Србија

Комунисти после 1944. године брутално и без суда побили на десетине хиљада Срба

Заједно са страдањем на Сремском фронту и жртвама “дивљих чишћења” по Србији, готово 30 одсто свих ратних жртава у Србији пало је послије октобра 1944. године, истиче историчар Срђан Цветковић.

Цветковић у фељтону “Чишћење Србије од `народних непријатеља` 1944-1953”, који је објавила “Политика”, навео је да је на нивоу Југославије тај проценат знатно нижи и креће се од 15 до 20 одсто, односно око 150.000 од укупно око милион жртава, колико се процјењује.

Број страдалих у различитим акцијама “чишћења” по ослобођењу Србије током 1944. и 1945. године је већи од 70.000.

Жртве су у Србији убијане на различите начине, ликвидацијама, осудом на смрт, умирале су у логорима, убијане у потјерама и у појединачним одмаздама. Од тога директно стрељањем убијено је 35.000 људи, мање од 3.000 осудама на смрт, а више од 35.000 у логорима и на друге начине.

Званичан попис жртава Другог свјетског рата, који је спроведен помоћу борачких организација 1964. године дошао је до 147.000 ратних жртава у цијелој Србији, док прорачун Богољуба Ковачевића говори о њих 227.000 и у тој разлици вјероватно треба тражити, највјероватније из политичких разлога непописане жртве послије ослобођења Србије, наведено је у фељтону.

Почетком фебруара 1945. године стигла је наредба са врха да се “уведе више реда и одговорности” приликом спровођења процеса ликвидације и да се осумњичени више препусте државним органима.

Индикативно је да је Милован Ђилас у својим мемоарима слично упозорење ставио у уста самом Јоспипу Брозу Титу.

У јесан 1945. године, Тито је наводно на Политбироу КПЈ узвикнуо “Престаните већ једном са тим ликвидацијама. Смртна казна више нема ефекта”.

Од средине фебруара 1945. године у Србији, а од друге половине јуна те године и на територији Словеније и Хрватске ликвидације без суда полако постају ријеткост, а државно-партијска репресија се углавном институционализује.

Извор: СРНА

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Један коментар

  1. У Албанији имамо жуту кућу, а у Београду имамо кућу цвећа. Обе на свој начин симболишу убијање Срба и српске нације.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!