци, где је студирао од 1980. до 1984. године. Караманлис се бавио правом од 1984. до 1989. године и предавао политичке науке, историју дипломатије и корпоративно право на колеџу Дери од 1983. до 1985.

Евидетно је да у преговорима са Руском федерацијом око енергетике није био кооперативан са америчким стратешким интересима на југоистоку Европе и да је на унутрашњи начин скинут с власти и политчки угушен. Међутим, Грчка плаћа високу цену. Пад две, три политичке династије у Грчкој које су проамеричке, довеле су до дугорочне дестабилзације Грчке. Сада су у врху Пасок и Нове демократије нови, послушни играчи који бар у наредних 10 -15 година тешко да могу самостално да воде националну политику.

 

Никос Арванитес, АТИНА

Балкан Магазин