Средња вредност домаће валуте је 117,7 динара за евро, па се поставља питање да ли ће српска монета наставити да расте или ће се тај тренд зауставити.
Народна банка Србије наставила је са све јачим интервенцијама како би спречила јаке осцилације курса. Економисти кажу да је јасно да курс динара није одраз јаке привреде, али и да је евидентно да је пре две године евро вредео чак 124 динара.
– Вредност динара није одраз стања српске привреде, али динар јача. То и не чуди јер су годишње дознаке у земљу око три милијарде евра, а тренутно је и време летњих одмора кад велики број наших долази у отаџбину – каже економиста Милан Ковачевић.
Како би спречила прејаке осцилације курса НБС је само у овој години купила милијарду и 550 милиона евра и продала 130 милиона. Колико је то заправо много пара можда најбоље говори податак да је у целој прошлој години укупно купила 1,8 милијарди евра и продала 255 милиона.
Економски аналитичар Милан Ћулибрк каже да су на губитку наши девизни пензионери који примања добијају у еврима, а још већи мањак бележе пензионери из Швајцарске, којима су пензије мање осам одсто.
– Све валуте у Србији слабе осим домаће, па испада да је динар најјача валута у свету. То је нелогично јер то не прати привредни раст – упозорава наш саговорник.
Економски аналитичар Бранко Павловић сматра да је прејак динар погубан за привреду.
– Прејак динар је ствар монетарне политике Народне банке Србије јер држава у великој мери продаје државне обвезнице и на тај начин долази до мањка динара на тржишту. Увознички лоби је на добитку, а извозници муку муче са извозом. Кад се подвуче црта, види се да је јак динар погубан за привреду – каже Павловић.
Према његовим речима, тачна је процена да су девизне пензије ослабиле, а кад се погледају цене у радњама пад вредности евра је још већи.
– Сада за 100 евра можете купити осам одсто мање вредности производа него лане и то погађа све грађане Србије. – каже Павловић.
Вредност евра у динарима:
2015. – 120,7
2016. – 123,2
2017. – 121,3
2018. – 118,2
2019. – 117,7
Н. С. Прерадовић
