Православље

Косовски мученици нови свеци СПЦ

Свети архијерејски сабор унео је у књиге светих Српске православне цркве преподобномученика Григорија Пећког, мученика Василија Пекара из Пећи и мученицу Босиљку Рајичић из Пасјана код Гњилана. Литургијско прослављање новопроглашених светих мученика одржаће се у четвртак, 10. маја на празник Спаљивања моштију Светог Саве, у истоименом Храму на Врачару. На тај начин ће новопроглашеним светим бити потврђено њихово већ одавно постојеће молитвено поштовање у верном народу Косова и Метохије и цркве, саопштила је СПЦ.

Нови свеци српске цркве, Григорије Пећки, Василије Пекар и Босиљка Рајичић, мученички су страдали на Косову и Метохији под турском влашћу, одбијајући да промене православну веру.

Свети Григорије Пећки живео је у време српског ропства под Турцима као сабрат свештене велике лавре свете Пећке патријаршије. По предању, одбио је да прими мухамеданство, а када је на силу потурчен, поново је обукао монашку подерану одећу и почео јавно и на сав глас да прича о турском безакоњу. Убила га је разјарена руља, а његово тело, бачено ван града, Срби су тајно сахранили у близини града. Данас је то део ширег центра Пећи. Свети мученик Василије Пекар живео је у 17. веку у Пећи. Његову ћерку отела је група Турака, а Василија, који је појурио за њима, убили су пошто је одбио да прими мухамеданску веру. Мученица Босиљка Рајичић живела је крајем 18. века. Као седамнаестогодишњу девојку, у Гњилану, где су је први пут повели родитељи, отео је неки Арнаутин из Депца. Умрла је после мучења, а тек након њене смрти, Турци су дозволили Босиљкиној родбини и Пасјанцима да земне остатке ове свете новомученице покупе и сахране поред старе црквице. Они су касније, приликом обнове, узидани у храм. Предање о православном подвигу и мученичкој смрти свете девојке Босиљке и данас живи у Пасјану и целом Косовском Поморављу.

Да би неко био канонизован, односно проглашен светим, не постоје ни специјална правила ни журба, али је потребно да буде испуњен један од могућих услова – мученичка смрт, култ у народу, јављање чудом или да му мошти нису иструлиле. Свако може предложити да неко буде проглашен светим, али уобичајено је да се створи култ у народу да је неко светитељ, а на цркви је да у периоду од више година и деценија процени да ли је тај култ довољно учвршћен и да ли заиста постоји. Светитељи су већином монаси, монахиње, епископи, али има и цивила, верника, грађана, односно људи који су водили хришћански живот или живот по Јеванђељу – свет, чист, честит и узоран.

Највише тело Српске православне цркве данас ће наставити заседање редовним годишњим разматрањем питања даљих активности на завршетку преосталих радова и осликавању Спомен-храма Светог Саве на Врачару.

Аутор: Александар Апостоловски, Политика.рс

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!