Црна Гора

Комунистичке екстазе и мамурлуци: Даниловградски повратак петокраке

Обиљежавање 13.јула у Даниловграду било је налик некадашој прослави Титовог рођендана, односно Дана младости, на стадиону ЈНА. Подсјетићемо оне млађе да се тог дана уручивала штафета Брозу, коју су претходно носили заслужни омладинци и скојевци широм оне бивше СФРЈ, а финале тог ултранационалкомунистичког маратона одржавало се у Београду на поменутом стадиону „Партизана“. Био је то врхунац испољавања оданости врховном вођи, а у томе су сви слојеви друштва имали своју улогу. Од пионира до предсједника општина, разних нижих и виших идеолошких кабинета, а од поплаве полтрона и примитивних улизица данима се није могло прићи београдском фудбалском игралишту. 

Нијесам вјеровао да се све то може поновити, јер Берлински зид је срушен прије скоро 40 година, а о комунизму у Европи се мало прича, а да би тог било још мање достина европских парпамената је  усвојила бројне резолуције о осуди комунистичких злочина, а у неким земљама ЕУ чак је и забрањена употреба црвене петокраке.

Али, види врага, у несрећном Монтенегру, васкрснули су најгори облици те идеологије, а њену презентацију могли смо да видимо јуче у Даниловграду. Свега је ту било. Од несрећне и злоупотријебљене дјеце којима су наставници ставили црвене пионирске мараме и натјерали их да пуштају голубе мира испред врховног вође и данашњег господара наших живота, па до оних улизица и додворица ДПС-а. Мислим да се јуче у Даниловгрду од њих није могло живјети, а неколико пријатеља из тог града ме је звало да ми каже да је град од зоре блокиран и да не могу да мрдну из куће од полиције и САЈ-а.

Наоружани заставама, са сликом омиљеног лидера у срцу, махали су до изнемоглости испред његовог носа надајући се да ће их он видјети, погледати и намигнути. Уколико су добили неки од тих мигова вјерујем да ће од тога живјети наредних годину дана и да им хљеба за то вријеме не треба.

Столица није било за све оне из локалних власти који су вјероватно дали велике паре за лобирање за заузимање столице ближе лидеру ДПС-а. Примјетио сам да су столице и накнадно стизале, али шта ћеш потражња је била велика, а понуда мала, па су вјероватно биле добијане за баснословне суме. 

Наравно, то није могло да прође без дворских музичара, таман као у Титово доба. И Тито је имао омиљене пјеваче, а јуче у Даниловграду сви су видјели који су то омиљени вокали лидера ДПС-а. Нешто нијесам сигуран ко је његов омиљени кувар, али вјероватно Даниловтрађни најбоље знају, јер су вјероватно сазнали гдје је омиљени вођа и његова дворска и

Комунистичке екстазе и мамурлуци: Даниловградски повратак петокраке
Повратак у 1945. годину

удворичка пратња одсјела након одгледаног националкомунитичког плеса у центру тога града.

О ономе што се тамо причало не вриједи трошити ријечи. Све то је засенила новокомпонована прослава нове монтенегринске штафете о оде омиљеном вођи. Нека само он поживи биће овога још и у још горем облику, а причаће о томе онај ко све ово преживи и остане након ових комунистичких екстаза и мамурлука здрав у памет!

Пише: Иван Милошевић, ИН4С

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Један коментар

  1. Данас је 17. јул 2019. године. Навршиле су се 73 године од дана кад су комунистички изроди на челу са Брозом и српским издајницима, на правди Бога, стријељали невиног, часног српског родољуба и генерала Драгољуба Дражу Михаиловића. Његова неопојана душа лута беспућима Краљеве земље тражећи мир и спокој, како часном генералу, тако и његовом народа српском. Комунистички лешинари не дају ни мира ни спокоја.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!