СТРАТЕГИЈА националне безбедности САД подразумева једнострану употребу војне силе како би се заштитили сопствени интереси од животног значаја и осигурала лидерска позиција у свету. Када се погледа мапа света, постаје јасно да сви становници Земље живе на простору животних интереса САД.
За разлику од претходног колонијалног система, амерички начин подразумева ескалацију конфликта од релативно ниског интензитета, за којим следи отворена демонстрација силе, све до директне претње, и завршава се непосредном употребом оружаних снага за извршење агресије, тврди Фјодор Ладигин, аутор књиге „Војнодоктринарна основа спољне политике САД”, чија је промоција одржана у Београду.
Како би спроводио ту војну стратегију, објашњава он, Пентагон има унапред припремљен план како би водио борбена дејства како год да Бела кућа то пожели — актуелним званичницима неће уопште бити потребно да размишљају о тактици или да планирају ратове.
Штавише, будући да је одбрана „животно важних интереса” најважнији задатак америчких власти, како каже, да би се то постигло, САД су целу Земљу поделиле на „регионе одговорности зонских команди оружаних снага САД”, којих је укупно шест — команда Северне Америке, Централне и Јужне Америке, Африке, Европе, Пацифика, а постоји и команда за Средњи и Блиски исток. За сваку зону је одређен војни контингент.
Према речима Ладигина, за ову доктрину САД криве су земље попут Русије, Кине и других чланица УН, јер су омогућиле Америци да се тако понаша, а с обзиром на то да цео свет живи у таквим условима, како каже, неопходно је ту реалност и прихватити.
„Стратегија националне безбедности САД у последњем издању од 2015. године потврђује чврстину агресивне, по својој суштини хегемонистичке спољне политике, са циљем да се заштите национални интереси САД и стабилна лидерска позиција у свету. Како би то остварио, Вашингтон користи непревазиђену војну моћ”, наводи аутор у својој књизи.
Он додаје да се не треба заваравати да би се евентуалном променом председника војна доктрина променила. „Небитно је ко ће седети у Белој кући, а доказ томе је да се од Другог светског рата ништа није мењало, штавише, ситуација се погоршавала. Циљ ове књиге је да покаже да постоји противник, а може се рећи и непријатељ, док је Русија тренутно једина земља која може да парира САД”, рекао је Ладигин.
Промоцији књиге присуствовало је мноштво истакнутих лица из српске војне сфере, а своје мишљење о књизи изнели су Душан Пророковић из Центра за стратешке алтернативе, дипломата Владислав Јовановић, генерал-пуковник Бранко Крга, бивши шеф дипломатије СРЈ Живадин Јовановић и генерал Радован Радиновић.
Пророковић каже да велике силе, не само САД већ и Индија, Пакистан и Иран, сагледавају међународне односе са реалистичког становишта и теже ка увећавању својих војних потенцијала моћи, а овом књигом не само да је оповргнута теза руских идеалиста да Русија треба да брани своје интересе свим средствима сем војних, већ је најављен повратак Русије реалистичном становишту.
„Без Русије, чија спољна политика почива на реализму, неће бити мултиполарног света, јер друге силе, многољудне земље попут Индије и Кине, могу да праве равнотежу у међународним односима захваљујући војним потенцијалима, али сем Русије не постоји велика сила која може да прави равнотежу снага”, истиче Пророковић.
Са друге стране, Владислав Јовановић каже да Русија мора да води тврду политику према САД, а како се не би поново вратила у стање у којем је била током деведесетих година прошлог века, мора да се војно оспособи, а потом и да сарађује са САД у политичким питањима, додуше не из подређеног положаја већ као једнак партнер.
„То је нешто што је Америку почело да нервира још од 2007. када је руски председник Владимир Путин први пут изразио негодовање због америчке претензије да има изузетну улогу у свету која друге земље ставља у подређен положај. Од тада је почело америчко размишљање како да се заустави раст Русије, да она не би постала једнак партнер Америци, и уједно и њен супарник”, додаје Јовановић.
Кргу, међутим, забрињава закључак аутора да САД и Англосаксонци никада Русију неће прихватати као партнера, већ као противника. Иако постоје различити примери који потврђују ту тезу, он сматра да ипак не било добро да се то тумачи као да је америчка пракса непромењива и да ће сукоби Русије са Америком увек обележавати њихове односе.
Радиновић:”Војнодоктринарна основа спољне политике САД” веома је значајна књига
– Промовишемо веома значајну књигу. “Војнодоктринарна основа спољне политике САД” требало би да буде обавезна литература на нашим високим војним и безбедносним школама. Просто ми је жао што није обимнија и што генерали Ладигин и Афанасјев нису посветили више простора НАТО агресији на нашу земљу 1999. године јер су против нас применили оно што су после радили по свету.
Пророковић: Јељцин је био спреман да Русију лиши нуклеарног наоружања
– Генерали Ладигин и Афанасјев написали су веома важну књигу. Добро је што су указали да је аутошовинизам постојао и код Руса. Добро је и што су открили да је Борис Јељцина Џејмсу Бејкеру рекао: да су Русија и САД пријатељи и да је он спреман да демонтира руско нуклеарно оружје, а да је – кад га је Бејкер упитао „а шта ћемо ми са својим” – рекао да могу да раде шта хоће. Американци на своју војну моћ роше по 1.000 милијарди долара годишње. Зато Русија мора да буде и јака и тврда у ставовима. Без Русије данас не може да буде мултиполарности у свету.
В. Јовановић: Америка још од Путиновог говора у Минхену чини све да заустави Русију
– Однос Сједињених Држава према Русији постаје све милитантнији и опаснији. Америка се нервира још од познатог Путиновог говора у Минхену. Отада и чини све да заустави јачање Русије. За Американце је Русија увек противник, а не партнер. Али, верујем да ће САД са тим својим гардом морати да застану јер им главни противник постаје Кина.
Крга: Олбрајтова је рекла да је долазак НАТОна Косово предуслов за независност Албанаца
– Волео бих да генерал Ладигин – или у новом издању ове или у новој књизи – напише више о НАТО-агресији на СРЈ и 1999. године. То је важно и за Русију. Није Олбрајтова случајно рекла да је за независност Албанаца предуслов да НАТО дође на Косово.
Ж. Јовановић: Важно је да Русија више не прави никакве једностане концесије САД
– Јељцин је имао поданички однос према Западу. То и ми имамо после 5. октобра. Важно је да Русија више не прави никакве једностане концесије Американцима. Потпуно је неизвесно хоће ли Америка – иако су неке Трампове изјаве и обећања наводили на такве помисли – бити прва империја у историји која се добровољно одрекла своје доминације?
Ладигин: У Америци се ништа стратешко не мења и неће се променити
– Преко 50 година се бавим Америком. Ни ви у Србији не треба да наседате на тврдње псеудолиберала да ће се са новим председником САД променити набоље курс те државе. То су глупости. У Америци се ништа стратешко не мења и неће се променити, упркос томе што је Трамп у време изборне кампање хтео и обећавао неке промене. Англосаксонци су Русију сматрали и сматраће противником, а можда и непријатељем. Они у Другом светском рату три године нису отварали други фронт јер су чекали да се Немачка и СССР међусобно измасакрирају.
Ако Руси и Раусија желе да буду велики и субјект у свету – морају рачунати с тим ће бити третирани као непријатељи и имати јаку копнену армију и ратну морнарицу.
Добро је Путин недавно рекао: у коју год прстом упреш тачку на блогусу – упро си у тачку животно важних америчких интереса. Сви у свету живе као под неком мрежом. Чак и у небо гледају кроз мрежу америчких виталних интереса. А Русија неће свет у коме САД бришу ноге о друге народе и земље. Ми Руси на генетском нивоу нећемо никада више дозволити оно што нас је снашло 90-их година и не пристаје.
Факти
