fbpx

Прошле године отпуштено 103.917 радника

0
(0)

ДА по Србији пљуште откази и да је радно место привилегија – мантра је коју овдашњи радници слушају из дана у дан, већ годинама. Са посла се, тако, на биро само у последње четири године „преселило“ безмало 300.000 радника, а талас отказа још се не стишава. Ипак, неизвесност није баш свима иста јер кадровске вишкове, осим финансијске кризе, праве и пословни манири 21. века.

Широм Србије, током прошле године угашено је 103.917 радних места, показало је истраживање које су заједничким снагама спровели Национална служба за запошљавање и Америчка агенција за међународни развој (УСАИД).

– На основу анкете послодаваца процењено је да је у прошлој години угашено 5,42 одсто радних места – изнео је резултате Михаил Арандаренко, са Економског факултета. 

– А највише је отказа подељено у Војводини, затим у Београду, па у Шумадији и западној Србији, а најмање у јужној и источној Србији.

БОЛНА ПРИВАТИЗАЦИЈА САМО за последњих пет година приватизација је без посла оставила чак 375.000 радника – сабирају и у Социо-економском савету Србије. 
– У том периоду је 74 одсто запослених из друштвеног сектора остало без радног места. Међу њима је највише оних из металског сектора, прехрамбене индустрије и угоститељства.

Гледајући према делатностима, највећи удар су истрпели запослени у производном сектору. У прерађивачкој делатности без посла су остала чак 32.222 радника, у трговини 22.275, у грађевинарству 14.907, у администрацији, здравству и образовању 13.712, сектору саобраћаја, услуга и информационих технологија 11.944… Најлакше су откази дељени онима без високих квалификација, па је тако отпуштено 23.287 радника са првим степеном и чак 36.791 са трећим степеном стручности.

– Данас ни у једној делатности не цветају руже и готово сви у последње четири године, од почетка економске кризе, бележе губитке – оцењује Ивица Цветановић, председник Конфедерације слободних и независних синдиката. – Од тада је, према подацима Европске уније, без посла остало скоро 300.000 радника, али и још најмање 100.000 оних који су радили „на црно“. Потребе за новим радним местима су симболичне и готово ни у једном сектору нема нових запошљавања, бар не оних значајнијих.

Цветановић, такође, сматра да су највећи терет кризе поднели они из реалног сектора, односно производње, али данак лоше економске политике осећају и они који су – до јуче – били поштеђени потреса на тржишту рада.

– Све више отказа добијају и менаџери, а такав их талас тек очекује јер је најмање 70.000 предузећа у стечају и сви ће они у марту, мање-више, ставити кључ у браву. И банкари су на удару јер, у последње време, све више ових службеника добија упозорење пред отказ – додаје он.

ШАНСА НА ЈУГУ ПОСЛОДАВЦИ се, ипак, надају и отварању нових радних места, а, према сопственим прогнозама, највише ће упошљавања бити у најнеразвијеним деловима Србије. Тако предузетници из Врања, Бујановца, Владичиног Хана, Ужица, Прибоја… очекују да ће у овој години бити око седам одсто више отворених нових радних места него угашених.

Цветановић, такође, запажа да су радне књижице враћали кући и трговци, али и запослени у услугама, а као разлог за такву епидемију отказа у овим секторима он види у – инфлацији и смањеној куповној моћи. Како каже, смањени ниво потрошње има ефекат бумеранга, јер новац све мање циркулише, све се мање троши, а самим тим је све мањи фонд за зараде.

А у својој анализи стања на тржишту рада, стручаци из Националне службе за запошљавање су уочили да креирању нових послова не иде наруку ни образовна структура локалног становништва.

– Учешће становника без икакавих квалификација је изразито високо, за разлику од оних са дипломама факултета. Најобразованији су сконцентрисани у великим градовима – Београду, Новом Саду и Нишу, док у Врању и Новом Пазару више од 50 одсто становика има само основну школу – потврђују у НСЗ.

Самим тим ће и трендови будућих отпуштања умногоме зависити од знања и вештина локалног становништа. Према првим прогнозама, 2012. ће обележити најмање 35.800 нових отказа.

– Највећи проблем са запошљавањем у Србији је лоша квалификациона структура оних који траже посао – казао је и Дејан Јовановић, директор Националне службе за запошљавање. – То се види из податка да чак 250.000 незапослених са наше евиденције нема никаквих стручних квалификација. Тачније, око 80.000 нема завршену ни основну школу, а око 170.000 нема диплому средње школе и, самим тим, никакав занат у рукама.

Да нису све струке и занимања у истом ризику од отказа такође се може видети по броју оних који су у овој години завршили као вишкови. Према подацима НСЗ, само од почетка ове године са радног места директно на биро отишло је чак 33.270 радника који више нису потребни својој фирми, а у 2011. укупно их је било 42.500. Међу њима чак 63,3 одсто нема никаквих квалификација, а 21,6 одсто су полуквалификовани радници.

Зато све више стручњака упозорава на занимања које је појело време. Дактилографи, економски техничари, матуранти гимназије… само су нека од превазиђених занимања и мало ће ко задржати овакав кадар у својим фирмама.

Послодавци упорно указују на то да је време да се дозовемо памети и да овдашња радна снага поради мало и на себи. У свим анкетама – готово углас – замерају сопственим кадровима мањак ентузијзма, вештина, сналажљивости, креативности… али и специфичних знања, као што су информатичка писмености и познавање страних језика. 

ДВЕ СУРОВЕ ДЕЦЕНИЈЕ

СРБИЈА је за 20 година изгубила укупно 920.000 радних места, а више од половине је угашено у производном сектору. Индустријски радници су се из својих фабрика пребацили на биро, а раме уз раме са њима били су и грађевинци, трговци, рудари… У Асоцијацији малих и средњих предузећа кажу да је само од 1991. до данас угашено 580.000 радних места из реалног сектора, и то највише из металске индустрије, а на другом неславном месту је текстилна индустрија.

 

Новости

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Од суботе нова корона правила за послодавце и запослене

1 (1) Послодавац је дужан да за сва радна места донесе план примене мера за …

Сутра исплата последње рате „корона минималца“

5 (2) Исплата трећег „корона минималца” за око 1.055.000 радника у око 232.000 предузећа у …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *