Суштинско питање, кад говоримо о НАТО интеграцијама, јесте да ли је такво решење заиста стабилно стратешко решење у ситуацији кад имате половину популације која се противи том решењу.
Црна Гора и Македонија не могу да се пореде, одговара Милош Бешић, професор на Факултету политичких наука у Београду, на питање шта се може очекивати данас на Цетињу, где власт одлучује о уласку у НАТО, а опозиција испред протестује.
Миловање мањина
Не могу се, прецизира Бешић, поредити ни ниво политичке стабилности и нестабилности, дубина подела и разлози тих подела. Све је потпуно другачије.
Међутим, оно што јесте слично код Црне Горе и Македоније, према Бешићевом мишљењу, јесте базични друштвени сукоб који постоји између две стране, при чему једна страна мора да прави односе са мањинском етничком групацијом.
Другим речима, појашњава Бешић за Спутњик, имате општу поделу у већинском народу. Кад је реч о Македонији, то је подела између Заева и Груевског, кад је реч о Црној Гори, то је подела између Демократског фронта и Демократске партије социјалиста.
Не очекујем сценарио који би био македонског типа данас, наглашава Бешић и прогнозира да ће то бити један од протеста који смо и досад имали прилике да гледамо.
Демократски фронт у овој ситуацији иступа против НАТО-а, констатује Бешичћ, али кад је реч о самом питању НАТО интеграција, то је парекселанс политичко питање дубоких политичких, историјских, друштвених, културних, националних и тако даље подела које постоје у Црној Гори.
Хоће ли Срби пристати на НАТО
„НАТО је питање политичког идентитета и политичке идентификације различитих политичких заједница које су оличене у националној заједници Црногораца и Срба, која је управо по основу националне идентификације подељена на два дела — Црногорце и Србе. То је основ свих дубоких политичких подела у Црној Гори. И у великом броју питања, та базична политичка подела просто производи укупну атмосферу у Црној Гори“, истиче професор Бешић.
НАТО интеграције су, подвлачи он, врло осетљиво питање за српски део Црне Горе који је идентификован не само са државом Србијом и српским народом уопште, него је дубоко идентификован са оним што јесте руски фактор у Црној Гори.
Ту мислим, прецизира Бешић, на све оне историјске, политичке, културне и историјске везе које су постојале у Црној Гори. Насупрот тога је, пореди Бешић, владајућа Црна Гора која је на прозападној платформи.
Међутим, сугерише Бешић, оно што јесте суштинско питање, кад говоримо о НАТО интеграцијама, да ли је такво решење заиста стабилно стратешко решење у ситуацији кад имате половину популације која се противи том решењу.
Вероватно да ће власт данас већином донети ту одлуку и имаћемо неке протесте, сматра Бешић, али је питање да ли ће у догледној будућности, за пет, десет, или двадесет година ови који су против НАТО-а променити свој став.
„Мислим да неће. Па с тим у вези, то је кључни проблем ризика НАТО интеграција по политичку стабилност у Црној Гори, дугорочно посматрано“, закључује Бешић.
Ненад Зорић, Спутник
