Цена огревног дрвета у Србији је око 100 евра за кубик, дупло више него у Аустрији, а бојазан је да ће бити и виша како се приближава јесен и повећава тражња.
Од најмање ресурса у Европи за производњу огревног дрвета, до неконтролисане сече у приватним шумама, како наводе стручњаци, узроци су високе цене и дефицита тог енергента, пише Блиц, а преноси Бета.
Kако је за Блиц објаснио шумарски инжењер и председник шумарске организације Екошум Драгић Томић, Србија има не тако мале проблеме када су у питању сами ресурси за огревно дрво – шуме.
Србија, наиме, има скоро најмању шумовитост у Европи, по становнику свега 0,3 хектара, највеће и скоро половично учешће приватних шума у укупном фонду од 2,2 милиона хектара од свих земаља у окружењу, а у шумском фонду са око 65 одсто доминирају лошије шуме изданачког порекла.
„Аустрија, на пример, има три пута више шуме и три пута већу понуду, па је упола нижа цена дрвета сасвим логична. Наши грађани имају и тензију како ћемо се грејати ове зиме, тако да они који се већ греју на дрва купују додатне кубике, а они који имају други извор грејања, дрва купују као резерву „за недај боже“. Потражња је драстично скочила, а са њом и цена“, изјавио је Томић за Блиц.
Подаци Републичког завода за статистику (РЗС) показују да се шуме у Србији све више секу, па је тако обим сече у 2021. години у односу на претходну увећан за 12 одсто. Исечено је лане 3,4 милиона кубика дрвета, од чега у државним шумама 2,6 милиона, а од укупне количине за огревно дрво је искоришћено 1,7 милиона кубика.
„По последњим статистичким проценама, у Србији се више од 800.000 домаћинстава греје на дрва и пелет. Ако знамо да је просечна потрошња огревног дрвета по домаћинству седам кубних метара и када је помножимо са бројем домаћинстава, долазимо до 5,6 милиона кубика годишње потребних за грејање. То је више од 3,4 милиона кубика укупно посеченог дрвета, камоли од 1,7 милиона који су употребљени за огрев“, образложио је председник организације Екошум.
Додао је да је јасно да за неколико милиона кубика дрвета из наших шума уопште немамо никакав податак да ли су завршили у пећима грађана или у извозу, што је, како истиче, последица неконтролисане сече пре свега у приватним шумама где, за разлику од државних, нема никакве контроле.
