fbpx

Криза збрисала 120.000 предузећа

0
(0)

Београд — Од почетка 2008. године па до 2012. угашено је више од 120.000 малих предузећа и радњи.

Они који су опстали боре се да преживе и муку муче са скупим кредитима и високим дажбинама.

То не само да им отежава даљи рад већ су тако због виших цена неконкурентни с колегама из окружења. Једино решење онда је смањење плата запосленима, што утиче на ефикасност рада.

О томе колико редовно мали и средњи враћају кредите нема података у Удружењу банака Србије јер се они статистички воде под колоном „правна лица„ заједно с великом привредом. 

Само предузетници имају посебну категорију, а подаци Бироа Удружења банака Србије говоре да је у доцњи 13,6 одсто њихових зајмова, где с измирењем обавеза касне дуже од 15 дана. С обзиром на то да је та бројка код велике привреде 17 одсто, јасно је да се мали и средњи као најрањивији део привреде још добро држе.

О томе како им помоћи први човек Опортјунити банке Владимир Вукотић каже: 

„Ми смо учествовали у програму субвенционисаних кредита Владе Србије, а сада смо покренули и свој, где дајемо зајмове за ликвидност на 12 месеци. Кад запне с враћањем рата, увек пажљиво радимо процене, и, уколико сматрамо да има шансе да се бизнис настави, дајемо клијентима грејс-период да се стабилизују. Нажалост, дешавало се да таква компанија има два кредита. Ми одобримо одгоду, али колеге неће па предузеће пропадне. Штета, јер је мала привреда велики замајац запошљавања, да није њих били бисмо на првом месту у Европи по стопи незапослених“. 

У Фолкс банци се такође труде да помогну. 

„Банка је својим интерним актима прописала стандардизоване услове за репрограм обавеза за све клијенте па и за мала предузећа и предузетнике. Међутим, одступања од те одлуке су дозвољена. Одлука о нестандардним условима за репрограм обавеза доноси се на основу специфичности случаја који се разматра“, каже Кристина Марковић.

Директор пословног сектора и заменик председника Извршног одбора у ОТП банци Иван Радојчић каже да банке могу избећи бар део проблема ако пажљиво прате шта се догађа у том сегменту тржишта 

„Ми од корисника наших услуга најбоље можемо чути које су им потребе и изаћи им у сусрет. Битно је да с њима изградимо однос узајамног поверења. Посебно желимо да повећамо и улагања и број клијената у агробизнису. Зато смо у сарадњи с ПКС-ом започели серију округлих столова у различитим градовима на тему кредитирања пољопривреде. Желимо да од њих чујемо који би им услови финансирања одговарали и да наше услуге прилагодимо томе колико год је то могуће“. 

Очигледно, банке су вољне да нађу заједничко решења, самим тим и шанса да се до њега дође је већа. Помоћ треба да пружи и држава, пажљивим одређивањем обавеза. Најлакше је повећати порез или таксу, али… 

„То не мора обавезно да значи и већи приход у државној каси. Напротив, многа мала и средња предузећа се због тога угасе. Самим тим је и приход мањи“, каже др Дејан Ерић.

 

Дневник

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Предузетници траже од државе мере за нормалан наставак рада

5 (3) Иницијатива предузетника у Србији предложила је Влади Србије пакет мера које представљају минимум …

Немачка очекује најгору рецесију у последњих 50 година

5 (4) Немачка влада очекује најгору рецесију од почетка рачунања 1970. године због корона вируса, …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *