Економски резултати у Србије ове године ће бити најбољи од 2008. године, али су лошији него у региону, наводи се у најновијем броју часописа Квартални монитор.
“Бруто домаћи производ (БДП) ће порасти за 2,7 одсто, а дефицит текућег платног биланса износиће четири одсто”, процењују аутори Кварталног монитора – који издаје Фондација за развој економске науке ФРЕН, у сарадњи са Економским факултетом у Београду.
Фискални дефицит је, додаје се, смањен на око два одсто, формална незапосленост је пала за три одсто, а стране директне инвестиције су око пет одсто БДП-а.
Бољи резултати су, како се наводи, делом последица повољне коњуктуре – све суседне земље су у овој години оствариле солидне резултате.
Раст БДП-а у околним државама је нешто већи него у Србији и износи три одсто, просечан дефицит текућег платног биланса је 1,8 одсто БДП-а и знатно је мањи него у Србији, а просечна вредност фискалног дефицита у суседним земљама је око 2,3 одсто БДП-а, указали су сарадници Кварталног монитора.
Истакли су да су ниске камате и цене енергената, високе стране инвестиције и раст увоза развијених земља ЕУ подстакле раст свих привреда региона, али да се на овако повољне цикличне околности не може рачунати у дужем периоду.
Процене аутора Кварталног монитора су да ће раст БДП-а у Србији у 2017. години износити око три одсто.
Раст ће, како је оцењено, осим инвестиција и извоза подржати и приватна и државна потрошња, али је неопходно да инвестиције расту брже од БДП-а јер су тренутно најниже у региону и износе 18-19 одсто БДП-а.
Процењено је да ће наредне године у Србији инфлација бити благо повећана због раста цена енергената, смањење дефицита текућег платног биланса и нешто споријег раста запослености, зарада и стандарда грађана од раста БДП-а.
Привредни амбијент у Србији је, додаје се, још је лошији него у Централној Европи, а одржавање ванредних парламентарних избора одложило би реформе.
“Влада најављује знатније повећање плата и пензија наредне године или након истека аранжмана са Међународним монетарним фондом, као и смањење пореза и доприноса, па постоји ризик да се понови сценарио из периода од 2006. до 2008. године који је довео до раста јавног дуга и продужене рецесије”, закључује се у Кварталном монитору.
Бета
