КРЕТЕНИЗАМ! Комесари ЕУ Паганије остали без струје и гаса па гурају зелену агенду на Балкан?!

КРЕТЕНИЗАМ! Комесари ЕУ Паганије остали без струје и гаса па гурају зелену агенду на Балкан?!

ЕУ је на самиту с лидерима земаља Западног Балкана потврдила да ће оне добити девет милијарди евра бесповратних средстава и 20 милијарди евра инвестиција. Постигнут је споразум о Акционом плану за Зелену агенду, која се тиче реформи усмерених на климатску акцију, контролу загађивања, заштиту природе и биодиверзитета и регионалне интеграције, а у индикативном временском оквиру за хармонизацију са Системом ЕУ за трговање емисијама задата је 2024. година.

Готово годину дана по потписивању Софијске декларације, шефови држава и влада са Западног Балкана постигли су договор с Европском унијом о спровођењу Акционог плана за Зелену агенду, што им отвара пут ка остваривању Економског и инвестиционог плана за регион вредног 30 милијарди евра. Обавезали су се да у средиште свих привредних активности ставе одрживи развој, штедњу ресурса, заштиту природе и климатску акцију и да се ускладе с циљевима ЕУ.

Веће за регионалну сарадњу (РЦЦ) је било задужено за координацију при изради документа, а усвојен је у Словенији на Самиту ЕУ – Западни Балкан. У Акционом плану за Зелену агенду за Западни Балкан за период до 2030. године најважнији сегменти су наплата емисија гасова с ефектом стаклене баште, планови за постепени престанак коришћења угља, регионалне интеграције, контрола загађивања и заштита животне средине.

Пре краја године ће на располагању бити 1,1 милијарда евра

Инвестициони пакет се састоји од девет милијарди евра у грантовима и 20 милијарди евра улагања, која ће се спровести преко новог Механизма гаранција за Западни Балкан (Њестерн Балканс Гуарантее Фацилитy). Земље региона треба да спроведу економске и социјалне реформе као и да ојачају владавину закона, навели су лидери и лидерке ЕУ и такође указали на користи за конкурентност и дигиталну транзицију.

Земље региона су обећале да ће њихове амбиције за енергетику и климу одговарати циљевима ЕУ

ЕУ је саопштила да ће заједно са 600 милиона евра које ће Европска комисија предложити у оквиру Инструмента за претприступну помоћ (ИПА), до краја године дати на располагање 1,1 милијарду евра за примену Економског и инвестиционог плана.

Западни Балкан има задатак да прогласи аспирације на пољу енергетике и климе које ће одговарати циљу ЕУ да се емисије гасова с ефектом стаклене баште до краја деценије спусте 55 одсто, као и другим повезаним циљевима, за шта је неопходна огромна трансформација.

 За увођење механизама за наплату емисија угљеника биће обезбеђена финансијска помоћ

Земље региона ће морати да превазиђу изазове који долазе с постепеним престанком употребе угља, попут незапослености, поремећаја у привреди и миграција радне снаге, стоји у декларацији са самита. Декарбонизација ће бити постигнута „кроз употребу горива из обновљивих извора или горива са смањеним емисијама угљеника“, наводи се у документу.

Водећи људи 27-чланог блока држава обећали су да ће пружити техничку и финансијску помоћ за развој система наплате емисија угљеника у контексту Прекограничног механизма за прилагођавање угљеника (ЦБАМ), који је у суштини порез на угљен-диоксид за увозну робу и струју.

Акциони план за Зелену агенду има пет стубова:

Декарбонизацију

Циркуларну економију

Чишћење од загађења

Одрживу пољопривреду и

Заштиту природе и биодиверзитета.

2024. година одређена као рок за усклађивање с ЕУ ЕТС-ом

У делу с декарбонизацијом, индикативни рок за усклађивање с Европским климатским законом и усвајање визије о постизању климатске неутралности је 2025. година, а 2024. је одређена за хармонизацију са Системом ЕУ за трговање емисијама (ЕУ ЕТС) и увођење других инструмената за наплату угљеника.

Западни Балкан би до 2о23. требало да усвоји стратегије које ће обухватити цео животни циклус производа

Земље Западног Балкана су пристале да међу приоритете, које ће и финансирати, уврсте мере енергетске ефикасности, укидање субвенција за угаљ и програме за борбу против енергетског сиромаштва.

Сегмент циркуларне економије подразумева да се најкасније 2023. развију стратегије које ће обухватити цео животни циклус производа. Владе су се обавезале да ће подизати свест о спречавању настанка и раздвајању отпада те одрживој потрошњи.

На фронту чишћења од загађености, међу мерама су ратификација Конвенције о прекограничном загађењу ваздуха на великим удаљеностима и њених протокола до 2025. године. У плану су и примена стратегија за квалитет ваздуха и изградња неопходне инфраструктуре за прераду отпадних вода најкасније 2030. године.

Што се тиче одрживе пољопривреде, у индикативном временском оквиру је 2026. одређена као хоризонт за усвајање стандарда о безбедности хране, здрављу и добробити биљака и животиња и управљању отпадом, као и за подршку органском и узгоју хране без икаквог загађивања и смањење количине синтетичких хемијских производа у производњи хране. Међу мерама у пољопривреди мораће да буду коришћење обновљивих извора енергије и смањење емисија.

Земље региона су преузеле одговорност за припрему планова за обнову шумовитог пејзажа до 2024. укључујући финансијску компоненту.

(balkangreenenergynews.com)

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Поделите вест са пријатељима

Актуелно

Штрајк у електропривреди потреса Француску (видео)

Штрајк у електропривреди потреса Француску (видео)

Штрајк радника у енергетском сектору Француске због социјалних питања као и питања запошљавања смањио је …

ИТАЛИЈА У ХАОСУ Стотине хиљада људи на улицама се боре против увођења АПАРТХЕЈДА (видео)

ИТАЛИЈА У ХАОСУ Стотине хиљада људи на улицама се боре против увођења АПАРТХЕЈДА (видео)

Стотине хиљада грађана месецима протестује у свим италијанским градовима, на трговима и улицама. На улице …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *