За храну потребна једна и по зарада месечно , а за исте паре купујемо све мање намирница. Уље и шећер дупло скупљи, док су млеко и јогурт до 50 одсто више
ХРАНА је сада најмање за трећину скупља, него септембра прошле године, јер нема производа који у међувремену није променио цену. И крај се не назире. Већ наредних дана очекују се нови ценовници „тежи“ од два до 10 одсто за већину основних намирница.
Тако ће сухомеснате прерађевине појединих произвођача поскупети за десетак одсто, а толико ће цене „скочити“ и меса, рибе, млека, слаткиша, сокова, средстава за личну хигијену, кућне хемије ..
Статистика, међутим, каже да је куповна моћ становништва непромењена. За покриће просечне потрошачке корпе од 55.876 динара, треба издвојити готово плату и по, односно 1,43 просечних зарада, које износе 39.127 динара. Невоља је, међутим, у томе што је за многе и просечна плата недостижна, а највећи број грађана Србије ради за 20.000 или 25.000 динара.
Пуна потрошачка корпа, за већину потрошача – пусти је сан. Разлог је и то што је листа производа са новим, вишим ценама бесконачно дуга. Код појединих намирница на рафовима српских трговина, као што су јестиво уље и шећер цене су чак дуплиране. Док смо пре годину литар зејтина плаћали просечних 80-ак динара, сада износи око 145, мада у унутрашњости, у малим маркетима стаје и до 180. Литар млека и јогурта потрошачи сада плаћају од 30 до 50 одсто више него пре 12 месеци. Тако је цена са просечних 40 динара за литар белог напитка „отишла“ на најмање 65 динара.
За око 20-ак динара по литру скупљи је јогурт, млеко за девет до 12 динара, а шунка 60 до чак 90 динара по килограму… Паковање кафе од 200 грама сада је прегурала 200, а посног кекса од килограма је са 120 поскупело у неколико наврата на чак 170 динара… Најјефтиније рибље конзерве сада су за око 10 динара скупље него у исто време прошле године, а сокови за 15.
– Како и даље највећи део примања одлази на куповину хране и плаћање месечних рачуна и не чуди што су нам пазари све скромнији – сматра Владана Хамовић, економиста. – Куповна моћ становништва је толико слаба да се сада купује само оно најосновније. Није ни чудо што је ситуација таква када је индустрија, односно производња на таквом нивоу, и нема ко да „повуче“ раст зарада, а тиме и стандард.
Високи удео зарада у покрићу хране, економисти објашњавају раскораком између плата и цена, јер готово да нема дана, а да нешто не поскупи.
СВЕ У ТАЊИР
ГРАЂАНИ за храну и пиће издвајају према званичним подацима, око 44 одсто својих примања. Истовремено становници Европе на те потребе троше око 15 до 25 одсто зараде. А код нас ни то није реалан податак, будући да важи једино за оне који имају просечну плату.
А како највећи број грађана Србије не зарађује ни 350 евра, већ једва нешто више од 20.000 динара, онда слободно можемо да кажемо да све што се заради потроши се за храну.
Новости
